Njegoševi stihovi "boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka" jednostavno nisu više primenljivi. Savremeni vojni angažmani podrazumevaju upotrebu visokosofisticiranih oružja i prateće opreme, kao i specijalnih jedinica, prilagođenih teškim uslovima borbe

      Posle događaja koji su se zbili jedanaestog septembra 2001. u Njujorku i Vašingtonu, američko javno mnjenje nedvosmisleno je dalo zeleno svetlo administraciji predsednika Buša da snažno reaguje protiv protagonista svetskog terorizma, oličenih u Osami bin Ladenu i njegovoj mreži Al kaida. Lančana osuda militantnog i terorističkog talibanskog režima je kao nikada do sada iznedrila jedinstvenu podršku i solidarnost praktično svih zemalja sveta sa ovim američkim nastojanjima koja su, između ostalog, neumitno podrazumevala obiman vojni angažman na teritoriji Avganistana, zemlje koja je Bin Ladenu godinama služila kao utočište i centar za rasejavanje terora širom planete.
       Iako je oformljena međunarodna koalicija vojnih efektiva, od samog početka antitalibanskih operacija bilo je jasno da će oružane snage SAD činiti okosnicu tih snaga, dok je učešće drugih zemalja (osim donekle Velike Britanije) bilo krajnje simbolično.
      
       Američka ratna mašina
       Još jednom svet je imao priliku da se uveri u superiornost američkih vojnih tehnologija i oruđa. Sredstva korišćena u borbama su mahom već bila poznata široj javnosti, ali je Avganistan poslužio kao svojevrsni poligon na kojem su ona isprobavana na do tada nepoznate načine i pod specifičnim uslovima.
       Nad nebom Avganistana i okolnih zemalja letelo je ukupno dvanaest modela ratnih borbenih aviona američkih vojnih snaga - pet lovaca, tri bombardera, tri jurišna i jedan avion mešovite namene. Pored "veterana", poput A-10, "ubice tenkova", naoružanog municijom sa osiromašenim uranom, lovca F-14, koji je korišćen za dnevne misije uništavanja ciljeva na zemlji ili bombardera B-52 "stratotvrđave", koji je pustinjski teren zasipao tepisima neselektivnih bombi, zapažen intenzitet korišćenja imali su i avioni novije generacije, kao što je bombarder B-2, čiji jedan primerak košta više od milijarde dolara i čiji jedan jedini sat angažmana iznosi gotovo
       14 000 dolara (http://www.af.mil/news/factsheets/A_10_OA_10_Thunderbolt_II.html, http://www.chinfo.navy.mil/navpalib/factfile/aircraft/air-f14.html, http://www.voodoo.cz/tomcat, http://www.stratofortress.org, http://www.boeing.com/defense-space/military/b52-strat, http://www.fas.org/nuke/guide/usa/bomber/b-2.htm, http://www.is.northropgrumman.com/products/usaf_products/b2/b2.html).
       Konfiguracija i lokacija terena na kojem su vođeni sukobi, kao i struktura talibanskih snaga, podrazumevali su poseban pristup vođenju ratne kampanje, u kojoj je logistička podrška, koja je dolazila iz okolnih zemalja (Pakistana i Uzbekistana, pre svih), bila presudan faktor uspeha. Efikasno prenošenje elitnih trupa i ratne tehnike obezbeđivale su transportne letelice, od kojih je jedna, C-17 (http://www.globemaster.de/c-17, http://www.c-17.com), doživela vatreno krštenje upravo u avganistanskom konfliktu. Napravljen kao transportni avion sledeće generacije koji je trebalo da zameni vremešnog C-130 "herkulesa", C-17 je među pilotima smatran za izuzetno problematičan avion (http://www.pogo.org/mici/failures/c17.htm). Čak je i sam proizvođač, "Mekdonel-Daglas", bio prinuđen da uloži oko 450 miliona dolara u ispravljanje dizajnerskih i konstrukcijskih propusta, kao i da povede jaku lobističku kampanju u Kongresu SAD, ne bi li se u budžetu našlo mesta i za njega. Solomonski, C-17 je na početku akcije u Avganistanu korišćen mahom za dotur hrane civilima iz vazduha, da bi se tek kasnije (verovatno pošto nijedan nije pao) počeo intenzivnije koristiti i za prevoz ljudstva i opreme.
       Premijeru na avganistanskoj ratnoj pozornici imala je bespilotna letilica "global hanjk" (http://www.fas.org/irp/program/collect/global_hawk.htm), iako njena testiranja nisu bila okončana. Dato je zvanično objašnjenje da je ovaj vid testiranja - u praksi - daleko bolji. Međutim, iz nezvaničnih izvora procurela je vest da je razlog hitrog uvođenja ovog modela posledica velikog nezadovoljstva vojnog vrha "proverenim" predatorom, bespilotnom letelicom korišćenom i tokom napada na Jugoslaviju (http://www.geocities.com/Area51/Dreamworld/8300, http://www.airforce-technology.com/projects/predator). Iako je, naime, predator zvanično okarakterisan kao "niskorizično, veoma efikasno i relativno jeftino sredstvo za špijuniranje neprijatelja i identifikaciju njegovih meta", tajni izveštaj jedne vojne službe je o njemu izvestio: "Niska preciznost u lociranju meta, loš komunikacioni sistem i ograničenja koja se javljaju čak i prilikom najbezazlenijih atmosferskih smetnji, poput kiše, čine predatora nepodobnim za upotrebu u misijama" (http://www.pogo.org/mici/predator103001.htm). Spomenućemo da je i narod Avganistana imao to "zadovoljstvo" koje smo i mi sami imali 1999. da posmatra propagandistički program, koji se na paštunskom i arapskom jeziku emitovao iz specijalno prerađenih "herkulesa".
      
