Stranim partnerima spremni smo da damo državne garancije da ćemo ih obeštetiti ako "Ina" dokaže da je "Beopetrol" njen. Verujemo da "Beopetrolu" pripadaju i pumpe na Kosovu i o tome ćemo pregovarati sa UNMIK-om. Trgovci nam kao strateški partneri neće trebati

      Bez medijske pompe početkom nedelje potpisani su ugovori sa tri strateška partnera srpskih cementara - "Lafaržom", "Holcimom" i "Titanom". U narednih mesec dana radnici će se baviti matematikom: prema dolarskoj sumi koju su većinski vlasnici platili za 70 odsto kapitala, obračunaju svojih 15 odsto, podele sa brojem radnika, i uz još malo deljenja i množenja to je to. Na gornjoj crti akcija koje će radnici dobiti, pisaće knjigovodstvena vrednost, a na donjoj, ona realna. U slučaju cementara, ona realna biće znatno veća, ali to neće biti tako u svim firmama koje će ući u privatizaciju. Prve investicije u cementarama videće se vrlo brzo, kad stranci montiraju ekološku opremu. Stranci u 2002. neće mnogo doprineti povećanju proizvodnje u Popovcu i Kosjeriću, gde se već radilo punim kapacitetom, ali hoće u Beočinu, tvrdi u intervjuu za NIN Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju u Vladi Srbije. Na pitanje kada će u Beočinu da se zazeleni drveće, Vlahović kaže: "Siguran sam da će se to desiti u proleće iduće godine."
       Prodaja cementara, prvi primer privatizacije po novom zakonu, prošao je uz mnogo političkih napetosti po "vojvođanskoj liniji", a već su se javile i nove dileme oko toga da li država Srbija prodaje ono što je njeno ili tuđe, da li na cenu utiče politički rizik ili nešto drugo, i da li je ministarstvo sa cementarama napravilo prve početničke greške ili je uspešno trasiralo put za 2002, - godinu koju će obeležiti privatizacija.
      
       Nenad Čanak, predsednik vojvođanske Skupštine, optužio vas je povodom prodaje Beočinske cementare (BFC) da prodajete tuđe, jer ta cementara ima predratne vlasnike. U slučaju hotela to se ispostavilo kao relativno tačno, od osam beogradskih hotela četiri ste morali da povučete iz procedure jer se pokazalo da imaju stare vlasnike?
       - Ne radi se o tome da li je nešto tuđe ili nije, već se radi o principu koji smo usvojili na samom početku - da kod proizvodnih kapaciteta, a tu pripadaju cementare, oni koji tvrde da su vlasnici, dokažu to na sudu posle čega će biti obeštećeni iz državnog fonda za restituciju. Svuda gde je moguće imovinu vratiti vlasnicima, kao što je to slučaj kod nekih manjih hotela oduzetih '44. i '45. godine, imovina će biti vraćena u fizičkom obliku.
      
       Da ti hoteli imaju vlasnike, mogli ste da znate i pre nego što ste ih oglasili na tenderu. Nije li to objavljivanje, pa povlačenje hotela, neozbiljan potez za Ministarstvo za privatizaciju?
       - Ministarstvo i Agencija u potpunosti iniciraju i sprovode privatizaciju kod proizvodnih kapaciteta. Ali kod nekih drugih resora, Ministarstvo i Agencija su samo servis, a politiku privatizacije vode neka druga ministarstva.
      
       Znači, vi optužujete Ministarstvo za trgovinu?
       - Ne, zaista ne.
       Ko je onda kriv zbog toga što se desilo?
       - Jednostavno, nismo imali dovoljno informacija o tome da li postoje vlasnici tih hotela. Onda su se pojavili ljudi koji tvrde da su bivši vlasnici i mi smo te hotele povukli iz ponude.
      
       Protiv vas su se pojavile i mnogo ozbiljnije optužbe o prodaji tuđeg, u slučaju lanca benzinskih pumpi "Beopetrola", za koji zagrebačka "Ina" tvrdi da pripadaju njoj?
       - Do sada nisam dobio nijedan oficijelni zahtev "Ine" ili tužbu i znam samo ono što i vi znate i što čitam u novinama. Imao sam samo jedan susret sa njihovim predstavnicima i tom prilikom smo razgovarali o inicijativi "Ine" da se uđe u zajedničko ulaganje, da "Ina" podigne kapacitete, a da postojeći kapital "Beopetrola" bude tretiran kao državni kapital. Ja sam rekao da nemam ništa protiv, ali sve što mi sada radimo, jeste privatizacija postojećeg kapitala i s tim ćemo nastaviti.
      
       A da li je tačno da je zbog sumnji oko toga čiji je "Beopetrol", slovenački "Petrol" odustao od moguće kupovine, a austrijski OMV se ohladio?
       - To nije tačno. Prošle nedelje sam bio u Sloveniji i "Petrol" je još jednom potvrdio da je zainteresovan da učestvuje u privatizaciji. Neposredno pred Novu godinu razgovarao sam i sa OMV, koji je dao isti odgovor kao uostalom još nekoliko velikih kompanija kao što su ruski TNK, "Lukoil", grčki "Helenik petrol" i mađarski "Mol".
      
       Da li je tačno da su u tom paketu "Beopetrola" i pumpe na Kosovu i čije su one?
       - Pred nama je vrlo ozbiljan proces pravljenja tenderske dokumentacije koju priprema prvoklasna investiciona banka "Bank nasional d'Pari" (BNP). Činjenica je da "Beopetrol" ima dvadesetak pumpi i skladište na Kosovu.
      
