Zaposleni i autonomni sindikati pristaće na dalja odricanja samo ako su uvereni da je vlast kompetentna, nekorumpirana i da će teret promena biti pravično raspoređen

      Izuzev retkih ljubitelja senzacija po svaku cenu, patologa i mazohista i ne tako malobrojnih uspešnih plivača u vodama (post)ratne ekonomije, u čemu narodi sa ovih prostora imaju dugu tradiciju, san velike većine građana Srbije je da žive kao sav normalan svet u uređenom pomalo dosadnom društvu u kome politika nije svakodnevni usud.
       Ruinirana ekonomija i razoreno društvo, surovi govor brojki o nezaposlenosti, dugovima i siromaštvu, kao i novine i ekrani prepuni političara, govore koliko smo daleko od tog sna. Gotovo svi bi se složili da je neophodan odlučan hirurški rez u obolelo privredno i društveno tkivo. Činjenica da rez nije blagovremeno napravljen otvara nekoliko prethodnih pitanja. Da li smo najzad savladali strah od promena i shvatili da moramo da se podvrgnemo teškoj operaciji ili bismo ipak da još jednom pobegnemo u poslednji čas iz operacione sale? Da li ekipa za hirurške intervencije zna da radi svoj posao i ko šta radi ili bi svako od njih osamnaest da operiše? Jesu li svi svesni da je cilj operacije da pacijent preživi i oporavi se? Da li bolnica ima elementarnu opremu?
       Poređenje Srbije i bolnice je kao svaka analogija nategnuto i pojednostavljeno. Prvo, lekari su donedavno bili pacijenti sa ozbiljnom dijagnozom. Postavljajući ih na funkciju izlečitelja, poverovali smo da su izlečeni, odnosno da su naše DOSmanlije nešto naučile iz duge istorije poraza pod prethodnim režimom. Sudeći po autoritarnoj aroganciji, rigidnom reagovanju na svaku kritiku, sklonosti da održe partijsku državu, maniru da politiku svedu na beskrajni proces uzajamnog cenkanja i nagodbi i juriš na zauzimanje vlasti, očito da su, preteći drugima otkazom, zaboravili da su i sami na probnom radu. Kao da nisu na vlast došli na talasu nezadovoljstva prethodnim režimom, bukvalno od strane civilnih pokreta naterani da se objedine.
       Ne negiram činjenicu da je godinu dana kratak period da se ispune predizborna obećanja, da je zatečeno stanje i teže nego što se moglo pretpostaviti, kao i da je učinjen značajan iskorak ka izlasku iz izolacije. No, čini se da smo premalo videli od obećanog uspostavljanja vladavine prava, odnosno odricanja od dekretomanije - vladavine uredbama i dekretima, i gotovo ništa od najavljenog obračuna sa kriminalom i korupcijom. Istovremeno, neki u vlasti i oko vlasti koketuju sa duhom nacionalizma podižući zatvarač na nezapečaćenoj boci. Ono što je najvažnije, nema argumentovane, neostrašćene, od dnevnih političkih interesa oslobođene široke rasprave o učincima nove vlasti. Nje bi moralo da bude jer smo mi građani Srbije, posle decenijskog posrtanja, ipak “pacijenti posebnog kova” koji u osnovi znaju svoju dijagnozu, kao i to da im je za uspešno lečenje neophodan kompetentan, odgovoran i smenjiv lekarski tim (čitaj: vlast).
       Izbori odmah su suviše banalan, skup i nedelotvoran lek. Sva istraživanja pokazuju da bi njihov ishod bio u skladu sa krilaticom “DOS je mrtav - živeo DOS” ili “I posle DOS-a (opet nekakav staro-novi) DOS”. Pri tom bi nepotrebno bila trošena dragocena i oskudna energija za promene.
       Potpisnik ovih redova ima, kao aktivista kampanje sa indikativnim nazivom Partnerstvo za demokratske promene, koju je, još 1999. godine, pokrenuo sindikat Nezavisnost, zajedno sa Fondacijom za mir i rešavanje kriza i brojnim nevladinim organizacijama, saznanje da će zaposleni i autonomni sindikati pristati na dalja odricanja samo ako su uvereni da je vlast kompetentna, nekorumpirana i da će teret promena biti pravično raspoređen. Do tog saznanja i dogovora može doći jedino kroz ravnopravni socijalni dijalog i institucionalizovanu mrežu tripartitnih organa na svim nivoima odlučivanja. Uostalom, osnovni moto ove kampanje glasi Dijalogom do društva i države po meri svih građana.
       U suprotnom, suočeni sa vrlo opipljivim nevoljama, građani Srbije mogu, još jedanput, biti plen socijalnih demagoga.
      
       (Autor je politikolog iz Beograda)