- vizuelni audio-zapis o nastanku Kućnih Saveta Za Nacionalnu Bezbednost, na prvog Svetog Jovana u dvadeset i prvom veku -
       Renovirano podrumče oronule vilenjačke kuće na Dorćolu, pregrađeno neprobojnim pločama od pleksiglasa na nekoliko nussalonskih i nusfizioloških prostorija. U centralnoj prostoriji (jedinoj sa centralnim grejanjem) za oguljenim kuhinjskim stolom sede Voja i Điki. Ne gledaju se baš pravo u oči, ali se i ne osvrću oko sebe jer znaju da su okruženi dokonim, savesnim gorilama u pancirnoj svili. Obučeni smišljeno nehajno - džemperi, jeleci, potkošulje, krinke - prilično sinhronizovano potežu svoja pića: naknadnom ekspertizom je utvrđeno da je Voja dotičnog dana pio nanovaču, dok je Điki srkutao mangovaču, proceđenu kroz beduinsku čalmu. U pauzama, savesna traka je zabeležila sledeće:
       Voja: "Čujem da te Karla nešto zivka."
       Điki: "Mora i ona da zaradi svoju platu."
       Voja: "M-da. K-hm."
       Điki: "Daj, Voki, valjda ne misliš..."
       Voja: "Ma, ne, taman posla. Pobogu, znam i ja šta je interes. Nego, čudi me što ti preti kako će da vrati predsednika. Mislim, ovog... Slobodana."
       Điki: "Ej, Voki, tako ti Amfilohija, moraš li svaki put da se sagneš da bi mi ga spustio?"
       Voja: "Zoki, pusti sujetu. Razmisli o mogućnosti da sve ovo podelimo sa tri."
       Điki: "Nema teorije. To Zapad pravi šou za svoju publiku. Vole budže da presuđuju, naročito kad je sve prošlo."
       Voja: "Eh, moderan svet je strašno prolazan. Čak ni oni to ne mogu da promene."
       Điki: "A koji to svet nije prolazan?"
       Voja: "Ali ovaj je mnogo prolazniji od našeg verujućeg podneblja."
       Điki: "Posle se duriš kad ti kažu da hoćeš da budeš predsednik zagrobne države."
       Voja: "Ko mi to kaže? Oni tvoji ekspertski skorojevići što vežbaju hobije pred ogledalom. Za njih je reforma novokomponovana revija želja!"
       Điki: "Zato tvoji Crnogorci guslaju i bivakuju u Hajatu, samo što ne traže da se otvori jedan kamenolom ispred hotela. Fali im pentranje uz stene. Navikli ljudi na vidik s vrha."
       Voja: "Bolje i to nego da vežbaju moderni balet!"
       Điki: "Pa šta ako Borisko baletaniše i povaljuje? Sećaš li se šta je tvoj Igi Pop sve radio - a opet je umetnik i zvezda. Kad bi Nikolaj znao da si mu i ploče skupljao i slušao..."
       Voja: "Aman, ne huli na rok i Boga! Nisam ja Igija postavio za ministra."
       Điki: "Nisam ni ja Boriska. Postavila ga partija. Ti znaš da su interesi partije iznad interesa umetnosti."
       Voja: "A ostali?"
       Điki: "Koji ostali?"
       Voja: "Oni koji nisu demokrate ali su članovi 'pokreta mladih Zorana'. Nisi ih poslao da beru kamilicu."
       Điki: "Pored tebe bi odavno obrali bostan."
       Voja: "Zato pored tebe beru kajmak."
       Điki: "E, Voki, u kom li manastiru ti gledaš teve-dnevnike? Ceo svet je nastran, i mi moramo da mu držimo stranu. Diplomatija, strategija, državnička mudrost - sećaš se šta treba da rade mali narodi?"
       Voja: "Da je Knjaz Miloš čitao Makijavelija, Srbi nikada državu ne bi dobili. Znam ja da je ovo doba pederaja i senzacionalizma, i da će tvoj Boris da pravi špagu i na duplerici samo da ostane 'in', kako vi definišete pravni status poslanika. Ali da ministar policije vežba umetničko klizanje? I još ga elitni članovi Službe prate na ledu! Znaš li koliko je ljudi van stroja, zbog nosnog i guznog stila koji tvoj Duško forsira? A to su ljudi koji su državi potrebni u svakom trenutku. Da nećeš irvase i sanke da uključiš u vozni park MUP-a, da se pokažeš kao racionalni trošadžija? Dokle ta petparačka demagogija? Nije narod opasan kad se buni, nego kad počne da tera sprdnju sa sopstvenom vlašću. Po tebi, narod je glasao za nas da bi ga što više zabavljali i pokazali mu da je sve na prodaju osim šale i pirotskih ćilima koje tka tvoj ministar finansija. Zašto mučiš dečka? Ako već hoćeš da afirmišeš društveno-koristan rad onda organizuj radove na crkvama. Barem da se iskupe na pravi način. Ako umeju da broje onolike štosove novčanica, onda će umeti da naslikaju i neku ikonu za humanitarnu akciju."
       Điki: "Nije Srbija Apsana u Tunguziji pa da se i ministri bave društveno-korisnim radom."
       Voja: "Ali su zato mnogi zreli za istražne radnje."
       Điki: "Vidim da se ti samo time baviš."
       Voja: "Nema višeg interesa za jednu državu od njene bezbednosti. Ti si, bar, asistirao u Nemačkoj, i trebalo bi da to znaš bolje od mene. Jesi video kako im je završio onaj bivši ministar?"
       Điki: "Koji bivši ministar?"
       Voja: "Onaj što je dva puta pokušao da ubije ženu, ali nije našao pogodnog ubicu. Kakva kriza morala."
       Điki: "Nije to kriza morala. To je kriza profesionalizma. Isti takvi su nas i mrcvarili svih ovih godina umesto da su odmah presekli stvar i rekli kako će da nam bude."
       Voja: "Vidi se da ne razumeš istoriju."
       Điki: "A ti ne razumeš žene."
       Voja: "Šta ti sad pa to znači?"
       Điki: "Ti si pobožni bezbednjak. Trebalo bi da znaš."
       Voja: "Znam da su žene kod nas bezbednije od muškaraca."
       Điki: "Aha! Tu smo, dakle. Voki, tako ti Amfilohija, jesi li se zapitao nekad šta nam rade žene?"
       Voja: "Pobogu, koje žene?"
       Điki: "Pobogu, naše žene. Sećaš ih se, zar ne? I njima si dao reč."
       Voja: "M-da. K-hm. Pa, nešto se ne sećam šta bi to one mogle da rade. M-da. K-hm. Zoki, je l' rade nešto?"
       Điki: "Jedno je sigurno: ne krše zakon."
       Voja: "M-da. K-hm. Bogu hvala, to je najvažnije za dignitet nacije."
       Điki: "Što me ne pitaš sa kim ga ne krše?"
       Na ovom mestu sa trake se čuje tup, potmuli zvuk - kao kad čovek pokušava da se prekrsti u padu, ali umesto na kolena padne na glavu. Škripu vrata i repetiranje kratkih cevi prekriva jedno KLIK.