Homoseksualci, hendikepirani, alkoholičari, narkomani dobili su priliku da govore o sebi jasno i glasno... Ko ih sluša, čuje, razume...

      Ljudi sa nama - narkomani. Noć, utorak na sredu od jedan do četiri... noć sa Ivanom Radojičićem: ‘A znači, probao si drogu? - Ne želim da pričam o tome, to nije važno, važno je da što više ljudi ukapira da je to veoma loša stvar’... ‘90 posto srednjoškolaca koristi marihuanu’... ‘Imam dečka dosta starijeg od mene koji je u tom problemu 10-11 godina’... ‘Ljudi moraju da shvate da je izuzetno mali broj onih koji su izašli iz droge’.”
       Milena Milićević (24), novinar Radija 202 i Ivan Radojičić (30), urednik emisije i predsednik Generacijskog odgovora drogama (GOD), humanitarne organizacije za borbu protiv narkomanije, s nekoliko litara soka od breskve (“Duga je noć”, kaže Milena) ulaze u studio ljuti što kasne zbog loše organizacije RTS-ovog prevoza. Slušaoci se već javljaju jer žele uključenje u program. Tema ove srede je alternativa drogama. Kažu: vera u Boga, u sebe, ljubav, sport, knjige... Ima i onih koji se ne boje: “Malo marihuane s prijateljima uvek mogu da kontrolišem i da stanem, kad hoću”, kaže jedna slušateljka. “Svi smo to mislili”, odgovara joj Ivan.
       “Bolje voditi ljubav na travi nego pušiti je”, javio se Džimi Barka, pevač kome su alternativa drogi - ljubav, seks i sport. Između razgovora, čuje se tehno. Nekim slušaocima nije pravo: “Zašto puštate njihovu muziku?”, drugi misle da je odlična... “I na koncertu Zdravka Čolića videla sam mnogo pijanih i ‘uduvanih’. Ipak, zavisnici uglavnom slušaju ovu vrstu muzike, pa ih ona i privuče da nas čuju i da nam se jave. Nama i jeste cilj da se u emisiji čuju istinite, životne priče i da uspostavimo kontakt sa onima kojima je pomoć potrebna”, rekla nam je Milena Milićević, kovoditelj ove emisije.
       Na pitanje koliko razgovori preko radija mogu da pomognu u rešavanju problema narkomanije, Ivan Radojičić odgovara: “Mislim da je ova emisija jedan od dobrih načina da se dođe ne samo do onih koji su već u problemu, nego i do potencijalnih zavisnika, ali i onih koji su zakoračili u problem a nisu ga svesni, jer ne shvataju da je, recimo, marihuana opasna kao i bilo koja droga, da je igrač na duge staze. Radio ima prednost u odnosu na TV jer se lice ne vidi i čovek se oseća bezbednije, pa je moguće reći svoj stav, poluanonimno (lažno predstavljanje je uvek moguće). Delovi naših emisija podsećaju na psihoterapiju na radiju. Ima ljudi kojima je već velika pomoć samo da ih neko sasluša.”
      
       Svi u problemu
       Noćni program Radija 202, od jedan do četiri, posvećen je takozvanim marginalnim grupama: “Problem marginalnih grupa i jeste što su svojevrsni ‘geto’, na margini... Verujem da na ovaj način obavljamo društvenu funkciju, ali istovremeno je reč o dobrom programu, koji svojom provokativnošću izaziva određenu pažnju i zanimljiv je i onima koji ne pripadaju marginalnim grupama. Specifičnost je u tome što sami predstavnici tih grupa uređuju i vode program. Ljudi koji imaju problem u društvu govore o tome i zato je cela zamisao tako dobra. Svi oni rade sa kovoditeljima i kourednicima, ljudima koji, opet, s naše strane, prosto, znaju zanat, tehnologiju radijskog programa”, objašnjava Nebojša Spaić, glavni i odgovorni urednik Radija 202.
       Noć između ponedeljka i utorka posvećena je seksualno različitim grupama (homoseksualcima, lezbijkama, transvestitima...) gde se govori o problemu društvenog prihvatanja seksualno različitih. Sredom od jedan do četiri ujutro, Ivan i Milena razgovaraju sa slušaocima o problemu narkomanije. Noć između srede i četvrtka rezervisana je za problem lečenja alkoholizma (“Obično se, dakle, radi u paru, sem gde je naš čovek predstavnik grupe, kao što je kolega Raša Petrović, koji je lečeni alkoholičar i on vodi emisiju posvećenu problemu alkoholizma”, kaže Spaić.) Aleksandra Manja, dama u kolicima, petkom ujutro vodi program posvećen hendikepiranima. “Subota ujutro je iskakanje iz same šeme. Vanja Govorko-Mrkić, manekenka i klinički psiholog, vodi program za usamljene ljude, depresivce, sklone samoubistvu... Neka vrsta SOS radija”, reči su Nebojše Spaića koji dodaje da predstavnici tih grupa nisu deo establišmenta koji se bavi određenim društvenim problemom: “Meni ne treba lekar iz Palmotićeve da vodi program o alkoholičarima, on može da bude gost, a voditelj je onaj ko ima problem i ne može da ga reši kroz institucije.”
      
       Protiv predrasuda
       Kada je o problemu sa institucijama reč, Ivan Radojičić kaže da postoji “gard prema stručnim licima”, kada su zavisnici od droge u pitanju: “Prema meni, tog garda nema. Oni respektuju moje iskustvo, ja poštujem njihovu hrabrost da se jave i otvoreno govore o svemu. U GOD-u se bavimo prevencijom i psihosocijalnom pomoći koju pružaju bivši zavisnici-sadašnjim, znači ljudi kao što sam ja, oni koji su imali problem s drogama, izašli iz toga, pomažu drugima da se izleče. Ova emisija, kao i tribine u Domu omladine, nedeljom od jedan do tri, alternativni su pristup u borbi protiv narkomanije. Pokušavamo da izmenimo sistem koji se sprovodi prema narkomanima, jer gubićemo bitke sve dok budu postojali oni koji govore: ‘Mi raspolažemo savršenom terapijom, ali problem je u narkomanima jer oni neće da se izleče’.”
       Kakav je odnos prema marginalnim grupama “Dvestadvojka” je, kako nam je rekao Nebojša Spaić, saznala baš zahvaljujući ovom programu. Posebno kada je o seksualno različitima reč:
       “Redovne su pretnje. Slušaoci neke radio-stanice su u dogovoru sa voditeljem hteli da dođu pred Radio dok je emitovan noćni program o homoseksualcima. Da se biju, šta li? U društvu prepunom predrasuda, ovaj program je okrenut baš protiv svih vrsta predrasuda. Zahvaljujući njemu, mi u “Dvestadvojci” postali smo svesni nekih problema koje nismo uočavali. Tek sad smo svesni potrebe za ‘osetljivim jezikom’, da ne nazivamo ljude pejorativnim imenima i time ih ne vređamo.”
      
       ZORA LATINOVIĆ