Voleo bih da pravoslavlje, a posebno SPC, ne sraste opet s državom. Smeta mi, jako, monopolisanje bilo koje veroispovesti

      Voleo bih da svi - od Koštunice naniže - prestanu da (o) stanovnicima ove zemlje govore kao (o) narodu; te "Narod ovo", te "Narod ima pravo da..." Krajnje je vreme da čak i na čisto jezičkom nivou počnemo da se prepoznajemo kao građani; dokle god se većina ovde bude svaki čas "frljala" narodom, nema nikakvog bitnog napretka.
       Voleo bih i da svi - pa i moje vajne kolege - prekinu s bezbrojnim frazama tipa "srpski premijer" i sl. Premijer Srbije i "srpski..." nikako nije isto, što važi i za sve druge državne funkcije. Da se vratimo na one osnovne stvari - demokratija je volja većine i prava manjina; Srbija je država svih svojih građana - koje su, uzgred, u osnovnoj školi mnogo potrebnije od veronauke. Premijer je, kao i svaki državni službenik, premijer svih građana ove zemlje (pa i onih koji za njega nisu glasali, poslovično, ili su se već pokajali).
       A oni, umesto busanja kako su "patriote", da koriste lepšu domaću reč "rodoljub"; sinonim bez ostatka, takoreći. Zar nije čudno kako svi pršte od patriotizma, rodoljupci majkini?
       Siguran sam da slične časne pobude te ciljeve opšteg boljitka imaju i svi kojima su puna usta "civilnog" društva; i previše nam je vojnog, naravno, i uniform(isa)nog. A možda stvarno i mislimo na isto, građansko? Jasno, ovo nije ni jezička rubrika I. Klajna. To ja 'nako, kao nesrbin i nepravoslavac, manjinac. Jednostavno građanin, da budem iskren, koji ne oseća da bi državu trebalo da voli tek tako, apriorno, samim njenim postojanjem; pa se onda, dokon, bavi sopstvenim pravima i obavezama.
       Voleo bih da pravoslavlje, a posebno SPC, ne sraste opet s državom. Smeta mi, jako, monopolisanje bilo koje veroispovesti; valjda što sam ateista, ko mi kriv. I kopka me da li će nevernici drugih boja i ne-vernici bez boja plaćati nekakvu drugačiju carinu (višu? nižu?) otkad je SPC osveštao ovu službu. U okađenoj ambasadi nećemo imati drugačiji tretman, jer je u međuvremenu objekat pripao Sloveniji, kao što se i znalo. Možda oni budu egzorcirali, dok ovi ovde nastave da metanišu jaganjcima...
       I, kad mi se već može da izvoljevam: od svih koji mesecima po kuloarima i tabloidima vreče na Đinđića da je korumpiran, zašto najzad neko ne potegne čvrste dokaze? Pa da raščistimo. Ili, da začepe usta.
       Prohtelo mi se, iako sam lično ubeđen da nam nikakav zakon za saradnju sa Tribunalom u Hagu uopšte nije potreban (savršeno je dovoljno, naime, što smo ponovo učlanjeni u UN): da silni novo-samo-otkriveni srpski legalisti prestanu da se prenemažu neodređenim frazama tipa "trebalo bi..." i da već jednom naprave taj zakon, ako im je zaista zapelo. (Nek im bude.) Pa legalisti su, valjda znaju kako se to radi, a predsednici to narede, tj. naruče. K'o da nikad nisu videli jedan od najboljih reklamnih slogana na svetu:"Samo to uradi", bre. Sve bi' ih saterao u tri broja manje patike, pa da trče... Misle da je pravednije suditi im ovde? Važi, samo počnite najzad ako-boga-znate!
       Jer, meni a i šire, još nekima u manjini potrebno je da sklone bar iz javnog života (a najbolje na doživotnu) čitav niz Slobinih likova. Kao, sad je to problem, grdno će se uznemiriti (narod, vala), neki od traženih su čak i imuni. A jedan nam je i predsednik, zamisli. Pa oni i dalje trguju, seckaju i pasiraju dokaze protiv sebe, krckaju pare iznete preko, bivaju politički korektno intervjuisani, keze nam se sa ekrana i naslovnih strana (umesto sa poternica)... Čak bezobrazno ne dolaze na promocije sopstvenih knjiga, a onaj što nam je još uvek Njanted predsednik uveliko izmileo i do NIN-ove nagrade. Poštuje čovek protokol, bar da opravda platicu. I poneće knjige, a ne k'o Slobi da šalju naknadno. Samo još da se M. M. navrati na neku estradnu promociju, po kasete... Mene je takvih sramota, šta ću. I neprijatno, što su još među nama. Osećam da živim u nečistom.
       I pritrpeću se još malo, bez kolumni, sve u nadi da će najnovija nova vlast bar nešto jednom isterati na čistac. Makar, gde im je glava a gde rep; na koju stranu vuku i sl. nebitno. A ne da ovako ljigave i rastežu, dok mene svaki čas može ponovo da zvekne "Šta ću ja uopšte ovde?".
       (Autor je samostalni novinar iz Zemuna)