O plašenju naroda, o ponižavanju i o doručku u Vašingtonu

      Rekao bih, preteranost i prekomernost u reagovanju, ponašanju, izazivanju i izražavanju zajednički je imenitelj rečima i postupcima različitih (ali gotovo svih) učesnika na našoj političkoj i javnoj sceni. Preterane su ocene, preterani postupci, preterani napadi, preterane uvrede, preterana je i odbrana.
       Ukratko, angažovana energija!
       Sve bi to delovalo dinamično, reformski i evropski, kad ta preteranost ne bi bila u funkciji kamuflaže, maskiranja i skrivanja nečega za šta je procenjeno da ne bi trebalo da se zna. Drugim rečima, na javnoj sceni ponovo je ono što je na njoj bilo decenijama unazad: neprestajna tajna! Tajna koju svi znaju, ali koja ostaje tajna!
       Takva opšta atmosfera, koju stvaraju ljudi koji su u takvoj atmosferi i sami živeli godinama i na različite načine se snalazili - propadali, patili, tavorili, napredovali ili nazadovali, više ili manje doprinoseći unesrećivanju drugih - utiče na ponovnu, i dalju, traumatizaciju narodnih masa. Stanovništvo se opet zastrašuje političkim tajnama koje su potencijalno suviše opasne za samo stanovništvo.
       Preteranošću se, dakle, čuva neka politička tajna, a cilj je zastrašivanje i ućutkivanje posmatrača. O tajni ne sme da se misli. Ono što se zna, ne sme da se zna!
       Zato što sve zna i ništa ne zna, posmatrač je prepadnut, a kad je u takvom stanju, njime je lako manipulisati.
       Pogledajte novine i televiziju: svi smo mi pomalo kriminalci!?
       To je i dalje, ako smo iskreni, pretpolitičko stanje.
       U tom šizoidnom ambijentu Srbija se priprema za Evropu; ko ostane zdrav, ići će dalje!
      
      
       * * *
       Nevladina organizacija narodni pokret Otpor, kao što vidite u ovom broju NIN-a, ušla je u sve pore života! U Skupštinu, u Vladu, u Gradsku skupštinu, pretpostavljam da će tražiti kontrolu nad vojskom i policijom, i to će biti tako dok se ne posvađaju oko mobilnih telefona. I mada nevladine organizacije moraju biti finansirane od neke vlade, inače ih ne bi bilo, nemam ništa protiv narodnog pokreta, kad on ne bi nas, članove biračkog tela, omalovažavao i ponižavao time što se bez pitanja samoproglasio za savest društva!
       Svaki pripadnik većinskog sadržaja Srbije - ne kažem većinskog naroda, to je govor mržnje - mogao bi biti povređen kad mu druga nevladina organizacija poručuje da nije važno da li je Srbin, nego je važno da zna šta su oni drugi, jer su oni na to osetljivi, mogli bi se uvrediti.
       Kako biti multikulturalan? Samo tako.
       Nekadašnji partijski funkcioner javno misli da nas upravo minuli Sveti Sava udaljava od Evrope; a u Savino doba, pravo govoreći, Evrope nije ni bilo. U smislu duhovnom, naravno.
       Žilava je pamet izvršnih sekretara...
      
      
       * * *
       Jednom sam se, u stranoj zemlji, priključio parlamentarnoj sviti profesora Mićunovića. Profesor je bio na čelu delegacije, ja privatno, ali sam se, zahvaljujući starom prijateljstvu, umuvao na parlamentarno začelje. Držao sam se opušteno, večerao o državnom trošku, i popio, kako se ne bi posumnjalo da sam tajni član Otpora, ubačen radi parlamentarne kontrole.
       Skočio sam u sopstvenim očima; laička gomila pored puta, vozači koji se sklanjaju u stranu, rotaciona svetla i zavijanje sirena pojačavaju osećanje važnosti i vrednosti, čak i na začelju. Malo je potrebno da to čoveku uđe u krv!
       Pamtim, anonimna masa ostala je u dimu naših auspuha...
       Sada čujem da će dr Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Savezne skupštine, u četvrtak, 7. februara, da doručkuje u Beloj kući s Džordžom Dž. Bušom Juniorom. Doručak je molitveni i tradicionalni, pozvan je i predsednik Koštunica.
       Postavlja se pitanje kako će i kome Mićunović da se moli u Vašingtonu, kad je ubeđeni sekularista i praksisovac: zalaže se za sekularnu državu i sekularni parlament. A i nema razloga da se moli, jer je, veli, zdrav k'o dren!
       Nije mu ni do jela. Kaže:
       - Neću ići samo zbog doručka!
       Mićunović je nameran da se susretne sa što više senatora, kongresmena i državnih funkcionera radi budućih poseta i odnosa - ako sve bude u redu. Da doručak nije bezazlen čin, govori slučaj samog Džordža Dž. Buša Juniora. Nedavno se zagrcnuo...
       Oprezno s đevrekom, profesore!