U aprilu 2001. odnos između indipendista i projugoslovena bio je 49,3 prema 39,5 odsto, a u januaru 2002. godine 46,7 prema 41,9 odsto

      Približavanje trenutka kada će biti izvesno da li će Crna Gora ostati u federalnom savezu sa Srbijom ili obnoviti državnost, za koju pristalice nezavisnosti veruju da je na prevaru oduzeta na Podgoričkoj skupštini 1918. godine, pojačava ostrašćenost zagovornika jedne i druge opcije, ali i nestrpljenje dela građanstva da se s tim već jednom završi.
       Podgoričanina (Z.Đ.), momka sa nedavno navršenih 30 godina, koji mesečno zarađuje dovoljno da prehrani i obuče porodicu i da plati podstanarsku kiriju od 300 maraka, kaže: "Glasao sam za Liberalni savez, pa za koaliciju 'Pobjeda je Crne Gore', prošle godine na izborima opet za liberale i sad mi je svega dosta. Da li će biti ili neće referenduma, više me ne interesuje. Neozbiljni su i jedni i drugi, jer da hoće državu - već bismo je imali. Trebalo bi već jednom da se bavimo onim od čega živimo, jer se očito političari poigravaju kako im odgovara."
      
       Padavičari
       Međutim, ima i onih koji na političku podeljenost u Crnoj Gori gledaju drugačije. Dok su 6. januara ispred podgoričkog Hrama Hristovog vaskrsenja čekali mitropolita Amfilohija da naloži badnjak, dvojica muškaraca, pedesetih godina, komentarisala su tek okončano nalaganje badnjaka na Cetinju - ispred Dvorca kralja Nikole badnjak su nalagale pristalice Crnogorske pravoslavne crkve, a ispred Cetinjskog manastira sledbenici Mitropolije crnogorsko-primorske:
       "Vide li koliko se sveta okupilo pred manastir? Sve naši, fini ljudi. A tamo (ispred Dvorca) došla deca. Padavičari. Neke su skupljali po ulicama, nudili im čokolade da dođu, kako bi ih bilo više. To je sramota", kaže jedan. Drugi, odobravajući, dodaje: "Vidiš li da Đukanović hoće da nam zabrani doček (pravoslavne nove godine). Plaše se koliko nas je. E, ići ćemo na Trg, makar na silu. Šta nam mogu? Više nas je."
       Poslednje istraživanje javnog mnjenja dve podgoričke agencije "Damar" i CEDEM, završeno tek pre nedelju dana, pokazalo je da se raspoloženje građana prema državnom statusu menja. U odnosu na prošlogodišnje - aprilsko - prednost pristalica nezavisnosti je smanjena. U aprilu je odnos bio 49,3 prema 39,5, a u januaru ove godine - 46,7 prema 41,9. U skladu s tim, kod građana je porasla popularnost stranaka iz jugoslovenskog bloka, pre svega Socijalističke narodne partije i Srpske narodne stranke, a zabeležen pad Demokratske partije socijalista, koja je, iako je pojedinačno i dalje sa najvećom podrškom, za osam meseci izgubila četiri odsto podrške.
      
       Nervoza
       Koliko god ovdašnje opozicione i vladajuće partije i koalicije nametale pitanje rešenja državnog statusa kao sudbonosno, građani su sve više pritisnuti svakodnevicom - platama od kojih, u najboljem slučaju, treba mesečno odvojiti trećinu za plaćanje računa. Elektroprivreda je ove zime svaka dva dana pretila da će potrošači ostati bez struje, ako je ne štede ili ne plaćaju blagovremeno. Većina građana se po najvećim hladnoćama dovijala kako da se ugreje i skuva ručak, jer su trajale svakodnevne četvoročasove restrikcije, koje su mnogima zbog kvarova na mreži prerastale u višednevne.
       I dok vlast pokušava da kako-tako reši problem struje, nezadovoljstvo građana obilato koristi opozicija. Koalicija za Jugoslaviju, koja je u predreferendumskoj kampanji mesecima unazad, pokušava da iskoristi to nezadovoljstvo širenjem straha od nezavisnosti i pričama o korumpiranosti režima, gde se obilato koristi navodima iz zagrebačkog "Nacionala" o umešanosti ovdašnjih najviših zvaničnika u šverc duvanom. U lobiranje za opstanak federacije ili pre rušenje aktuelne vlasti, Koalicija je pridobila i Mitropoliju crnogorsko-primorsku, koja se otvoreno stavlja na stranu protivnika nezavisnosti.
       Pritisnuta ekonomskim nezadovoljstvom građana, što potvrđuju i informacije da ovih dana u Crnoj Gori ima oko 200 manjih ili većih štrajkova, i optužbama opozicije za korupciju, nekooperativnost sa međunarodnom zajednicom..., vlast je počela da povlači nervozne poteze. Nakon što je onemogućila da na centralnom podgoričkom trgu opozicija proslavi doček pravoslavne nove godine, ona je najavila oduzimanje imuniteta i suđenje poslanicima - lideru Narodne stranke Draganu Šoću zbog poslova koje je radio dok je bio u vladi, a Momčilu Vučetiću (SNP) zbog izjava u parlamentu. Iako odgovornosti za urađeno i izrečeno ne bi trebalo nikoga poštedeti, predreferendumsko stanje u Crnoj Gori nije najbolje vreme da se sudi onima za koje je vlada Filipa Vujanovića morala znati šta su radili dok su bili u njenom sastavu.
      
