"Treba nam vremena da javimo svetu da smo ponovo radoznali i gostoljubivi", kaže Dušan Makavejev, predsednik novoformiranog Saveta Festa

      U vreme kada je osnovan Fest u svetu je bilo oko dvesta filmskih festivala, a danas ih je preko šest stotina. Sedamdesetih, to je bio jedini festival u ovom delu Evrope, na kome su se kritičari iz istočnog bloka hranili informacijama o svetskim filmskim tendencijama, ali je već u narednoj deceniji podrška kopnila, da bi se devedesetih jedva održavao i u jednom trenutku - bio ugašen. U međuvremenu su nicali i razvijali se festivali u Solunu, Sofiji, Sarajevu, Paliću, Ljubljani...
       Danas Fest nije na mapi značajnih festivala i staru slavu neće biti lako povratiti, svestan je Dušan Makavejev, predsednik novoformiranog Saveta Festa, jedan od prvih urednika u tridesetjednogodišnjoj istoriji beogradskog festivala. "Treba nam vremena da javimo svetu da smo ponovo radoznali i gostoljubivi", izjavio je NIN-u.
       Mišljenje ne samo onih koji su zaduženi za organizaciju Festa, već i filmskih umetnika i kritičara koji posredno učestvuju u njegovom radu, jeste da će promene nastupati sporo, te da će se tek za dve-tri godine pokazati prava slika o naporima mlade postave Saveta Festa, koju čine Radivoje Andrić, Goran Marković, Jugoslav Pantelić, Vuk Pavlović, Nebojša Popović, Sergej Trifunović, Dejan Vražalić i selektor programa Miroljub Vučković.
      
       Gala Gala
       Ovogodišnji Fest se, dakle, neće značajno razlikovati od Festa na koji smo navikli poslednjih godina. Program po formuli "festival festivala" balansiraće između komercijalnih i umetničkih filmova koji su prikazani na velikim festivalima u protekloj godini i s tog stanovišta će pružiti dragocenu informaciju ovdašnjoj publici o tome šta je trenutno aktuelno u svetu. Veliki broj filmova će se, potom, pojaviti na bioskopskom repertoaru, pa je preporuka da potražite one koji se više neće prikazivati. "Voleo bih da je na Festu manje filmova koji posle idu u distribuciju, a više onih koji se mogu videti samo na festivalu. To bi povratilo onu groznicu koja već godinama ne postoji na Festu", kaže reditelj Srdan Golubović, koji se upravo vratio sa festivala u Roterdamu, gde je njegov film "Apsolutnih sto" prikazan u glavnom programu.
       U centralnom programu našeg festivala "Gala Gala", uvršteni su sve sami filmovi koji su pobrali nagrade od festivala do festivala. Fest otvara "teška tema" kojom se bavi italijanski reditelj u filmu "Soba moga sina", za koji je u Kanu dobio Zlatnu palmu, a potom sledi sanjarski film Dejvida Linča, "Bulevar zvezda", koji je američka kritika u dva navrata proglasila najboljim prošlogodišnjim filmskim delom i uvrstila u najozbiljnije kandidate za Oskara. Sodebergov film "Putevi droge" već je poznat našoj publici, ali će zato proročanski film iranskog reditelja Mohsena Mahmalbafa, "Kandahar", koji je posle 11. septembra dobio sasvim novo značenje, jer govori o zemlji koja više ne postoji, biti pravo otkriće.
       Publika koja je prethodnih godina imala priliku da vidi skoro sve filmove braće Koen na našem repertoaru, neće biti razočarana njihovim novim delom "Čovek koji nije bio tamo", svojevrsnom omažu crnom filmu. Tu je i debitantski film Sergeja Bodrova "Sestre", (sin proslavljenog ruskog reditelja), "Mulen ruž" Baza Lurmana, s Nikol Kidman i Ajvanom Mekgregorom, jedna nova vrsta mjuzikla smeštenog u vreme Tuluza Lotreka, u koji se umešala i muzika Bitlsa i Nirvane, višestruko nagrađivan film "Slobodno vreme", francuskog reditelja Lorena Kantea, Altmanov "Gosford park", veliki umetnički i finansijski uspeh, nedavno nagrađen Zlatnim globusom za režiju, francusko-nemačko-belgijska koprodukcija "Kralj pleše", o epohi Kralja sunca, film venecijanskog pobednika Mire Nair "Monsunsko venčanje", koji zatvara Fest.
       Još jedan film u najužoj konkurenciji za Oskara, "Pad crnog jastreba" Ridlija Skota, nalazi se u okviru programske celine "Duhovne teritorije - A Amerika", napravljenom da privuče gledaoce.
      
