O slavujevim jezicima i slepim prepelicama

      Čovek uništava prirodu samo da bi jeo, a jede neumereno. Čovek je u principu nezajažljiv. Ima ih koji žive za trenutke blagoutrobija; to je jače od seksa, ili ga zamenjuje... Inače, ždranje u svetu nije ravnomerno raspoređeno. Neki gustiraju paštetu od slavujevih jezika, i ubijaju naše ptice, drugi, istočno od Sahare ili u Aziji, umiru od gladi. Za prve kazna je holesterol, drugi i ne stignu da ga dožive.
       Veliki gurmani Zapada, na talasu globalizacije, zaposedaju naše autonomne krajeve i njihova lovišta, u deviznom aranžmanu, u prisustvu vlasti. Vlast se trgne kad pukne bruka. Pita se otkud Italijani s tonama umorenih ptica u hladnjačama, i kaže: krivci će biti kažnjeni. Ali ih ne kažnjava, žali se da nema dokaza, niti očevidaca s terena. Naša malenkost naivno se čudi kako to da se ne nađe neki insajder iz lovačke mafije, ili zaštićeni svedok, koji bi propevao o pomoru pernate i ostale divljači u jugoslovenskoj žitnici!
       Puca se širom Vojvodine na sve što se kreće, uz razumljivu prednost koja se daje unosnijem odstrelu, tj. pomoru sitnijih ptica, podobnih za sosove. Ovde se posebno osvrćemo na slavuje, jer se od njihovih jezika služi hladna pašteta, kao i na divlje patke, delikates u rukama velikih majstora svetske kuhinje.
       Da obnovimo gradivo. Slavuj (Luscinia magarhdžnchus), selica koja lepo peva, od antičkog doba je znamenje sreće. Plinije izveštava da je slavuj, dobar pevač, imao istu cenu kao i snažan rob. Pev slavuja simbolisao je ljubav i tugu istovremeno; slikali su ga na freskama u Pompeji, na sarkofazima i nadgrobnim spomenicima. U verovanjima starih naroda, slavuj je pozivar umirućem i donosilac nežne smrti. S druge strane, simboliše i prokleti duh, što bi lovci na jezike trebalo da imaju u vidu.
       Onaj, dakle, koji jede paštetu od slavujevih jezika nije dostojan slavujeve pesme, u neku zoru, nikad u životu. Ko će mu dozvati smrt, nežno?
       Slučaj s patkama je drukčiji. S njima se, od iskoni, postupalo surovo; ili su ih voleli ili ubijali. Kod Sumera, u Mesopotamiji, tegovi su bili u obliku divlje patke, žene su nosile perle istog oblika, nađen je i oslikani krčag, s patkom. I etrurske žene koristile su posudice za ulje u formi patke, a stilizovane glave plovki nađene su na otkopanim grobovima. Na posudama iz Stare Grčke oslikane su divlje patke u mreži, što znači da su ih lovili. U doba faraona u Egiptu, još od 15. dinastije, divlje patke su bile omiljena meta za lov i nisu pripitomljavane, dok su u vreme Maja, na prostoru današnjeg Hondurasa, služile za krvave konjske trke: jahači su im u galopu odsecali glave!
       Veruje se da divlja patka predskazuje vreme, ali važi i za veštičju pticu. One koji ih neumereno love mogla bi stići pačja krv!
       Ako bismo se striktno držali Frojda, i lov ima veze sa seksom, pogotovo kad je pogodak pun i ulov dobar. S druge strane, ako se ne upražnjava s merom, siguran je znak seksualne frustracije. Nekad se lovilo s merom i lovci su bili stabilnije ličnosti. Nekad se lovilo, u našim seoskim područjima, fer i sportski, dvocevkama domaće izrade, a oštro oko je bilo od presudnog značaja.
       Sećam se, u seljačkom detinjstvu, u zimskim danima bez posla, u lov se bežalo od žena, s mesom iz salamure u rancu, s balonom vina pod miškom. Pored vatre u lovačkim kolibama, dole, u pomoravskoj ravnici, duboko u noć pripovedali su redovi u kraljevskoj vojsci kako su izlazili na kraj s kapetanom Bratuljevićem. Pucalo se simbolično, tek da se ulov provuče kroz kuću, kao opravdanje. Seljaci, srpska gospoda! - rekao bi Brana Petrović. Neznatno promenjenog brojnog stanja, divlje patke su nastavljale let u južne predele. U lovu je bilo časti. Ni govora o hladnjačama.
       Naravno, čovek je lovac, u lovu je i postao čovek. Samo što je lovio koliko je potrebno da preživi, mukotrpno. U srednjem veku vlastela je lovila iz sporta, ubogi sebar iz nužde. Za plemiće, kao i za Broza, lov je bio obeležje najvišeg ranga i osobitog dostojanstva. Ondašnji plemići, međutim, odapinjali su strele mahom na velike predatore u prirodi i održavali kakvu-takvu ekološku ravnotežu. Za lov na pernatu divljač korišćeni su sokolovi: neka se ptice nadmeću, neka priroda izabere!
       Hoću da kažem, davni lovac je koristio um, oko i snagu. Nije bilo nišanskih sprava ispred kojih divlji stvor nema šansu. S razvojem civilizacije razvijala se i tehnologija ubijanja, kako ljudi, tako i divljači. Valja očekivati kompjuterizaciju lovstva, tako da svaki svetski idiot bude u stanju da pritiskom na dugme, snajperskom optikom, osvoji trofej s rogovima!
       Kad se radi o lovu, ja sam konzervativan.
       Halapljivi čovek uništiće ne samo zemlju, nego i nebo. Šta će da mu cvrkuće oko vikendice, šta će da mu leti iznad glave? Rakete zemlja - vazduh?
       Hoće li neko da čuje glas vapijućeg Jožefa Gergelja iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine kad kaže da je u masakru zaštićenih ptica stradala četvrtina svih poznatih vrsta u zemlji, a da su domaćini za devizne goste hvatali, oslepljivali i stavljali u kaveze mužjake prepelice koji su, onda, neprestano dozivali svoja jata u pomoć. Italijanima u zasedi ostalo je samo da pucaju i da plate! Kad ustrele ono što je zabranjeno, kažu, to je kolateralna šteta!
       Zločini ovoga tipa, dodaje Gergelj, ponoviće se čim dođe leto, ako se odgovorne institucije, sve do policije, ne stave na stranu nacionalnih zakonskih propisa i međunarodnih konvencija o lovstvu. Vreme je za reforme!
       Ovde bih, najzad, prepisao slavni stih Momčila Nastasijevića, a pronicljivi čitalac razumeće ga pravilno kao aluziju na lov i vlast:
       Love, a ulovljeni.