Muškarac u klimaksu: na tragu večne mladosti (2)

      Naše telo je moćan, složen biološki Internet u kojem komunikacija između samih hormona mora biti savršeno uređena. Ako hormoni ispadnu iz ravnoteže, organizam počinje da stari. Nesanice, pojava bora, suva koža, sve manji seksualni nagon, depresije, hronični bolovi, sklonost gojenju, dijabetes, bolesti krvotoka i kancer posledica su hormonalnog disbalansa u telu muškarca
       Tek na pragu 21. veka počeće, u naučnom smislu, da biva sve jasnije ono što su učeni ljudi u proteklim milenijumima samo naslućivali: hormoni u veoma velikoj meri utiču na život muškarca, mnogo obuhvatnije nego što je već pomenuti dr Štajnah mogao i misliti ili što je nauka mogla da dokazuje početkom 90-tih godina. U rasponu od profesionalnog života pa sve do njegove seksualnosti, muškarac trpi uticaj hormona.
       U naučnoj oblasti, u toku je hormonska revolucija. Nova saznanja su fascinantna. Evo nekih od njih:
       Estrogen je pretpostavka muške potencije. Upravo je ženski hormon estrogen osnova muške potencije i njegovih rasplodnih mogućnosti. Estrogen je nezaobilazan kad je reč o prohodnosti oplodnih ćelija. Muškarac s manjkom estrogena je neplodan.
       Hormoni su faktori starenja. Ženski polni hormoni imaju odlučujuću ulogu u starenju koštane građe kod muškarca. Ne samo androgeni, to jest muški polni hormoni, već i estrogeni sprečavaju razgradnju koštanog tkiva, stručnijim rečnikom - osteoporozu. Time će u sledećem milenijumu tačna profilaksa biti sve presudnija.
       Manjak androgena - uzrok debljanja kod muškarca. Poslednjih godina došlo se dotle da se može dokazati i jedno svojstvo androgena koje je dosad bilo nepoznato: androgeni razgrađuju masti. Što je više androgena kod muškarca, tim njegovo telo ima manje masnog tkiva. I obrnuto, ono se najpre uočava oko bokova, uglavnom posle 45. godine života kad se smanjuje delovanje androgenih hormona, dakle muških hormona.
       Velike sličnosti između dojke i prostate. Dojka kod žene i prostata kod muškarca veoma naliče jedna drugoj. Po strukturi tkiva i po reakcijama na hormonalne uticaje, oba organa procenjuju se kao veoma bliski. Već danas više muškaraca umire od raka prostate nego što umire ženâ od raka dojke.
       Svi smo mi dvojke. Muškarci ni danas ne znaju da su puni ženskih hormona. Zvuči neverovatno, ali medicinski je dokazano: hormonski posmatrano, sva ljudska bića su zapravo dvojke. Raspodela steroida praktično je ista kod oba pola, samo je pitanje količine hormona.
      
       Zašto starimo?
       Kad znamo da hormoni utiču na muškarca u mnogo većem obimu nego što se moglo i zamisliti, ima mesta i pitanju: koju ulogu igraju hormoni pri starenju? Postoji li, pored enzima telomeraze i hemijskog "habanja" usled slobodnih kiseoničnih radikala, još neki drugi mehanizam koji upravlja odumiranjem ćelija? Može li se taj biofizički tok menjati putem hormona, tako da se naš život produži?
       Najnovija istraživanja u oblasti endokrinologije donela su, u jednom delu, neverovatne rezultate kad je reč o mehanizmu starenja. Najvažnije: molekularne promene u telu, koje su u osnovi svakog starenja, nastaju povećanjem hormonalnih poremećaja, pogoršanjem međusobne komunikacije hormonâ.
       Posle 30. godine života, telo muškarca zakonomerno proizvodi sve manje hormona. Ako fantastičan i složen hormonski sistem na taj način bude izbačen iz ravnoteže, komunikacija u organizmu i između njegovih organa biva poremećena. To je jedan od važnih uzroka samog procesa starenja. To je ne samo novo, već gotovo i revolucionarno saznanje.
      
