Kada je ubijen Momir Gavrilović, ekipa "Rikošeta" je stigla prva na mesto zločina. Posle su sve televizije koristile njihove snimke

      Početkom devedesetih, kada su ratišta bila u modi, nijedan urednik nije hteo da rizikuje da ih pošalje bilo gde, jer su bili isuviše mladi ("novinarski mladi", kako kažu). Radili su na B92, Studiju B, BK TV, Radiju Pančevo, TV Politika, Radiju "Dojče vele", DžU info kanalu... kako ko. Kao "muve bez glave" jurcali su svuda, hteli da budu u žarištu događaja, da šalju izveštaje s lica mesta, to im je bio izazov, kažu, "od kojeg skače adrenalin".
       "Kriminal u mom gradu bio je alternativa ratištu, zato sam i počeo da se bavim ovom vrstom novinarstva", kaže Ivan Pantić (27), jedan od četvorice momaka, autora emisije "Rikošet" (zapravo rikoše, od francuske reči ricochet, što znači odskok metka od površine u koju udari pod određenim uglom, prim. a.) koja se od 26. juna 2001, svakog utorka, emituje na Prvom programu RTS-a i, za pola godine, postala je najgledanija dokumentarno-informativna emisija u Jugoslaviji.
       Ubistvo dilera droge iz Kraljeva, hapšenje vidovnjaka, pljačke, otmica šesnaestogodišnje devojčice iz okoline Paraćina, prostitucija, voajer koji kameru podvlači pod suknju ženama na ulici, JSO spasilačka ekipa na zadatku na Tari, ubistvo Momira Gavrilovića, protest "crvenih beretki"... samo su neki od slučajeva koje su, poslednjih meseci u svojoj emisiji pratili Darko Jevtić (27), Dejan Jelovac (33), Ivan Pantić i snimatelj "Rikošeta" Goran Marković (31). Ili u "hronici" nedeljnih događaja sa beogradskih, ali i sa ulica i drumova širom Srbije, ili u "rekonstrukcijama" određenih slučajeva za koje koriste kako svoj prikupljeni materijal (snimke, razgovore sa osuđenicima, inspektorima, medicinskim stručnjacima, očevicima i porodicom žrtve ili optuženog za zločin...), tako i materijal koji im je ustupio MUP Srbije.
      
       Brak iz računa
       Dokumentarci o svakodnevnom kriminalu nisu novost ni u svetu ni kod nas. Dejan Jelovac je sličnu emisiju (sa istim nazivom "Rikošet") radio na TV Politika, a Ivan Pantić i Darko Jevtić na BK TV "Hroniku 92", još 1995. Prošlog proleća, u jednoj bujanovačkoj kafani (najzad, kao izveštači s ratišta) dogovorili su se da naprave emisiju o kriminalu, ovog puta u privatnoj produkciji: "Za to što smo hteli da radimo nismo imali razumevanja u našim redakcijama. Tako je nastala DIDS produkcija. Sada radimo samo 'Rikošet', ali planiramo snimanje dokumentarnih filmova o ratu, specijalnim vojnim, policijskim jedinicama, igranu seriju...", kaže Ivan Pantić.
       Sa RTS-om (tačnije, s Petrom Lazovićem, tadašnjim v.d. glavnog i odgovornog urednika) prvi ugovor su potpisali na šest meseci (istekao je krajem prošle godine), a novi ugovor do kraja ove godine sklopili su sa Bojanom Lekić, glavnim i odgovornim urednikom Informativnog programa ("Sad je sa RTS-om mnogo lakše, jer smo se već dokazali, a i Bojana Lekić je naša bivša urednica sa TV B92, pa nas prosto, zna, a njena zamenica Aneta Mihajlović, opet, bivša urednica sa TV BK", kažu Ivan i Darko). Na pitanje da li su svoju emisiju, kao gotov proizvod, prodali RTS-u, Jelovac nam je rekao:
       "Sa RTS-om imamo brak iz računa. Nismo prodali emisiju, imamo pravo na svoje sponzore od kojih se finansiramo, RTS nam služi za emitovanje, a njima sasvim odgovara da dobiju pola sata kvalitetnog programa, jednom nedeljno."
      
