Lojalnost u smislu političkog opredeljenja neka ostane lična stvar sve dok nije protiv javnog interesa

      Bauk lojalnosti, izgleda, opet hara ovom zemljom. U Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza piše: lojalnost (fr. lodžal) (1) iskrenost, odanost, vernost, (2) podanička vernost; (3) čestitost; časnost, poštenje; (4) ispravnost, pravičnost; zakonitost, propisnost.
       Možda je problem u tumačenju. Svaki od učesnika u bilo kojem životnom događanju podrazumeva da onaj drugi ima isti pojam lojalnosti. Pretpostavimo da u čovekovom sistemu vrednosti postoje tri kategorije lojalnosti:
       Prva, lojalnost (iskrenost, odanost, vernost (1); čestitost, časnost, poštenje (3); ispravnost, pravičnost; zakonitost, propisnost (4)) sebi u duhovnom smislu, svojim najbližima u rodu, svojim prijateljima, druga, lojalnost - čestitost, časnost, poštenje (3); ispravnost, pravičnost; zakonitost, propisnost (4) -prema spoljnom okruženju - od profesije, firme u kojoj radi, do zemlje u kojoj živi, i treća, lojalnost - podanička vernost (2) - prema Vladaru ili prema Partiji (ranije), prema stranci ili prema vođi (danas).
       Prvu kategoriju lojalnosti ugrađuju nam u roditeljskom domu, pre svega. Drugu kategoriju, ne uvek uspešno, usađuju nam tokom procesa socijalizacije. Treću kategoriju nameću nam politika i država. Lojalnost firmi u kojoj je čovek zaposlen je u mnogim zemljama vrlo visoko cenjena. Najviši nivo je takozvana socijalna identifikacija sa preduzećem. Međutim, suprotstavite tome surove zakonitosti tržišne privrede. Jednog dana, posle niza godina lojalnosti, čovek, mimo svoje volje i učešća, postaje tehnološki višak i firma ga ostavlja bez posla. Ovo nije argument u prilog tvrdnji da se "lojalnost ne isplati". To samo pokazuje da lojalnost mora da ima meru i kod onih koji je traže od drugoga.
       Nosioci vlasti prečesto pod lojalnošću podrazumevaju lojalnost prema njima samima. U osnovi, postoji mera političke lojalnosti. Stranke, za razliku od ostalih grupa za pritisak, proklamuju i deluju na ostvarenju javnog interesa. Kada stranka u celini, delovi ili pojedinac u ime stranke deluju izvan javnog interesa - stranka gubi osnovno obeležje i ne može da zahteva lojalnost.
       Lojalnost je, videli smo, moguće i kupiti. Kupiti nešto duhovno je međusobno isključivo sa lojalnošću (1 ili 3 ili 4). Na nevolju kupca, kupljena lojalnost ima nizak prag. Ili, lojalnost prema nosiocima vlasti je, kad govorimo o biračkom telu, obrnuto srazmerna rastu cena zejtina i šećera.
       Stranke na vlasti suočavaju se u proteklih godinu dana sa naglim prilivom članstva i, na osnovu toga, prave procene mogućih rezultata izbora. Jedan građanin iz Obrenovca je već godinu dana učlanjen u više od deset stranki koje čine vladajuću koaliciju. Smatra da je to korisno, a, očigledno, ne kosi se sa njegovim poimanjem lojalnosti.
       Mora da prođe više izbora i vlada pre nego što i mi budemo imali klasičnu šemu parlamentarne demokratije: dve velike stranke od kojih je jedna malo više "udesno", druga malo više "ulevo" i mala stranka ili grupa malih stranki koje, ponekad, predstavljaju jezičak na vagi parlamentarne većine. Pitanje je kako da preživimo do tada.
       Ovo domišljanje o lojalnosti ima samo jedan motiv: strah zasnovan na déja vu principu. Čini se da bi, paralelno sa reformama u društvu, državi i privredi, trebalo da opada značaj lojalnosti (2).
       Predstojeći popis stanovništva mogao bi da pomogne u dobijanju slike o potencijalu. Ovoj zemlji je potrebna sva pamet (znači: znanje, učenost, iskustvo, praćenje savremenih kretanja u profesiji, itd.) koju može da pokrene. Lojalnost u smislu političkog opredeljenja neka ostane lična stvar sve dok nije protiv javnog interesa.
      
       (Autor je politikolog iz Beograda)