Zoran Mihajlović, direktor Radio Indeksa, najavljuje promene na ovoj stanici i tvrdi da će prvi rezultati biti vidljivi sredinom proleća

      Radio Indeks, najslušanija stanica za vreme studentskog protesta ‘96/97. i pred pad vlasti Slobodana Miloševića, posle demokratskih promena ne može više da se pohvali ondašnjim rejtingom. Iako iza sebe ima iskustvo s padom slušanosti i u vreme bivše vlasti, uspevala je da je povrati, zahvaljujući tome što je u svim kriznim vremenima bila jedina beogradska nezavisna radio-stanica. Danas se ponovo nalazi pred problemom - kako povratiti slušaoce.
       Direktor Radio Indeksa Zoran Mihajlović (na toj funkciji je od marta 2001), kako kaže, svestan je da situacija na Indeksu nije tako sjajna, ali i tvrdi da slušanost ove stanice postepeno raste.
       “Prema istraživanju agencije Strateški marketing, od oktobra prošle godine slušanost je porasla, pa smo sa sedmog mesta, sada na petom.” On objašnjava da je pad slušanosti posle petooktobarskih promena bila prirodna, jer su se “otvorili i drugi elektronski mediji”, dok su pre promena bili prvi po slušanosti zato što su bili “jedina stanica na kojoj se moglo čuti šta se dešava”.
       Radio Indeks, međutim, svoju dobru početnu poziciju koju je imao kada su nastupile političke promene, nije iskoristio. Mihajlović kaže da je tome doprinela loša finansijska situacija, koja je nastupila kada su prestale da pristižu donacije (Radio je imao ugovor sa jednom stranom fondacijom koji je istekao u februaru 2001). “Sada se finansiramo sami preko marketinga, a cene održavanja opreme ili zakupa prostorija su i do deset puta veće nego ranije.”
       Mihajlović, međutim, kaže da su i sami novinari kumovali opadanju slušanosti. “Na radiju je radila gomila onih koji su sebe nazivali novinarima. Program se sveo na preuređivanje Betinih vesti, a i to se radilo loše. Nestalo je analitičko novinarstvo, nismo imali ono što se zove ‘dobar proizvod’.”
       Na opasku da je ‘dobrog proizvoda’ bilo sve manje od trenutka kada su dobri novinari počeli da odlaze sa Indeksa (Tamara Skroza, Aleksandar Vasić, Jovan Palavestra, Novica Babović, Dušan Milovanović...) Mihajlović je rekao da na Indeksu ima još mnogo ljudi koji vrede (Darko Kocjan, Vlada Todorović, Đorđe Đorđević, Slavenka Radojčić...) i koji mogu da naprave dobar program. Darko Kocjan, međutim, nije toliko siguran u to da će grupa Beografita (u kojoj su pored Kocjana, Vlada Todorović i Branislav Kockar) ostati na Indeksu. “Najozbiljnije razmišljamo šta ćemo da uradimo. Već duže vreme od Indeksa ne dobijamo nikakvu materijalnu nadoknadu, a bili smo prinuđeni i da uzmemo radne knjižice. Najviše bismo voleli da nastavimo rad u Indeksu, ali ne znam da li će to biti moguće. Novac nije najveći problem.”
       Direktor Indeksa, međutim, tvrdi da će se ova radio-stanica potpuno reorganizovati i navodi da će se rezultati promena videti sredinom proleća. Kako je objasnio, trenutni plan je da se “muzikom objedini Indeksova ciljna grupa, a to su ljudi između 25 i 40 godina”, da se “uspostavi redakcija”, “dovedu novi ljudi”, a kasnije i oni afirmisani. “Proces stvaranja novog Indeksa nije lak posao. Ali, po prirodi sam optimista i da ne verujem da mogu da ga reorganizujem ne bih se ni prihvatao tog posla.”
       Na radiju trenutno radi između 20 i 25 ljudi. Mihajlović kaže da se honorari i plate isplaćuju, ali i dodaje da se u odnosu na to kako se radi i koliko se zaradi, isplaćuje novac zaposlenima. Priče da Indeks duguje novac ne samo onima koji trenutno jesu na ovoj radio-stanici, već i onima koji su nekada radili, Mihajlović ne demantuje, ali i dodaje da to nisu klasični dugovi. “Ja to ne nazivam dugovanjem, jer ako neko nešto radi i ne uradi to kako treba, on i nije zaradio. Ali, i pored toga, ljudi će biti isplaćeni, ili novčano ili putem kompenzacija.”
      
       DRAGANA MATIĆ