       I čiji su oni?
       - Pumpe pripadaju "Beopetrolu" i naša ideja je da one takođe treba da budu obuhvaćene tenderom. Nadamo se da ćemo u tome imati razumevanje UNMIK-a jer je proces tendera koji mi sprovodimo istovetan njihovom postupku.
       Mi ćemo do kraja insistirati da sve što pripada "Beopetrolu" bude u jednom paketu, ali tu ima još mnogo dokumentacije da se pregleda. Ali ono što je izvesno, jeste da "Beopetrol" nema nikakve veze sa podelom imovine bivše SFRJ.
      
       A da li ste razmatrali neku ideju o nagodbi sa Hrvatskom, s obzirom na to da SRJ polaže pravo na deo vlasništva u Jugoslovenskom naftovodu "Janaf"?
       - Nema razloga za nagodbu jer je kod "Janafa" stvar potpuno čista. Srpski "Jugopetrol" je direktno učestvovao u osnivanju "Janafa" i to pitanje će rešavati moje kolege iz Ministarstva za energetiku. Dok sam bio u Sloveniji, čuo sam vest da smo mi povukli "Beopetrol" sa tendera, da smo odustali od privatizacije, da smo sa "Inom" napravili neki dogovor, i još mnogo takvih iskonstruisanih vesti. Očekujem da će ta vrsta vesti nastaviti da se javlja tokom celog procesa privatizacije "Beopetrola" i da će negativno uticati na ovu transakciju. Naš zadatak je da damo pravovremene i tačne informacije investitorima i da damo državne garancije strateškim investitorima da ukoliko "Ina" ili bilo ko drugi potegne pitanje vlasništva, mi ćemo ih obeštetiti.
      
       A da li je bilo pametno sad ulaziti u privatizaciju "Beopetrola" kad "Inina" upozorenja stranim investitorima utiču na povećanje rizika za strane investitore i potencijalno smanjenje cene "Beopetrola"?
       - Naš zadatak je da eliminišemo taj rizik, i zato ćemo i ponuditi državne garancije. Kod "Ine" suština nije u tome da ona želi pumpe; tu je reč o tržištu. A mi nismo spremni da nekome, u ovom slučaju "Ini", tek tako prepustimo tržište jer ono košta mnogo više od prostog zbira vrednosti pumpi.
      
       Hrvatske firme su posebno u poslednje vreme najavljivale da će postati vlasnici drugog najvećeg trgovinskog lanca "Pekabete", i jednog od najvećih srpskih poljoprivrednih kombinata "Takovo". Šta je tu tačno?
       - I ja mogu da najavim da ću postati svetski prvak u plivanju na sto metara ali to ne mogu da postignem. Postoje razne informacije koje i ja čitam u novinama, kako su svi ti poslovi završeni. To, jednostavno, nije moguće. "Takovo" još nije ušlo u privatizaciju, a jednom kad uđe, ići će na tender i svi potencijalni partneri će biti obavešteni o tome. Onaj ko ispunjava kriterijume, ima tradiciju, ima ime, apsolutno je dobrodošao. Te firme, bilo odakle da dolaze otvoriće radna mesta za naše ljude. Nama su investicije potrebne. U Sloveniji, gde sam bio prošle nedelje, karakterističan je "ekonomski nacionalizam", ne postoji želja da se u zemlju puste strani investitori, pa čak i slovenačka vlada mora da interveniše i da uverava javnost da strani investitori nisu nešto što je loše.
      
       Ovde mnogi ljudi tvrde da nama, naprotiv, nedostaje "ekonomski nacionalizam" i da bismo sve što imamo - rasprodali?
       - Mi treba da imamo "ekonomski nacionalizam" u strateškim sektorima, a to su sektori koji danas pokrivaju javna preduzeća i tu treba da budemo vrlo oprezni, pažljivi i odmereni. Interesantno je da kritičari privatizacije, koji obično dolaze iz redova bivšeg režima strašno mnogo pričaju o "ekonomskom nacionalizmu", a veoma lako su posegli za prodajom velikog dela najznačajnijeg resursa - telekomunikacija, i to je paradigma svih kritičara i prethodnog sistema.
      
       Skeptični MMF sugerisao je jugoslovenskoj strani da u privatizacione prihode u srpskom budžetu upiše samo 150 miliona dolara, i ta suma je ispunjena prodajom cementara. S druge strane, vi ste najavili ovu godinu kao godinu privatizacije. Koliko će Srbija ove godine zaraditi od privatizacije?
       - Ovogodišnji plan je veoma konzervativno napravljen. Mislim da ćemo ukupno naplatiti 300 miliona dolara i to će biti veliki uspeh. Nadam se da će investicije koje će ući u privredu biti još veće i da će što direktno, što indirektno kroz te investicije ove godine u Srbiju ući 600 miliona dolara.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Dilojt tuš Kako to da se na strani savetnika Vlade Srbije u privatizaciji "Župe", "Hipola" i "Lateksa" pojavljuje "Dilojt tuš", u kome ste vi nekad radili?        - Greška. "Dilojt" nije savetnik. Savetnik je "Kredit Anštalt" a on je osnovao svoj konzorcijum partnera u delu izrade revizorskih pregleda i angažovao "Dilojt tuš". "Dilojt" se tu nije pojavio direktno na tenderu za savetnika.