NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Istok - Zapad

      Malo je, u stvari, dosadan fenomen sezonskih, posebno zimskih rasprodaja u tzv. razvijenim državama. Jednoličan, uniformisan, ne razlikuje se bitno od zemlje do zemlje. Otprilike se svugde tačno zna kada će rasprodaje početi, kada će se novi popust zalepiti na stari, do kada će vašar biti otvoren. Odmeravanje ume da potraje i do nekoliko nedelja unazad, a potrošači su u "niskom startu" još od decembra.
       Ali, da li se i kako (garderoba) rasprodaje van Sjedinjenih Država i Evropske unije? NIN navodi primer iz komšiluka i neke primere s drugih kontinenata. U zagradama iza naziva države je nacionalni dohodak po stanovniku, u američkim dolarima.
      
       BUGARSKA (1 410 dolara): Retke su klasične sezonske rasprodaje, smatraju se luksuzom, pošto predstavljaju rizičan potez za vlasnike radnji pred ionako dovoljno prisutnim strahom od fijaska. Omiljeno mesto za kupovinu jeftine haj-tek opreme (kopija iz jugoistočne Azije) i odeće (turskog džinsa, pre svega) jeste i Srbima poznat buvljak Iliantsi nadomak Sofije, takoreći, spontano rođen u paketu s tranzicijom. Srednja klasa pazari u modernim buticima prestonice smeštenim na Vitoša aveniji i Solunskoj aveniji, dok malobrojni bogati (jedan do dva odsto stanovništva) odlaze u šoping put Francuske, Italije ili Engleske. Inače, najpopularniji poklon 2001. godine bio je mobilni telefon, čija prodaja - naročito pred praznike, recimo u Engleskoj, drastično pada u korist, recimo, DVD plejera.
      
       EGIPAT (1 380 dolara): Ima ih. Dva puta godišnje, u februaru i u avgustu. Predviđeno je da traju dve nedelje, mada traju i duže zato što promet obično nije zadovoljavajući. Međutim, slučaj nije kao u Evropi, da mora sve da nestane. Zbog besparice, ali i zbog tradicije da se nova odeća kupuje uoči Bajrama, odnosno Božića (25. decembra, i za pravoslavne i za katoličke Kopte), čime većina Egipćana već osveži ormare. Zanimljivo je da viša srednja klasa luduje za artiklima firme "Marks&Spencer", iako njihovih robnih kuća nema ni u jednoj arapskoj zemlji budući da je prvi čovek "M&S" konglomerata, kažu, Jevrejin. Zato se snalaze kako stignu. Uglavnom ih donose muževi koji češće putuju, a desi se i da skromna količina stigne u Port Said, slobodnu zonu kod Sueckog kanala.
      
       NEPAL (220 dolara): Za razliku od Evrope, ali i susedne Indije, u jednoj od najsiromašnijih država logično je da nema mnogo lanaca prodavnica za širu potrošnju. U poslednje vreme, pak, posebno u Katmanduu, sezonske rasprodaje stidljivo proviruju. "Bluebird", lanac, počeo je da ih pravi povodom godišnjeg festivala Dashain (septembar/oktobar). Istovremeno, na Nepalu se još kako mogu pronaći svetske marke, od pantalona do parfema, ali ih gotovo niko ne kupuje, čak iako su na uobičajenom, mikroprocentualnom popustu. Falsifikati su znatno rasprostranjeniji i - traženiji. Tim pre što cenkanje oko dovoljno bagatelne robe živi kao nekada, tako da ekonomski ojađeni Nepalci ne trzaju na sezonske rasprodaje. Isto im se hvata.
      
       INDIJA (440 dolara): Glavne se puštaju u vreme Dinjali-ja, hindu festivala svetlosti (oktobar/novembar), kao i u januaru/februaru, pošto je finansijski kraj godine 31. marta. U Nju Delhiju je odavno u toku od Zapada preuzeta moda centralizacije delova grada specijalizovanih za kupovinu, znači i rasprodaje, te je tamošnji tržni centar u srcu Delhija Connaught Place nesumnjivo preuzeo monopol u diktiranju početka i završetka vrištećih popusta celog kvarta. A i Indijci su polako krenuli ka opskrbljivanju kompletnom zimskom i letnjom garderobom upravo za vreme potrošačkih radosti. Svetskim markama ne diče se previše, jer - tek što dolaze. I ponovo "Marks&Spencer" nedavno su otvorili prodavnicu u prestonici Indije, s tim da i posle loše prođe u Evropi, popusta ni u januaru - nema. Za Zapad i tamošnje "žene u godinama", uvek klasični, prihvatljivi "M&S" veoma je skup iz perspektive rupija.
      
       JAPAN (32 030 dolara): Začudo ne postoji precizan raspored, kao u Francuskoj. Prodavnice najave popust i onda žene ranom zorom trče ka oglašenom odredištu. Ipak, zimska potrošačka magija svakako kači januar i februar. (Ovo je bila reč o "tradicionalnom" kupovanju na rasprodaji.) Kako je i Japan zahvatila recesija, pojavila su se dva nova fenomena. Prvi su prodavnice "sve za 100 jena" (75 američkih centi), u kojima se mogu pronaći "i igla i lokomotiva". Drugi fenomen su rasprodaje pred zatvaranje, dakako ređa pojava od prethodne: ekonomska depresija dovela je do bankrota mnogih prodavnica i, ilustrujmo, čuveni lanac supermarketa SATDž morao je da objavi popust od 30 odsto ne bi li očistio zalihe i probao poslovanje iz početka. Japanci su pohrlili i omazali rafove. Zvanični Tokio bori se s deflacijom, cene padaju, plate padaju, stvara se "deflaciona spirala" i stoga se stanovnici zemlje ne samo sušija zavitlavaju kako svakog dana imaju rasprodaje.
      
       NOVI ZELAND (13 990 dolara): Na Novom Zelandu manija počinje odmah posle Božića, baš kao i u patronskom Ujedinjenom Kraljevstvu, kada se sve nudi za upola cene. Pojavu sličnu kreditu i ratama Velington zove ladž bdž: kupljeno se može otplaćivati nekoliko meseci, svake nedelje i bez kamate. U prodavnici će pozirati dok se do kraja ne plati.
      
       BRAZIL (4 350 dolara): U načelu prate evropsko-američku praksu. Izuzetak predstavlja nagli pad prodaje bele odeće i obuće posle Dočeka, jer Brazilci veruju da nošenje belog za Novu godinu donosi sreću u narednoj. Kada praznici prođu, ljudi uživaju u letu koje tamo traje od decembra do marta, nastavljaju pripreme za plaže, karnevale, žurke, trios electricos (kamioni s ogromnim zvučnicima i bendovima koji sviraju uživo), tako da novčanik - usred sezone, u ovo vreme - u Riju definitivno ostaje gladan.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu