(“Zašto zatvaram banke, zašto me napadaju”, NIN br. 2662)

      U poslednje vreme javnost u našoj zamlji uveliko je zatalasana raspravom o reformi bankarskog sistema. Talasanje je počelo donošenjem odluke Narodne banke Jugoslavije o likvidaciji 19 banaka, ali je na intenzitetu, naročito, dobila kada je Narodna banka donela odluku o likvidaciji Astra banke, koja je vlasništvo Kompanije Karić. Pri tom treba napomenuti da je broj onih koji zagovaraju stanovište da Astra banku nije trebalo likvidirati, a koji se pojavljuju u javnosti, znatno veći od onih koji imaju drugo mišljenje. U jednom drugom periodu i drugim povodom poznati pesnik je pevao: “Deset na jednog”, a ako neko gleda informativne emisije BK Televizije i ako uzme u obzir i broj pisanih pitanja koja se postavljaju Narodnoj banci i konkretno njenom guverneru, Mlađanu Dinkiću tada je taj odnos najpovoljniji po NBJ i Mlađana Dinkića. Neslaganja se, uglavnom, svode na dva pitanja i to: (1) da li je Vrhovni sud imao pravo da poništi rešenja NB o likvidaciji Astra banke (i drugih banaka) i (2) da li su braća Karići - pojedinačno - platili odgovarajući porez.
       U pogledu odluke Vrhovnog suda može se primetiti da su trojica sudija koji su doneli odluku o poništenju likvidacije, govoreći jezikom “velikog vladike” prisukali 70 godina i, davno, trebali otići u penziju. Značajnija je, međutim, primedba da li je sud cenio je li Narodna banka postupila po Zakonu o Narodnoj banci. U štampi je pisalo da pomenute banke, a među njima i Astra banka nisu ispunjavale osnovne zahteve predviđene pomenutim zakonom. Tako na primer, nisu imale obavezni depozit od pet miliona USA dolara, nisu imale usaglašenu ročnu strukturu izvora sredstava i njihovih plasmana, pretežan deo plasmana bio je pod sumnjom da se mogu naplatiti i sl.
       Može li sud da ospori tačnost navoda Narodne banke? Mislim da i Narodna banka nije dovoljno široj javnosti objasnila svoj stav. Naime, mislim da je trebalo da u određenom broju dnevnih listova, skraćeno, da nalaz svojih inspektora i presudu suda, pa neka čitaoci sami cene ko je u pravu!
       (2) U pogledu plaćenog poreza, u TV duelu na Prvom programu RTS, na sva pitanja M. Dinkića, B. Karić je odgovarao da njegova kompanija plaća nekoliko milijardi poreza, što, razume se, treba poštovati. Međutim, B. Karić nije odgovorio na pitanje koliko je njegovo domaćinstvo platilo poreza na ostvarena lična primanja. Naime, osnovno pitanje je koji su to poslovi, koji je to “biznis” kojim se B. Karić bavio i za 10-12 godina stekao toliko bogatstvo? Da li se bavio berzanskim poslovima, trgovačkim transakcijama, građevinskim poslovima ili primenom nauke (kao na primer, Bil Gejts)? Ima li sličnog slučaja u svetu i ako ima, gde je to objašnjeno?
       Porez koji pominje B. Karić platila je njegova kompanija po osnovu svoga poslovanja-funkcionisanja, a poseban porez treba da plati on na osnovu stečene lične zarade (u diskusiji koja je vođena na RTS-u pomenuto je da u nekim godinama Kompanija Karić nije imala dobiti, pa u tom slučaju nije plaćen nikakav porez). Osnovni problem “naših velikih privatnih banaka” (D. Milanović, J. Vasiljević, Braća Karić) u tome je što su oni smatrali da su depoziti položeni kod njih u njihove banke njihov novac, a ne novac njihovih deponenata. U Srbiji još odzvanjaju reči D. Milanović “moj novac” i “ne možete živeti samo od moje kamate”. J. Vasiljević i danas “grmi” ko mu je opljačkao imovinu. Mislim da J. Vasiljević prvo treba da objasni kako je zaradio tu imovinu, i da li su samo oni pojedinačno posmatrano ili svi zajedno takvi “biznis-geniji” da su za nekoliko godina postali milioneri.
      
       DR MILO JOVANOVIĆ,
       Beograd