       Hormonska ravnoteža
       Naše telo je moćan, složen biološki Internet u kojem komunikacija između samih hormona mora biti savršeno uređena. Ako hormoni ispadnu iz ravnoteže, organizam počinje da stari. Nesanice, pojava bora, suva koža, sve manji seksualni nagon, depresije, hronični bolovi, sklonost gojenju, dijabetes, bolesti krvotoka i kancer posledica su hormonalnog disbalansa u telu muškarca. Suprotno tome, dobra uravnoteženost hormona može da uspori proces starenja. Nije manjak određenih hormona taj koji se bezuslovno javlja kao uzrok starenja, već se on često nalazi u nesposobnosti hormonâ da komuniciraju između sebe i usaglase svoje delovanje na organizam.
       Unapred se može reći: zahvatom u naš hormonski potencijal putem nadomeštanja hormona, odnosno delovanjem na hormonski enzimosistem, proces starenja može se na aktivan način odlagati.
       No, ne treba načiniti grešku i starenje predupređivati samo hormonskim putem. To bi moralo ići podruku sa zdravom ishranom, uravnoteženim načinom života i smanjivanjem na najmanju moguću meru svih rizika o kojima se ovde govori.
       U odnosu na hormone postoji niz predrasuda, pred njima se višestruko strahuje, ali taj strah je neosnovan. Ipak, neki i dalje misle da je njihov način delovanja nedovoljno istražen, dok drugi smatraju da hormonsko delovanje na organizam može da donese neželjene nuspojave.
       Razume se, ako se hormonska terapija primenjuje nestručno i samouko, onda će i ona, kao i drugi lekovi, nositi određene rizike. U pogrešnim dozama, ta terapija može da izazove oštećenja nadbubrežne žlezde, štitaste žlezde, ali i drugih endokrinih organa kao što je, na primer, gušterača. U nekim zemljama, hormonski preparati kupuju se bez recepta, u samouslugama, ali od njihove nekontrolisane primene treba se izričito ograditi. No, ako je lečenje u rukama iskusnog endokrinologa, specijaliste za hormonsku terapiju, onda opasnosti od nuspojava nisu ništa veće nego pri drugim medikamentoznim terapijama.
       Uzećemo za primer testosteron, daleko najznačajniji polni hormon kod muškarca. On nastaje u muškim semenim žlezdama, testisima, pri čemu telo muškarca proizvodi oko sedam miligrama testosterona dnevno, dok žensko telo proizvede samo 0,3 miligrama.
       Uključna centrala za testosteron smeštena je u mozgu. Mozak je taj koji, već prema telesnoj potrebi, podstiče ili potiskuje njegovo stvaranje. Kora velikog mozga podstiče nastajanje testosterona kad smo uzbuđeni ili kada smo srećni. Kad smo pod stresom ili kada se ljutimo, nivo testosterona opada.
       Proces se uvek odvija na isti način: hipotalamus upravlja preko hipofize nastankom testosterona u testisima, a relativno je lako izmeriti koliko u krvi ima slobodnog, pa time i aktivnog, testosterona.
       Delovanje testosterona kod muškarca je višestruko:
       * On je zadužen za nastanak i rast sekundarnih polnih oznaka, zatim maljavosti, penisa, prostate, semenog mehura i grkljana.
       * On je odgovoran za slaganje i razgradnju masti u mišićima.
       * On je uglavnom odgovoran za seksualni nagon, deluje kao afrodizijak na libido i potentnost.
       * Testosteron je takođe važan za prostornu orijentaciju. Žene kod kojih se opaža značajan manjak testosterona, imaju velike teškoće da uparkiraju svoj auto.
       * On pojačava aktivnost i učinak muškarca, ali povećava i agresivnost.
      
