("Zapovesti za sva vremena", NIN br. 2662)

      Kao ličnost kojoj je stran svaki sumnjivi autoritet, unapred ističem da sam svestan da je moje osvrtanje na intervju prof. dr Dimše Perića, provocirano samim naslovom, kao i jednim odgovorom (a ima ih više u najmanju ruku suspektnih) imajući u vidu vek u koji smo upravo zakoračili.
       U odgovoru na jedno od pitanja prof. Perić kaže: "... Bog je stvorio čoveka slobodnim. Da li će tu datu slobodu zloupotrebiti, to zavisi od njega samog."
       O kakvoj se mogućnosti zloupotrebe slobode može govoriti ako postoje "zapovesti za sva vremena". Ili se povinuj njima, ili ne razmišljaj o nekoj drugoj slobodi osim one koju je odredio Gospod, koji je, uzgred budi rečeno, čoveka i čovečicu bio smestio u Edenski vrt (raj) gde su imali sva dobra, uključujući i slobodu, samo jednim "uslovom" ograničenu... Ali, avaj, "prokleta" radoznalost čoveka učinila je svoje: čovečica je upravo iz radoznalosti prekršila jedinu zabranu i desilo se da ih oboje Gospod najuri iz raja i ostavi da se potucaju svetom evo sve do dana današnjeg...!
       Najverovatnije se pomenuta radoznalost prenela i na potomke čoveka i čovečice i uticala da se sve prevratničko u istoriji ljudskog roda dogodilo, od točka do raketa koje čekaju još nerođenog genija da izradi skice i pronađe rešenja koja će jednog dana vinuti čoveka u beskraj univerzuma. Nerođeni genije, siguran sam, neće se držati "Zapovesti za sva vremena".
       Još jednom da napomenem da sam potpuno svestan da se mišljenje prof. Perića i moje isključuju (dijalog je nemoguć zbog "prolazne pozicije"), ma šta o njima obostrano mislili.
       Na ovom mestu dozvoljavam sebi digresiju prisećajući se da smo u vreme prošlogodišnje halabuke oko uvođenja veronauke u osnovne škole bili svedoci da takoreći svi "anketirani" učenici odgovaraju kao i "anketirani" u vreme Miloševića za TV dnevnik...
       Međutim, najbitnije je da se naglasi da mnogi građani, poput mene, nisu ni znali da je "veronauka" već bila uvedena u obrazovne institucije - Pravni fakultet, na kome prof. Perić predaje Crkveno pravo. Veronauka je u prethodnoj rečenici stavljena pod navodnike, jer Crkveno pravo je kudikamo složenija teološka oblast od elementarnih pojmova koje sadrži veronauka. Koliko su oni u čijoj se glavi rodila ideja o uvođenju veronauke u škole radili prebrzo ogleda se i u činjenici da su studenti Pravnog fakulteta mogli fakultativno da se opredele za predmet prof. Perića bez ikakve predspreme, što još jednom upućuje da se sve radilo "po inspiraciji", prebrzo i po svaku cenu (kao da se zida kuća od krova, a ne od temelja).
       No, da se vratim na osnovnu temu ovog teksta jednim konkretnim pitanjem: zašto se sva zvona na Hramu Svetog Save moraju oglasiti uz pomoć kompjutera i da li bi do kompjutera uopšte i došlo da su se poštovale "Zapovesti za sva vremena". Čini se da su prof. Perić, ili novinar koji je pravio intervju, mogli naći neki elastičniji naslov koji ne bi bio tako izričit i istaknut u besprizivnoj formi i ne bi uplašio onoga ko se prvi put susreće sa objavljenim istinama.
      
       MILENKO PEJOVIĆ,
       Novi Beograd