Svakodnevna priča

      Bila je to šesta apoteka u koju je Dušanka svratila da kupi neophodne lekove za svog sedamdesetogodišnjeg oca Dragana. Ponovo nije imala sreće da pronađe sve što mu je neophodno. Na sreću, za razliku od mnogih njegovih vršnjaka, Dragan nije ozbiljno bolestan čovek. Ali je bolešljiv: hronični problemi sa visokim krvnim pritiskom, srčani i želudačni problemi, uvećana prostata i česte glavobolje - uobičajeni su simptomi za ljude njegovih godina. I sasvim su dovoljni da se njegova penzija od 4 000 dinara istopi kao od šale i pokaže kao nedovoljna za neophodne lekove.
       Dušanka živi sa ocem. Može se reći da je njihova mala porodica bankrotirala otkad je Dragan prošlog proleća morao da operiše polipe u bešici koji su pretili da zatvore mokraćne kanale. Dušanka tada nije radila. Nije birala poslove, ali dogodilo se da baš nikakav nije mogla da nađe u vreme kad je njenom ocu zakazana operacija. A svaka operacija podrazumeva poduži spisak neophodnog materijala i lekova koje pacijent mora da kupi da bi uopšte mogao da bude operisan.
       Spisak neophodnih potrepština koji su oni dobili bio je dug: kateter, hirurške rukavice, kanile, tečnost "ispirol" za ispiranje bešike tokom i posle operacije, igle...
       Najviše muke Dušanka je imala sa "ispirolom" koji proizvodi "Hemofarm" iz Vršca jer je nekoliko meseci pred Draganovu operaciju fabrika prestala da proizvodi taj lek. Zvala je fabriku, prijatelje iz Sarajeva, bezuspešno. Posle telefoniranja svim privatnim apotekama uspela je u jednoj apoteci u Rakovici da nabavi dve kese tečnosti. To nije bilo dovoljno, jer su lekari tražili 10 kesa po pet litara. Zbog toga je Draganu odložena operacija i on je čekajući ostao da leži u bolnici.
       Posećujući ga Dušanka je primetila da jedan pacijent ispod kreveta ima tri kese "ispirola". I njemu su bile potrebne za operaciju ali je uspela da ga nagovori da joj proda jednu. Cena jedne kese ovog leka je između 15 i 20 maraka. U međuvremenu je i njena tetka uspela da pronađe dve kese. Tek onda su lekari priznali da je za operaciju i postoperativni tok dovoljno pet kesa. Tražili su dve kanile, a dovoljna je jedna i duplo više hirurških rukavica. Ali, to su saznali tek naknadno. Bilo je tih dana teško pronaći kateter a lekari su insistirali da bude od tačno određenog proizvođača. Samo on je koštao oko 100 maraka.
       Da bi Dragan mogao da bude operisan, njegova kći je morala da pozajmljuje novac. Toliko se zadužila da je skoro gladovala. Posećujući oca u bolnici počela je da mu zavidi. "Niko mi neće verovati, ali toliko kuđena bolnička hrana meni je delovala kao prava gozba. Onako polugladna i izmrcvarena htela sam da viknem 'zadržite i mene molim vas'."
       Dušanka još nije uspela da vrati dugove. Sada radi kao čistačica i kafe kuvarica u jednoj firmi u Beogradu. Plata joj je 250 maraka. I opet, čini joj se sve odlazi na lekove koji su svakodnevno potrebni jednom hroničnom bolesniku. Do mnogih je još uvek teško doći i skoro je nemoguće dobiti ih na recept. Spisak izgleda ovako: zorkapil (lek za regulisanje krvnog pritiska) košta oko 200 dinara, proskard i cink za blago uvećanu prostatu koštaju oko sto maraka, dilkoran (za cirkulaciju) košta oko 130 dinara, redizork protiv vrtoglavice i zujanja u ušima košta oko 68 dinara i amilofilin (za regulaciju disanja) košta oko 200 dinara. Draganu su od svakog nabrojanog leka neophodne dve kutije mesečno. Od ovih lekova, naravno, strada želudac. Zato pije alfogel i ranisan. Zbog čestih glavobolja koje uzrokuje i ovih dana stalno povećani atmosferski pritisak pije analgin ili kafetin a za smirenje, bensedin...
       Dušanka je jedva pristala na razgovor i zamolila je da joj se ne pominje prezime. Boji se da bi njen otac mogao da doživi neprijatnosti ukoliko opet bude zavisio od lekara. Što nije nemoguće, s obzirom na to da i dalje gladuju. Zimi žive od kupusa, krompira i pasulja koje im šalje rodbina sa sela. Voće, mleko i mlečne proizvode retko imaju. Prava je gozba kad jedanput mesečno Dušanka kupi 300 grama mlevenog mesa. Ova tridesetpetogodišnjakinja ne izlazi, ne kupuje garderobu. U stvari, osmehuje se, sećajući se kako se lepo pre šest meseci provela kad ju je jedan stari prijatelj izveo na pivo.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