       Testosteronska terapija
       Ako znamo da za testosteron postoji zamena, to jest da se manjak testosterona može nadomestiti preparatom koji će nizak nivo testosterona podići na normalan, onda ima mesta pitanju kako da na testosteron delujemo korisno.
       Svakako, pre nego što se počne s bilo kakvom hormonskom terapijom, neophodan je temeljan lekarski pregled. (Pri tome će se s istorijom bolesti ići unazad sve do dečjih bolesti, a posebno će biti analizirane bolesti kao što su zauške ili neka zapaljenja koja su mogla da ostave negativne posledice na testise, a time i na proizvodnju testosterona).
       Kad se donese odluka o hormonskoj terapiji, ostaje samo da se načini izbor između injekcija, tableta, inkrustacije ili pomada koje će se nanositi na kožu.
       Testosteronske injekcije davane su pacijentima još 40-ih godina. Pošto je u samom početku zapaženo da one deluju najviše dva do tri dana, doze su povećane na 220 do 250 miligrama jednom do dva puta nedeljno, što se, delom, i danas praktikuje.
       Injekcije su, međutim, pokazale i jednu lošu stranu: posle nekoliko sati, vrednosti testosterona naglo su skakale do nedozvoljenog nivoa, što se na duži rok može negativno odraziti i na funkcije jetre.
       Osim toga, vrednost je i padala isto tako brzo kao što se i pela, i to ispod nivoa na koji je ciljala terapija. Mnogi su tu hormonsku klackalicu teško i podnosili.
       Stoga je ohrabrujuća novost da bi već trebalo da budu u primeni nove injekcije čije će dejstvo biti produženo na četiri meseca.
       Tablete imaju tu lošu stranu što pri oralnom uzimanju testosterona 40 do 80 odsto hormona odlazi pravo - u umivaonik. Ipak, ima više delotvornih i neškodljivih preparata (na primer Restandol i Proviron) najčešće od 40 miligrama, koji dva do četiri sata posle uzimanja počinju maksimalno da deluju, ali se zato na svaka dva ili tri sata mora gutati tableta.
       Inkrustacija se primenjuje gotovo već 60 godina i sastoji se u tome da se kristalizirani testosteron, pod lokalnom anestezijom, iglom unese u debelo meso, u vidu četiri do deset inkrustacija (većinom od 180 do 200 miligrama testosterona). Zahvat je brz i bezbolan, a obezbeđuje ravnomeran nivo testosterona tokom punih šest meseci.
       Testosteronski flaster je takođe dostupan, mada ga neki još smatraju inovacijom. Naročito je preporučljiv kad, iz psiholoških razloga, kod muškarca treba dugotrajno i ravnomerno održavati nivo testosterona.
       U svakom slučaju, testosteronska terapija donela je nesumnjive uspehe. Vitalnost i muškost, moć, energija i potentnost vraćeni su desetinama hiljada muškaraca, zaustavljeno je opadanje kose, mnogi su, prosto rečeno, postali srećniji.
       Zbog toga se i može očekivati da će hormonska terapija u 21. veku postati jedna od najznačajnijih metoda u borbi protiv starenja muškaraca.
       Evo jedne činjenice koja ne samo da iznenađuje, već svakog muškarca duboko pogađa u njegovoj muškosti. Bez estrogena, muškarac nije muškarac. Kad je reč o tom hormonu, još i sada on u muškarcu budi prastari strah, jer je simbol ženskosti i svih ženskih atributa koji idu uz to.
       Utoliko više zbunjuju najnovija znanja do kojih je došla endokrinologija: ovaj vajkadašnji ženski hormon važan je preduslov za mušku potenciju i čitav niz maskulinih faktora. Prisustvo estrogena ne znači da će automatski početi da rastu grudi ili da će potentnost nestati. Ovo pogrešno mišljenje pripada prošlosti. Danas se estrogen posmatra mnogo diferenciranije.
       Istorijski posmatrano, estrogen je u mnogome stariji od testosterona. Moglo bi se reći i provokativnije: ako bi se Biblija analizirala endokrinološki, čin postanja morao bi da se piše nanovo. Bog nije najpre stvorio Adama, da bi potom od njegovog rebra doneo na svet Evu. On je najpre stvorio ženu s njena dva XX-hromozoma, da bi zatim odvojio jednu "granu" X i s preostalim XDž-hromozomom napravio muškarca.
       Estrogen je endokrini hormon koji kod muškarca nastaje u testisima, mozgu, ali i u masnom tkivu. U telo stiže u sasvim malim količinama, ali idealne vrednosti estrogena kod muškarca upravo se i kreću između 20 i 40 pikograma na mililitar krvi.
       Hormon estrogen je pre svega odgovoran za energičnost, uravnoteženost i opteretljivost kod muškarca. On u značajnoj meri deluje i na psihu, odnosno mozak, koji je - prema najnovijim saznanjima - gigantska radionica za proizvodnju hormona. Mozak muškarca je prezasejan estrogenim i testosteronim receptorima.
       Kroz krv, estrogen stiže do takozvanih hormonsko osetljivih tkiva u telu, pri čemu je samo jedan relativno mali deo važan za oplodnju. Polni hormoni u muškom telu odgovorni su za seksualnost samo u procentu od 20 odsto. Mnogo veći deo hormonsko osetljivih tkiva je ekstragenitalan, to jest 80 odsto njihovih "poslova" odnose se na organe i delove tela koji nemaju veze sa oplodnjom. Oni mnogo više deluju na mozak, kosti, kožu, kosu i krvotok.
       * Estrogen je kod muškarca odgovoran za njegovu plodnost.
       * Njegovo prisustvo odlučujuće je za prohodnost semenih ćelija. Što je manje estrogena u telu muškarca, tim su spermatozoidi manje pokretljivi.
       * Pri normalnom nivou estrogena smanjuje se opasnost od bolesti krvotoka.
       * Estrogen u značajnoj meri učestvuje kod muškarca u formiranju kostiju i pomaže eliminaciji osteoporoze.
      
