Mnogo toga u džez muzici toliko je suptilno da se ne može zapisati na notnom papiru, pa čak ni objasniti rečima. Jedini način da se ovlada svim finesama jeste stalno preslušavanje i uporno uvežbavanje reprodukcije

      Amerikanci ga smatraju svojom klasičnom muzikom, ali zapravo najtačniju definiciju džeza dao je Milivoje Marković u svom "Vodiču kroz džez": "Džez je improvizovana američka muzika koja koristi evropske instrumente, a ujedinjuje elemente evropske harmonije, evropsko-afričke melodije i afričkog ritma". Naš poznati džez muzičar Stjepko Gut primetio je da je to muzika koja je popularna u kriznim vremenima, jer je džez muzika koja nosi lepe i romantične emocije.
       Na Internetu se može naći neverovatno mnogo podataka o džezu. Čak 8 590 000 sajtova posvećeno je velikanima džeza, pravcima, novostima i istorijatu muzike koja se sluša već više od sto godina.
       Danas se smatra da je džez nastao početkom dvadesetog veka u Nju Orleansu, mešavinom plesne muzike američkih crnaca i bluza. Osnovne muzičke karakteristike džeza su sinkopa, vibrato i stalna ritmička pulsacija u četvoročetvrtinskom taktu, koja nema odgovarajuću paralelu u klasičnoj muzici. Džez predstavlja i prekid zapadne muzičke tradicije u kojoj se izvođač trudi da najbolje što može odsvira kompoziciju, prateći u potpunosti zapis kompozitora. Najuobičajenija forma džeza je tema sa varijacijama, muzički oblik poznat odranije, ali ne tako često korišćen. Centralni instrument svakog džez ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom čini ritam - sekciju. Značajnu ulogu imaju i duvački instrumenti: saksofon, klarinet, truba, trombon, a kasnije i flauta, oboa, rog... Veličina džez orkestra može biti od trija do punog simfonijskog orkestra. U malim ansamblima, svaki instrument improvizuje na zadatu temu, zbog čega se stvaraoci džeza smatraju izvođačima, a ne kompozitorima kao u klasičnoj muzici. Džez-orkestar se, ipak, oslanja na pisane aranžmane dok improvizuju samo pojedini solisti.
       Na sajtu http://town.hall.org/radio/Kennedy/Taylor navodi se da je džez američka klasična muzika, a ističe se i opsežna rasprava o mnogobrojnim stilovima ove muzike.
       Prvi period džeza nazvan je Nju Orleans, prema gradu u kome je nastao. Na sajtu http://www.redhotjazz.com pronaći ćete podatak da se ovaj muzički pravac pojavio još krajem XIX veka, tačnije oko 1895. godine, a kao prvi džez muzičar pominje se trubač Badi Bolden. Ovaj pravac završava se 1918. godine.
       Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil - diksilend, u kome važnu ulogu ima kolektivna improvizacija. Oko 1930. godine čuveni klarinetista Beni Gudmen stvorio je
       sving, pravac koji se oslanja na zvučnost velikih orkestara i pisane aranžmane. Saksofonista Čarli Parker i trubač Dizi Gilespi tvorci su bi-bap muzike, koja se od sfinga razlikuje sitnijom ritmičkom podelom i većom harmonskom složenošću. Upravo se u bi-bap stilu najjasnije ogleda uticaj evropske muzike. Još jedan pravac u džezu stvoren 1950. godine je - kul, dok je moderan bap nastao 1956. godine. Osobenosti simfonijskog džeza u svojim kompozicijama koristili su Xorx Geršvin, Igor Stravinski, Hindemit, Kšenek...
       Prvih trideset godina džeza u Nju Orleansu, Čikagu i Njujorku opisano je i na adresi http://www.jazz.com/jazzo.html. Bogata džez biblioteka iz Čikaga predstavlja svoju arhivu na sajtu http://www.lib.unchicago.edu/e/su/cja/scope.html. Ako posetite lokaciju http://www.ddg.com/LIS, prisetićete se i čuvenih džez pevačica koje su slavu sticale tokom poslednjih sedamdeset godina. Čuvena Xozefina Bejker je tridesetih godina prošlog veka bila prava atrakcija za posetioce koncerata u Parizu. Nju je krasio neuobičajeno moćan glas, zahvaljujući kome je mogla da peva u prepunoj sali bez mikrofona! Najveću popularnost Ela Ficxerald ostvarila je tokom pedesetih i šezdesetih godina pevajući bi-bap muziku. Evropsku publiku ova pevačica bacila je na kolena tokom legendarnog koncerta u Berlinu.
