Naslov: "Pesništa"
Autor: Novica Milić Izdavač: Kov, Vršac 2001.

      Nenad Daković
      
       Svi koji su čitali "Sein und Zeit" nikad neće, kao pisac ovih redova, zaboraviti pitanje kojim se ovo, među najvećim filozofskim poduhvatima prošlog veka, završava: može li se ontološki misliti ono ontološko, ili nešto jasnije, može li se uopšte misliti biće?
       Tako se može reći da otkriće ontološke razlike između bića i bivajućeg (Sein i Seiendes, kako ove termine prevodi Milić) i ovo pitanje na koje u tzv. ontološkoj, ranoj fazi Hajdegerovog mišljenja nema odgovora, iako je sam Hajdeger obećao drugu knjigu "Bivstva i vremena" - obeležavaju ovu ranu, fenomenološku fazu Hajdegerovih poduhvata.
       Videće se da ja Milić uložio ogroman napor da čitajući Hajdegerova dela posle "Bivstva i vremena" sve do onih iz sedamdesetih godina poput "Istine umetničkog dela" i poslednjeg iz zaostavštine, ogromnog rukopisa pod neprevodivim naslovom "Ereignis", sačuva ovu upitanost iz prve faze.
       Tako je Milić, koji pre pripada književnosti nego filozofiji, obavio ovaj ogromni zadatak rekonstrukcije Hajdegerove poetike koja je zahtevala ogroman čitalački rad na rekonstrukciji Hajdegerove ontologije u celini i naročito njegovog okreta prema pesništvu, obeleženog pre svega njegovim okretanjem od pitanja o Biću prema pitanju o onom Ništa.
       Mislim da je Milić u pravu kada svoje istraživanje centrira na polazno Hajdegerovo pitanje koje je ovaj preuzeo od Lajbnica: "Zašto uopšte nešto a ne tek ništa?" i na preokret u samom ovom po izvornoj vokaciji metafizičkom pitanju, u samoj metafizici koje sada preokrenuto (zato je to pitanje obrta) glasi: "Zašto uopšte Ništa, a ne tek nešto? "Hajdeger druge faze koji je stvarna tema Milićevog ogleda obeležen je istraživanjem ovog odnosa između Bića i ništa.
       Drugi deo "Bivstvo i vremena" bio bi ovaj virtuelni naslov "Bivstvo i Ništa". Tako je centralna tema ovog ogleda problem i metodologije tzv. Hajdegerovog obrta pošto ontološkog stanovišta nema od Bića prema Ničemu, od ontologije prema onome što Milić sa puno razloga naziva tropologijom, jer tamo gde zakažu pojmovi, preostaju tropi. Zato je i ovaj podnaslov dvosmislen, pošto ontologija ne može odrediti pesništvo. Pošto zapravo nema izlaska iz ovog obrta (okretanja mišljenja u mišljenju i pevanja u pevanju), Milić će podsetiti, i to je filozofski najznačajniji doprinos ovog ogleda, na Hajdegerov izraz METONTOLOGIJA koji u svojoj semantičkoj nedovršenosti ili neizgrađenosti predstavlja odgovor na metafizičku dovršenost ontologije, fundamentalne ontologije ili metaontologije.