       Mehanizam delovanja
       Što više masnog tkiva ima muškarac, on tim više proizvodi estrogen, jer se tu u velikim količinama nalazi enzim aromataze koji testosteron pretvara u estrogen. Iz toga se može zaključiti: što je muškarac deblji, tim je veća opasnost da se feminizira. Ako između testosterona i estrogena nema ravnoteže, javljaju se poremećaji u vidu agresivnosti, preznojavanja ili nesanica. Manjak estrogena smanjuje i prag osetljivosti. Ali ako 55-godišnjeg tvrdokornog muškarca vidite da odjednom zaplače pri dirljivim scenama u TV seriji, velika je verovatnoća da je nivo estrogena kod njega vrlo visok.
       Delovanje estrogena odvija se u telu preko receptora koji aktiviraju ćelije. Od pre kratkog vremena poznato nam je, na primer, da postoje dva različita receptora estrogena, Alfa i Beta. U vremenu koje je pred nama, verovatno će biti otkrivene i nove podgrupe receptora. Oni nisu kod svakog čoveka jednoobrazni, već su pojedinačno različiti. 17 Beta-estradiol, na primer, vezuje se i za Alfu i za Beta receptor i tako može da ima najpoželjnije dejstvo na jačinu kostiju, elasticitet kože, gustinu kose itd. No ako je količina prekomerna, ona kod muškarca može da prouzrokuje i nadražaj grudnožlezdanog tkiva, da dovede do takozvane ginekomastije, i do "ženske" raspodele masti na bokovima, pre svega svojim delovanjem na Alfa receptor.
       Ipak ostaje činjenica da estrogen ima veoma važnu ulogu u muškoj seksualnosti. Uz testosteron i DHEA (dehidroepiandrosteron), estrogen je značajan hormon za potenciju muškarca. U stvari, uspostavlja se određena zavisnost: muškarac koji ima visok nivo testosterona - a, opet, nizak nivo DHEA i estrogena - samo je za žaljenje. Istina, on će imati izražen libido, ogroman seksualni nagon, samo - neće moći.
       U erotskom životu, estrogen je, kao osnovni nosilac energije, neophodan. Ako je testosteron okidač za erotičnost i libido, estrogen je u najmanju ruku jednako odgovoran za seksualnu moć i izdržljivost u polnim opštenjima.
       Veliki značaj ženskog hormona estrogena za muškarca može se uvideti i iz anamneza uzetih od dva pacijenta, od kojih su obojica patili od veoma retkog endokrinološkog poremećaja. Jedan je imao krajnje izražen defekt aromataze i zbog toga se kod njega nije obrazovao iz testosterona praktično nikakav estrogen. Kod drugog se video normalan nivo estrogena, ali on je patio od potpunog receptorskog defekta, što je imalo za posledicu da estrogeni nisu davali nikakvo dejstvo. Oba čoveka, kojima je priroda uskratila dejstvo estrogena, imala su nešto zajedničko: koštana građa bila im je tanka, a usled slabe prohodnosti spermatozoida praktično su bili nesposobni za oplodnju.
      
       Dejstvo estrogena
       Endokrinološki posmatrano, muškarac i žena starenjem su sve bliži jedno drugom. Empirijski se može zaključiti da žene u menopauzi stiču muške karakteristike, a mnogi muškarci ženske. Opadanjem estrogena u klimakterijumu, a istovremenim održavanjem nivoa testosterona, kod žena se može ustanoviti višak androgena. Ona postaje "muškobanjasta", što se može videti po rastu brade.
       Kod muškarca se odvija dijametralno suprotan proces: noge mu postaju tanje, oko bokova dobija naslage. To je uslovljeno time što, kod muškarca, androgeni opadaju u korist estrogena.
       U klimakterijumu, nivo estrogena kod žene spada za kratko vreme s prosečnih 100 na samo 10 pikograma. Tako da 30-godišnji muškarac ima više estrogena nego 60-godišnja žena.
       Da rezimiramo: kod muškarca u godinama, često dolazi do viška estrogena. Previše estrogena, to jest pogrešna razmera prema testosteronu, može da dovede do neželjenih pojava feminiziranja, između ostalog do tipično "ženskog" rasporeda masnog tkiva oko bokova i zadnjice, kao i do ginekomastije, narastanja grudi.
      
       (Nastaviće se)
      
      

Svako želi da dočeka starost, a kad je dočeka, onda se žali na nju. Pitanje je, dakle, da li se može učiniti stvarnim oksimoron prema kojem ima mladih staraca. Odgovor na ovo pitanje potražili su austrijski autori Zigfrid Merin, Markus Metka i Georg Kindel. Svoja saznanja o tome objavili su u voluminoznoj knjizi (345 stranica) o hormonskoj revoluciji, osvrćući se pretežno na probleme muškaraca za koje je naučno ustanovljeno da u andropauzi ("muški klimakterijum") doživljavaju mnogo dramatičnije promene nego žene. NIN će u nekoliko nastavaka preneti najzanimljivije delove iz poglavljâ: Kako hormoni upravljaju svakim muškarcem * Budućnost seksa * Klimakterijum kod muškaraca * Kako da doživimo 120 * Večno potentni * Pobediti stres