Skupština Srbije će verovatno usvojiti omnibus zakon, ali bi način vraćanja nadležnosti severnoj pokrajini morao da otvori ozbiljnu raspravu o decentralizaciji bez demokratizacije

      Kada je bečki dvor 1849. godine odlučio da izađe u susret zahtevima vojvođanskih Srba i proglasi Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, prečanski lideri su cinično govorili da su za konstruktivan stav tokom mađarske pobune Srbi dobili za nagradu ono što su Mađari dobili za kaštigu. Centar srpske oblasti nalazio se u Temišvaru, u njoj su Srbi činili tek petinu stanovništva, dok je većina srpskog stanovništva ostala van Vojvodstva. Od tada su se menjale vojvode, autonomije i političke elite, koje su davale i tražile nadležnosti, ali je jedna činjenica ostala nepromenjena - nikada stanovnici Vojvodine nisu slobodno i demokratski odlučili o stepenu ili širini autonomije.
       Zahtev vojvođanskih stranaka da Skupština Srbije po hitnom postupku usvoji omnibus zakon kojim bi se pokrajini vratilo 200 nadležnosti iz 24 oblasti ili će 19 poslanika uskratiti podršku svim budućim zakonima, otvorio je ozbiljnu raspravu o autonomiji, ali i o odnosima u ostatku DOS-a ili reformskom delu koalicije. Da kojim slučajem u Srbiji postoji ustavni sud, čitava priča o omnibus zakonu, ultimatumu autonomaša i dobroj volji centralista, bila bi potpuno izlišna.
      
       Radikalizam
       Političari iz Vojvodine vole da kažu kako se omnibusom samo štiti Miloševićev Ustav, koji je u periodu od 1990. do 1994. godine sam kršio, oduzimajući jednu po jednu nadležnost severne pokrajine.
       Predsednik pokrajinske Skupštine i lider Lige socijaldemokrata Nenad Čanak kaže za NIN da je ignorisanje pitanja autonomije Vojvodine nateralo stranke da zaoštre odnose prema dosovskim partnerima iz Beograda. "Iskustvo nas je, nažalost, naučilo da vojvođansko pitanje uopšte ne postoji, dok se ne radikalizuje. Zato očekujem da će omnibus zakon proći, možda nategnuto i stegnutih zuba, ali će proći. Ali, sam omnibus ne znači ništa, jer se njime samo usklađuju zakoni sa postojećim Miloševićevim Ustavom. Novi ustav je već nešto, i prava priča će početi kada njegovo usvajanje dođe na red, tu ćemo se boriti za svaku zapetu, a ako i tada beogradski lideri budu nastavili da ponižavaju i ignorišu stavove građana Vojvodine, onda će se izložiti velikom riziku da svedu Srbiju na Beogradski pašaluk."
       Prema rečima predsednika Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije i funkcionera Demokratske stranke Bojana Pajtića, omnibus zakon će biti usvojen do kraja sledeće nedelje. "Usvajanje tog zakona je samo prirodna posledica opredeljenja DS-a da Srbiju treba decentralizovati, a Vojvodini obezbediti široku autonomiju. Želeo bih da podsetim da su u maju prošle godine republička i pokrajinska vlada formirale radnu grupu koja bi pripremila taj zakon, zbog čega nas čudi takav ultimativan nastup vojvođanskih stranaka. U svakom slučaju, mi nećemo glasati za zakon zbog ultimatuma, već zato što smo istinski opredeljeni za autonomiju i vraćanje nadležnosti Vojvodini." Nenad Čanak, Miodrag Isakov i Jožef Kasa zatražili su sa sastanka, održanog u utorak posle podne, da se ostale članice DOS-a, pre skupštinskog izjašnjavanja, obavežu da će glasati za omnibus zakon. Premijer Srbije je istog dana izjavio kako će sve stranke, osim DSS-a, glasati za pomenuti predlog, ali prečanski lideri, izgleda, nemaju previše poverenja u beogradske prijatelje.
       U razgovoru za NIN, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin ponavlja da stavovi DSS-a proističu iz programskog opredeljenja stranke o regionalizovanoj državi, do kojeg se može doći samo usvajanjem novog ustava Srbije. "Smatramo da treba što pre doneti novi ustav, zatim posebni zakon kojim bi se na osnovu tog ustava definisale nadležnosti svakog regiona i, naravno, zakon o lokalnoj samoupravi. Takav redosled poteza bi garantovao celovitost države sa značajnom decentralizacijom vlasti i veoma ojačanom lokalnom samoupravom. Usvajanjem omnibus zakona, suočićemo se sa dva ozbiljna problema - prvi je da Vojvodinu i njene građane stavljamo u nejednak položaj u odnosu na ostatak države i građane koji u njemu žive, a drugi je da se tu ne događa nikakva decentralizacija, jer se nadležnosti sele iz jednog u drugi administrativni centar, iz Beograda u Novi Sad." Poslanici DSS će, najverovatnije, biti uzdržani prilikom glasanja.
      