       Sever
       Sve ovo, kao i nadigravanje vlasti u crnogorskom parlamentu od strane uigranog poslaničkog tima Koalicije za Jugoslaviju, rezultiralo je padom popularnosti vlade koja je donela više reformskih zakona nego sve dosadašnje - ali s druge strane je pritisnuta i teretom prošlosti.
       Iako je o raspoloženju građana teško suditi na osnovu istraživanja, još je teže zaključiti kako će se u presudnom momentu ponašati oni sa severa Crne Gore. U Beranama, gde je pre nekoliko meseci, prebegom funkcionera DPS u opozicionu koaliciju, lokalnu vlast preuzela Koalicija za Jugoslaviju, privreda je stala. "Beranka" je pred stečajem, "Kožara" i Ciglana su propale, a fabrika celuloze ne radi godinama. "Ljudi beže odavde. Idu ka Srbiji, ka primorju. Beranci tradicionalno beže za Beograd, bežeći od besposličarenja i siromaštva. I lokalni trgovci gledaju put Srbije. U Novom Pazaru gotovo svi nabavljaju robu", posvedočio je jedan Beranac za ovdašnje novine. U tom gradu nedavno je stotinak knjiga iz crnogorske istorije, vlasništvo tamošnje biblioteke, bačeno u smeće.
       I dok u opoziciji veruju da je i inkvizicija nad knjigama argument za "ispravnu opciju", indipendisti se, kako je za NIN rekao jedan Podgoričanin, nadaju "da ćemo se brzo otkačiti od Beograda i krenuti svojim putem. Pa da se posle borimo za demokratizaciju, protiv korupcije i za sve ono što ima normalan svet na Zapadu, dok se mi ovde godinama preganjamo da li ćemo imati državu li ne."
      
       Publika
       Iako se istraživanje CEDEM-a i "Damara" tumači kao "poslednji alarm", nezavisno nastrojeni veruju u ostvarenje sna o državi Crnoj Gori. Argument za to su i poslednji predsednički izbori, kada je jugoslovenska opcija Momira Bulatovića u prvom krugu odnela prevagu na mišiće, a potom izgubila u drugom krugu zajedničkim nastupom svih koji su podržavali politiku suprotstavljanja Beogradu Mila Đukanovića. Samo, ovog puta postoji problem međunarodne zajednice i poljuljani rejting Đukanovića, najviše zahvaljujući Koaliciji za Jugoslaviju. Ipak, presudnu ulogu u lobiranju građana (broj potencijalnih apstinenata na referendumu opao je sa 6,3 na 5,9 odsto) odigraće, naravno, i mediji.
       I državni, kao i nezavisni proindipendistički, te i opozicioni, svakodnevno "bombarduju" građane pričama i izjavama - kakva bi država bila bolja za njih. Suptilnost u izveštavanju nedostaje i jednima i drugima. Recimo, list "Publika" čak optužuje jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunicu da je, gledajući španske serije, spreman na "španski model diktatora Franka". S druge strane, "Glas Crnogoraca", blizak SNP-u, svakodnevno plasira tekstove u kojima se Đukanović optužuje da želi da izoluje Crnu Goru iz Evrope. Protiv "Glasa Crnogoraca" pokrenuta je i tužba zbog raspirivanja verske i nacionalne mržnje, a zbog teksta sa naslovom "OVK diže ustanak na severu Crne Gore".
      
       MILA RADULOVIĆ,
       dopisnik Bete iz Podgorice