       Projektili i bombe
       U iščekivanju završetka serije ispitivanja supermodernog izviđačko-napadnog helikoptera RAH-66 "komanč" i njegovog ulaska u serijsku produkciju (http://www.rah66comanche.com), u Avganistanu su vojne snage SAD upotrebljavale njegovog starijeg brata, AH-64 "apača". Uveden prvi put u borbu tokom panamskog konflikta 1989, "apač" se ustalio kao standardno sredstvo za borbu protiv oklopnih ciljeva na zemlji. Ovo "čudovište sa elisom" u stanju je da ponese 16 antitenkovskih projektila, 76 protivpešadijskih raketa i 1 200 jedinica topovske municije, sposobnih da probiju oklop (http://www.caliach.com/AH64, http://www.angelfire.com/ny/USAircraft/Apache.html, http://www-rucker.army.mil/Ideafolder/64a/64a.htm).
       "Čast" da bude prvo sredstvo u napadu na Avganistan pripala je, kome drugom, nego - "tomahavku". Samo u prvom talasu lansirano ih je preko pedeset i smatra se da su zaslužni za inicijalno "zbrisavanje" ionako slabe talibanske protivvazdušne odbrane. Ovaj projektil koji košta milion dolara po komadu može se lansirati sa zemlje, stacioniranih brodova ili podmornica (http://www.chinfo.navy.mil/navpalib/factfile/missiles/wep-toma.html, http://www.softwar.net/bgm109.html, http://www.usatoday.com/graphics/news/gra/gcruisemissile/frame.htm).
       Vođena bomba GBU-28, poznata kao "rasturač bunkera", razvijena je specijalno za potrebe rata protiv Iraka, kada se ukazala potreba za uništavanjem neprijateljskih bunkera ukopanih duboko ispod nivoa tla (http://www.washingtonpost.com/wp-srv/nation/graphics/attack/response_9.html, http://es.rice.edu/projects/Poli378/Gulf/gwtxt_ch6.html). Ova bomba teška gotovo pet tona navodi se uz pomoć lasera, a ispušta se sa bombardera B-2 ili lovca F-15. Korišćena je u pećinama oblasti Tora-Bora, u lovu na Osamu bin Ladena, zajedno sa GBU-37 (http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/gam.htm, http://www.casi.org.uk/discuss/2001/msg01050.html), najtežom bombom u svojoj klasi, namenjenoj uništavanju neprijateljskih podzemnih komunikacionih i komandnih centara, a koja se navodi direktno sa satelita.
       Posebna priča su sredstva za masovno uništavanje žive sile. Neslavno prvo mesto među njima zauzima BLU-82 (http://www.safaridave.com/pics6.shtml, http://inventors.about.com/library/inventors/bldaisycutter.htm), "sekačica belih rada", koja je punjena amonijum nitritom i aluminijumom, čija smeša, kada dođe u dodir sa vazduhom, eksplodira, stvarajući toplotni udar koji prži sve u krugu od 600 metara. Sem nje, korišćene su i kasetne bombe, čija je dozvoljenost upotrebe krajnje dubiozna (http://www.hrw.org/reports/1999/nato2, http://www.mindef.nl/nieuws/media/content/281201_factsheetclusterbom.html).
      
       Specijalne jedinice
       Poznat je stav vojnih eksperata da nijedna teritorija nije pod kontrolom ukoliko na nju nisu ušle pešadijske snage. "Džentlmenski", Amerikanci su ovaj posao prepustili pripadnicima Severne alijanse, dok su se sami vrlo malo angažovali u kopnenim operacijama. Većinu prljavog posla obavljale su specijalne jedinice američkih rendžera, "elita elite" američke vojne moći. Njihov zadatak u Avganistanu često je bio u skladu sa njihovim zvaničnim motom - "Rendžeri utiru put" (http://www.ranger.org, http://www-benning.army.mil/rtb/rtbmain.htm, http://www.grunts.net/army/rangers.html, http://www.goarmy.com/job/branch/sorc, http://www.specialoperations.com/Army/Rangers/default.html, http://www.sfahq.com/US_Army_Rangers).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