       Redosled
       Istraživanje javnog mnjenja agencije Medijum, koje je obavljeno krajem decembra, pokazuje da se 38 odsto stanovnika Vojvodine zalaže za mnogo veći stepen autonomije, 31 odsto za nešto veći, 23 odsto smatra da je dovoljan sadašnji stepen autonomije, dok osam odsto nije želelo da odgovori. Zanimljivo je da sve vojvođanske stranke zajedno imaju oko 20 odsto pristalica u pokrajini, što ukazuje da većina pristalica decentralizacije svoje lidere ipak vidi u ozloglašenom Beogradu. U Srbiji (sa Vojvodinom) rezultati su sasvim drugačiji - 47 odsto zagovara status kvo, 33 odsto zalaže se za nešto veći stepen autonomije, 13 odsto mnogo veći, a osam odsto ispitanika nije odgovorilo na pitanje.
       Činjenica da je broj zagovornika šire autonomije Vojvodine znatno veći od broja pristalica autonomaških stranaka, kao i da građani uže Srbije nisu preterano entuzijastični prema pokrajinskoj autonomiji, morala bi da vojvođanske lidere upozori kako je njihov legitimitet prilično klimav, dok bi lideri reformskog dela DOS-a mogli da shvate kako je nezgodno voditi jednu politiku u Vojvodini, a drugu u užoj Srbiji.
       Maršićanin podseća da su na sednici Predsedništva DOS-a, održanoj u septembru u Novom Sadu, sve stranke jedinstveno zaključile da treba odmah početi izradu novog ustava i da omnibus zakon treba prvo izneti pred Predsedništvo DOS-a a zatim pred Skupštinu. "Ne samo što za protekla četiri meseca DOS nije ni počeo izradu ustava, već se iz nekih izjava može naslutiti kako će ustavni predlozi naići na opstrukciju dela DOS-a, kome je možda u interesu pravni vakuum u kome se politički problemi ne bi rešavali institucionalnim, već dogovornim putem. Zabrinjava i to što se predlogom zakona o lokalnoj samoupravi uopšte na jačaju ingerencije lokalne samouprave."
      
       Javnost
       U nedavnom intervjuu za Večernje novosti, predsednik pokrajinske Skupštine otkrio je da su poslanici Lige socijaldemokrata glasali za Zakon o radu tek nakon što je dogovoreno da 50 odsto sredstava od privatizacije vojvođanskih preduzeća ostaje u pokrajini. Iako je teško sporiti zahteve da se znatan deo novca od prodaje vojvođanskih firmi zadrži severno od Beograda, vrlo lako se može dovesti u pitanje dogovorna politika u kojoj se, na nepoznatim lokacijama i mimo državnih institucija, menjaju poslanički glasovi za velike koncesije "burazerskog tipa".
       Sve stranke vladajuće koalicije, uključujući i DSS, morale bi da se upitaju da li je uopšte moguće obaviti proces decentralizacije kroz dogovore političkih elita, bez izjašnjavanja građana. U sukobu sa Koštunicom, Đinđić se rado oslanjao na visprenog Čanka, koji je na "njegov način", specijalno za reformističko-udbaške medije, otkrivao priče o državnom udaru ili namerama SRJ da ponudi azil Osami bin Ladenu, ali je zbog nesporazuma u podeli vlasti idila počela da bledi. Prvi put su se čule priče o ucenjivanju i ultimatumima.
       "Iz nastupa i ponašanja tih stranaka se sve jasnije može videti koncept Vojvodine republike, što nikako ne može naići na naše odobravanje. Sva istraživanja ukazuju da je ubedljiva većina, oko 70 odsto građana, za širu autonomiju, ali je svega pet odsto građana za vojvođansku republiku i pet odsto za nezavisnu državu. Zato verujem da nijedna vrsta ekstremizma nema prođu u Vojvodini", kaže Bojan Pajtić. Autonomaši, međutim, odgovaraju da je njihovo strpljenje na izmaku i da koalicioni partneri zloupotrebljavaju austrougarsko nasleđe, koje je zasnovano na postepenosti, odmerenosti i racionalnosti. "Ako neko misli da ucenjujemo Beograd, onda bi morao da objasni šta su to radili u proteklih godinu dana, jer su se u tom periodu bavili i federacijom i Kosovom i mnogim drugim prečim pitanjima od Vojvodine bez ikakvih rezultata. Jedine rezultate pokazali su u rasprodaji vojvođanske imovine.
       Tu su beogradske vlasti veoma efikasne, hitre i okrenute ka Vojvodini. To vređa moj zdrav razum, jer ako ne možemo da se dogovorimo oko pitanja čije su naše pare, onda ćemo se vrlo teško dogovoriti oko državnog uređenja", kaže Čanak za NIN. Kada se pokrajini vrate nadležnosti, vojvođanski budžet bi iznosio između 25 i 30 milijardi dinara, što je neuporedivo više od prošlogodišnjeg ponižavajućeg iznosa od 400 miliona dinara. Iako je priča o našim i njihovim novcima, sestrama-kesama i stavljanju tačke na pljačke već ušla u arsenal opštih političkih mesta, od centralista i njihovih koalicionih protivnika se, između dva lamenta nad Beogradom, može saznati da Vojvodina popunjava 40 odsto republičkog budžeta, dočim se iz prestonog grada u pokrajinu vraća 30 odsto.
       Takve žalbe upućuju severne italijanske regije, zapadnonemačke pokrajine, jer većina država obično podrazumeva da bogatiji pokažu određenu solidarnost prema siromašnijim delovima. Jedini problem je što Srbija još nije stigla Italiju ili Nemačku, zbog čega će prilično teško podelu ovlašćenja i novca obaviti bez dramatičnih turbulencija.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