       I policija je razumela
       Kada je o saradnji s MUP-om Srbije reč, Ivan nam je objasnio da su to "isti ljudi s kojima su kontaktirali i pre pet godina" i da, iako se trude da odnos s policijom zadrže na profesionalnoj distanci, sada su to već i neke "prijateljske varijante". Obično su u kontaktu sa Draganom Kajganić, iz Informacione službe SUP-a Beograd, kojoj šalju zahtev, na primer za sagovornika o određenoj temi, a ona taj zahtev prosleđuje načelniku Milanu Obradoviću koji to odobri ili ne odobri. Sa novim načelnikom beogradskog SUP-a se još nisu sreli, mada su ga upoznali dok je bio šef nacionalnog biroa Interpola. "Do sada nam je sve zahteve odobrio", kaže Ivan i napominje da je ipak mnogo bolja saradnja sa policijom u unutrašnjosti nego u Beogradu, ali i da je saradnja policije i sudstva u unutrašnjosti bolja nego u prestonici.
       Kako dolaze do slučajeva? Da li im iz MUP-a jave da pođu sa njima kada se nešto dogodi, ili...?
       "Ne. Desi se da nam jave, ponekad, ali prvenstveno smo mi dosadni. Zovemo u toku dana na sat ili dva, da proverimo da li se nešto dogodilo. Često dobijemo poluistine sa drugih strana pa ih proveravamo. Nikad se ne oslanjamo na jedan izvor informacija", kaže Darko Jevtić. Dejan Jelovac, dodaje:
       "Ipak, sada je drugačije, nego pre pet-šest godina. Policija je otvorenija i shvata značaj televizije u svojoj borbi za vraćanje poverenja građana, a našu emisiju gleda više od milion ljudi u Srbiji. I kada je naša saradnja u pitanju, opet je poverenje najbitnije, jer su vremenom shvatili da nećemo da zloupotrebimo informacije koje dobijamo od njih (što drugi novinari često čine), da nećemo da im narušavamo istragu objavljivanjem nekih podataka, koji su za istragu važni, a za gledaoce i ne toliko (na primer, da li je pucano iz "škorpiona" i da li je pronađeno 25 ili 30 čaura)."
      
       Dripac s Voždovca
       Kada je ubijen Momir Gavrilović, ekipa "Rikošeta" (Goran Marković i Dejan Jelovac) stigla je prva na mesto zločina, a jedini upotrebljivi TV snimci koji su emitovani na svim televizijama vlasništvo su DIDS produkcije. "Sticajem okolnosti bili smo prvi", kaže Jelovac, "jer se sve desilo dvesta metara od stana u kojem živim. U prvom momentu nije se znalo ko je ubijen, a kada je jedan od policajaca izvukao torbicu ispod žrtve i pronašao ličnu kartu i pištolj, na osnovu adrese 'Ustanička, neki broj', prokomentarisao je: 'Možda je neki dripac (kriminalac, u policijskom žargonu) sa Voždovca.' To je čula jedna od koleginica i u sutrašnjim novinama objavila da je ubijen jedan od bosova voždovačkog klana." "Rikošet" se čuva, kako dezinformacija, tako i politike, ističu. Ukoliko je u slučaj upletena politika, trude se da daju samo iformaciju, bez komentara.
       Kontakti s drugom stranom zakona su, kako Ivan kaže, neminovnost:
       "Naravno, koliko imaš kontakata s policijom, toliko ih imaš s 'podzemljem'. Novinari smo i moramo da balansiramo. Ni u jednom trenutku ne smemo da pređemo na jednu ili drugu stranu. Tako se i dobija najbolja priča. Jedna strana tvrdi jedno, druga - drugo. Snimiš obe i sukobiš mišljenja - bez komentara."
       Odskok pod pravim uglom.
      
       ZORA LATINOVIĆ