       Đavo u telu
       Spoj prošlosti i sadašnjosti Festa je nova verzija "Apokalipsa danas". Dvadeset dve godine kasnije, Frensis Ford Kopola prikazao je verziju s četrdesetak novih scena, čitavih 50 minuta dužu od prvobitne, koja pruža potpuno novo iskustvo gledanja ovog filma i otvara zanimljive diskusije na rediteljskom planu.
       Dok je prošle godine u okviru evropskog filma bila najzastupljenija izuzetno plodna francuska kinematografija, ove su to nemačka ostvarenja. "Ljubav, novac, ljubav" Filipa Greninga i "Nedodirljiva" Oskara Rehlera, prikazuju se u okviru programa "Đavo u telu", koji se bavi tananom prirodom ljudske seksualnosti i erotike i koji će ove godine biti manje radikalan od prošlogodišnjeg, "Blagodeti prljavog", koji nije naišao na veliko razumevanje kritike. U istom programu su i dvojica veterana japanske kinematografije, Šoheji Imamura u filmu "Topla voda ispod crvenog mosta", koji se ovim ostvarenjem vratio posle najave povlačenja s filma 1998, i Nagisa Ošima u "Tabuu", po američkim kritičarima njegovom dosada najradikalnijem filmu.
       Japanski film je ove godine u žiži festivala u Roterdamu, gde su prikazana čak četiri filma Mikea Takašija, trenutno najaktuelnijeg japanskog reditelja. Kada je u pitanju ova kinematografija, naši selektori uglavnom su pribegli proverenim autorima, kakav je i Ajoma Šinji, koji se u svetu smatra kultnim rediteljem, iako je manje poznat našoj publici. Na programu je njegov film "Eureka", nagrađen prošle godine u Kanu.
       Jedan od najbolje koncipiranih programa, po oceni kritičara koji su pratili festivale, jeste program o Balkanu. U njemu će ovdašnja publika verovatno prvi put imati priliku da vidi i dva albanska filma - "Tirana godine nulte" i "Slogani". "Tirana godine nulte" Fatmira Koćija po tematici je pandan novom filmu Gorana Markovića, "Srbija godine nulte" ( naslov je pozajmljen od Roselinijevog "Nemačka godine nulte"); i jedan i drugi govore o rodnim gradovima, ali na potpuno drugačiji način daju lični pogled autora na devedesete. U Veneciji su oba filma naišla na veliki odjek, a slovenački reditelj Jan Cvitkovič, čiji je debitantski film "Hleb i mleko", sa Sonjom Savić u glavnoj ženskoj ulozi, takođe na programu, na istom festivalu dobio je "Lava budućnosti" i nagradu "Kodak", odnosno, 20 000 metara trake za sledeći projekat.
       Po kvalitetu se ističe i program dugometražnih dokumentarnih filmova, "Činjenice i slagalice". Pored filma "Životi" Alena Kavalijea koji je nagrađen u Karlovim Varima, jedinstvena prilika za filmofile biće film Džonasa Mekasa, jednog od rodonačelnika avangarde i osnivača Anthologdž film archive u Njujorku, koji je ostao van komercijalnog filma. "Krećući se napred pokatkad bih susretao odsjaj lepote", Džonasov je pogled na nepoznatu Ameriku 50-ih i 60-ih, koji neće biti na bioskopskom repertoaru.
       Nekoliko filmova govori o našim sudbinama. "Jugodive", švajcarskog reditelja Andree Štake, priča je o našim devojkama koje su između '91. i '99. napuštale Jugoslaviju i stvarale karijere u svetu. "Film na buretu baruta" koji je napravio Herbert Kril, Austrijanac koji živi u Americi, govori o teškoćama i podvizima koji su pratili stvaranje filmova u Jugoslaviji u proteklih petnaest godina. Vladimir Blaževski i Zoran Solomun napravili su svojevrstan sociološki dokument o posledicama promena u zemljama istočne Evrope.
       Novost na Festu je program "Porodična okupljanja", zamišljen da predstavi filmove rediteljskih i glumačkih porodica. Da ćerke uspešno slede rediteljski put slavnih očeva dokazuje Sofija Kopola, ali i Samira Mahmalbaf, koja je napravila izuzetno primećen film "Školske table". Ipak, možda najuspešniji film u porodici, "Dan kad sam postala žena", režirala je Marzijeh Meškini, Mahmalbafova žena.
       Film Gorana Markovića "Srbija godine nulte" biće prikazan u okviru specijalnog programa. Markoviću je ove godine ukazana posebna čast velikom retrospektivom filmova u Roterdamu, jednom od tri na programu ovog festivala koji je pokazao izuzetno interesovanje za naš film.
      
