Teško je razgovarati o otpuštanju zaposlenih, likvidaciji banaka-preduzeća, strujnom udaru na džepove građana, nemanju novca za lekove... a lako o rekonstrukciji vlade. To je politička opereta. Ali, koga to još zanima

      Šaljivdžija, istovremeno i jedan od marketinški obrazovanih tvoraca političkih odluka u vrhu ma-šta-to-bilo DOS-a, pred katolički Božić je govorio: "Ima mnogo vremena do pravoslavnog Božića. Znaš kakav je Đinđić, nešto mora da radi, naročito kada ima toliko mnogo vremena. Može da mu padne na pamet da se pomiri sa Koštunicom. Moraćemo da ga pošaljemo na topla mora, da se odmori."
       U to vreme, setićete se ako ste preživeli strujni udar kojim je Vlada Srbije čestitala julijansku Novu godinu svojim podanicima, u opticaju je bio takozvani konfederativni model rekonstrukcije Vlade Srbije.
       Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, član G17 plus i član Demokratske stranke i Goran Svilanović, savezni ministar inostranih poslova i predsednik Građanskog saveza Srbije predlagali su tada da se Demokratska stranka Srbije vrati u vladu, da u njoj dobije isto toliko ministarstava koliko i DS srpskog premijera Zorana Đinđića, da Dragan Maršićanin ponovo postane predsednik Skupštine Srbije... a da za uzvrat DSS uvek glasa za predloge Vlade Srbije. Uz to, DSS je nezvanično ubacio u medije, da bi nestranačke ličnosti poput Božidara Đelića, ministra finansija ili Aleksandra Vlahovića, ministra za privatizaciju bili smatrani ljudima iz kvote DS-a.
       Na izvestan način bila bi to slika i prilika "partijske vlade", gde bi pripadnost i vernost stranci bili važniji od stručnosti, ali i vlade čije bi odluke bile donošene na DOS-ovskom Predsedništvu, odavno nazvanim "politbirom".
       Čedomir Jovanović, potpredsednik DS-a odmah je odbacio Labus-Svilanovićev predlog, pre nego što je premijer Đinđić privatno-poluzvanično otputovao u Dubai.
       Srđan Bogosavljević, direktor agencije "Strateški marketing" u novogodišnjem broju NIN-a odluku Đinđića da hladno odbije ponuđeni predlog Svilanovića i Labusa objašnjavao je kao racionalnu i to na osnovu istraživanja javnog mnjenja. "U javnosti više nema prostora za miroljubivu politiku Svilanovića i Labusa, koji hoće da pomire Koštunicu i Đinđića. Narod to više ne zanima. Pušta ih da idu odvojeno." Bogosavljević je, dakle, ponudio "naučnu" osnovu za razmišljanje onog šaljivdžije sa početka teksta.
       Zašto je onda Zoran Đinđić, čovek koji se i te kako razume u politički marketing i koji drži do istraživanja javnosti, odlučio da celu priču sa rekonstrukcijom vlade odnosno velikom pomirenju DSS-a i DOS-a, ipak, vrati u medije?
       Da vidimo prvo njegovu ponudu. On ne nudi ni pet, ni šest ministarskih mesta DSS-u - već tri, četiri. Koja su to mesta? Ministarstvo lokalne samouprave, energetike ili rudarstva, saobraćaja. Plus mesto potpredsednika. Plus mesto generalnog inspektora policije. Ali, Đinđić ne pristaje na 1) generalnu primedbu da vlada ne valja i da je treba menjati iz temelja; 2) delimičnu izmenu koalicionog sporazuma DOS-a; 3) da bude saobraćajac u partijskoj vladi; 4) da u vladu uđu ljudi poput Obrena Joksimovića bivšeg ministra zdravlja ( jer "na moj račun ide njegov loš rad")...
       Elem, premijer je preuzeo inicijativu: on je taj koji nešto nudi, on je taj koji je pružio ruku, on je taj koji nešto radi... Dobro za političara od koga javnost najviše očekuje da nešto uradi, da nešto promeni... Dobro i da se zanimanje javnosti sa teških tema - likvidacija banaka-preduzeća, strujni udar, nedostatak novca za lečenje i lekove - prebaci na političku operetu. A koga ona još zanima.
       I još nešto, tajming: veliko pomirenje-rekonstrukcija treba da bude urađeno u martu-aprilu. Njoj će prethoditi mala rekonstrukcija: imenovanje ministra zdravlja (resor koji je držao DSS), ekologije i ministra bez portfelja na koje DSS očigledno neće imati pravo veta.
       Zavirimo u odgovor DSS-a? Dragan Maršićanin je prvo rekao da je to "dobar znak da se razmišlja o razrešenju krize u DOS-u". Ono što je kazao posle toga sadržalo je u sebi manje simpatija za predlog premijera. Potpredsednik DSS-a se pitao šta premijeru znači glagol "nuditi". Rekao je da njih zanima promena načina rada vlade. I ponovio čuvenu de-es-esovsku kvadraturu kruga: Nas ne zanima broj ministarskih mesta, ali stranke u vladi treba da budu zastupljene srazmerno snazi u parlamentu. Onda je usledila kontraofanziva. Maršićanin kaže da se Đinđić nije odlučio za brzo donošenje novog ustava Srbije, što bi bio znak da želi i promenu strukture vlasti odnosno prevremene izbore.
       Elem, pata karte. Đinđić će nuditi veliko pomirenje u malim dozama. Ako ga DSS odbije, DOS će vladati do kraja mandata bez Koštuničine podrške u Skupštini Srbije, rekao je premijer. Maršićanin će u ime Vojislava Koštunice uzvraćati nuđenjem novog ustava za nekoliko dana i prevremenih izbora već ove godine. Đinđić je na tu ponudu već odgovorio: novi ustav u 2003. pošto prethodno rešimo status Kosmeta.
       Ovu igru zvanu "rekonstrukcija" ili "ustav" treba posmatrati sa njene bolje strane. Ona samo pokazuje da oba krila nove vlasti nešto moraju da rade kako bi se borila za naklonost birača. Vlast koja mora da se udvara biračima jeste neuporedivo bolja od vlasti koja je bahato nezainteresovana za plebs. Uplašite se kada vlast prestane da vam se udvara.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