       A gde su gosti?
       Fest je retka prilika da publika uživo vidi filmske junake, ali najveće zvezde će i ovog puta izostati. "Kada nekog iz sveta pozovemo da dođe na Fest on se iznenadi, jer svi smatraju da ovde caruje ksenofobija. Na kraju se ispostavi da bi rado došli ali da ne mogu da nađu slobodan termin", kaže Dušan Makavejev.
       Razlog je i taj što je kancelarija Festa u Domu omladine osnovana kasno, a gosti obavešteni sa zakašnjenjem, pa nije čudo što se mnogi nisu odazvali ili su otkazali u poslednji čas.
       Sredinom januara vanredno uzbuđenje izazvalo je pismo Žan-Lika Godara u kome najavljuje svoj dolazak u Beograd sa suprugom An Mari Mevil, ali je prošle nedelje stiglo izvinjenje da zbog zdravstvenih problema, ipak, ne može da doputuje. Za sada su najavljeni Majk Figis, koji je pored reditelja Manoela de Oliveira u fokusu Festa, Kim Obri koji je radio na rekonstrukciji "Apokalipse danas" i koji će se po starom dobrom običaju, koji je iz nekih razloga bio zapostavljen, pojaviti pred studentima na FDU. Francuski reditelj Loren Konte, čiji će film "Slobodno vreme" biti prikazan u glavnom programu, takođe stiže u Beograd, kao i gospođa Filis Mole, predsednik Asocijacije filmskih producenata iz Pariza i Valter Leruž, direktor audiovizuelne Eureke.
       Da bi privukao atraktivne goste, pored ličnih veza, Fest mora da radi na tome da postane meta velikih producenata, a zato je potrebno da iza njega stane država, kakav je slučaj sa festivalom u Berlinu, na primer, čiji je glavni sponzor nemačka vlada. Odavno raskinuta veza između grada, koji je osnivač i glavni finansijer Festa i Ministarstva za kulturu, na čijem je čelu glumac, ni danas nije uspostavljena.
       Nesrećna okolnost je i što je Fest priklješten između festivala u Roterdamu i Berlinala, pa je teško očekivati da će veliki gosti naći vremena da skoknu do Beograda. S druge strane, zbog preovlađujuće fascinacije Holivudom, često sa zakašnjenjem shvatimo koga smo imali u gostima. Tako se desi da gotovo nezapaženo prođu neke od trenutno najvećih filmskih zvezda poput Hjuga Vivinga, koji glumi u "Gospodaru prstenova", ili Tomasa Tikvera, reditelja koji je napravio film tehno generacije "Trči Lola trči" i čije novo ostvarenje "Raj" otvara ovogodišnji Berlinski festival.
       U jedno od desetak kratkih dokumentarnih storija iz arhiva Festa, koje će publika gledati pred projekcije u Sava centru, Džek Nikolson se vozi Beogradom u "zastavi 101" sa razbijenom šoferšajbnom. Kada se naredne godine proslavio s filmom "Let iznad kukavičijeg gnezda", odbio je da se pojavi na Festu.
      
       ANA OTAŠEVIĆ