       Ako želite da sami učite džez kroz lekcije ili da diskutujete sa poznatim džez muzičarima, učiteljima i studentima, savetujemo da posetite centar za učenje džeza, čija je adresa http://www.justjazz.com. Ako vas interesuje program koncerata koji se održavaju tokom februara i marta u Vankuveru, posetite lokaciju http://www.vancouverjazz.com.
       U procesu nastajanja džez muzike, pored bluza značajnu ulogu, po mnogim mišljenjima podjednako važnu, odigrao je još jedan oblik crnačke muzike - regtajm. I pored toga što se regtajm svirao na svim instrumentima, ta muzika je u suštini namenjena klaviru. Koreni regtajma mogu se pronaći u nastojanjima američkih crnaca osamnaestog i devetnaestog veka da svoju muziku obogate ritmičkim ukrštanjima koja su karakteristična za afričku muziku. Tako je jedna od osnovnih figura koja se pojavljuje u folklornoj muzici američkih crnaca, istovremeno i osnovna figura regtajma i klasična figura u džezu.
       Za razliku od belaca, crni džez muzičari uglavnom nisu imali priliku da budu formalno obučeni, već su instrumentima ovladavali tako što su svirali određene efekte ili melodije koje su im se dopadale. Tako su oni dosezali samo onaj tehnički nivo koji im omogućava da sviraju ono što žele. Upravo ovakav pristup muzičkoj obuci bio je od presudnog značaja za razvoj individualnosti džeza - mnogo toga u džez muzici toliko je suptilno da se ne može zapisati na notnom papiru, pa čak ni objasniti rečima. Jedini način da se ovlada svim finesama jeste stalno preslušavanje i uporno uvežbavanje reprodukcije.
       Da su rani džez muzičari bili klasično muzički obrazovani, veliko je pitanje da li bi džez doživeo ovakav razvoj, jer je samo neformalno obučavanje podsticalo individualnu kreativnost. Naravno, taj pristup imao je i svojih mana. Sve do sredine četrdesetih godina dvadesetog veka bilo je veoma malo džez muzičara koji su mogli da sviraju složeniju evropsku muziku. Veliki broj regtajm pijanista nije znao note, tako da je to stvaralo izvesne probleme u izvođenju. Međutim, treba pomenuti da je od samog početka bilo i muzički obrazovanih regtajm-pijanista, koji su negovali evropski način. Formalni regtajm koji je opstao do danas izgradili su Tom Tarpin, Xejms Skot, Arti Metjus, Skot Hejden, Jubi Blejk i, po mnogima, najveće ime od svih, Skot Xoplin.
       Xoplin je bio školovan muzičar, a veoma dobro je poznavao i tradicionalnu muziku Afroamerikanaca. Sa svojih trideset godina Xoplin je dobio odlično obrazovanje, a bavio se i podučavanjem, aranžiranjem, dirigovanjem i pevanjem. Osim klavira svirao je i druge instrumente. U to vreme Xoplin počinje i da komponuje. Krajem XIX veka regtajm postaje veoma popularan. Poput džeza dvadesetih godina, orkestarskog sfinga tridesetih, soul muzike šezdesetih, i regtajm je bio povezan s plesom - takozvanim kejkvokom. Još 1903. godine Skot Xoplin napisao je regtajm-operu "A Guest of Honor".
       Američki džez muzej nalazi se u Kanzas Sitiju, a preko Interneta možete ga posetiti na sajtu http://www.americanjazzmuseum.com/MuseumPageOne.asp.
       Na adresi http://www.jazz-clubs-worldwide.com nalazi se spisak, kako autori navode, svih džez klubova u svetu. Među njima se nalazi i Beograd, sa svoja četiri kluba koja se sasvim dobro kotiraju:"Jazzavac", "Plato","St. James" i "Radović". Ako vas interesuju dešavanja na domaćoj džez sceni ili domaće džez legende poput Lale Nenadovića, posetite sajt http://home.drenik.net/jnikolic/yjokvir2.html. Isključivo evropski klubovi Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Nemačke, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Poljske, Rusije, Škotske, Švajcarske i drugih zemalja predstavljeni su na jednom mestu, na adresi http://www.filoweb.com. Izuzetno dobar raspored džez festivala za tekuću godinu naći ćete na sajtu http://www.ejn.it/concerts/index.html.
       Latinoamerikanci su imali nesumljiv uticaj na razvoj džez muzike. Najnovija kompakt disk izdanja Tonija Pereza, Adrijana Jaijesa, Nelsona Gonzalesa i ostalih, intervjue, kao i program džez festivala možete pratiti putem sajta http://www.latiwazz.com. Sajt http://www.jazzreview.com posvećen je najnovijim džez vestima i ažurira se svakoga dana. U odeljku Desktops na ovom sajtu možete preuzeti tematske tapete za desktop vašeg računara, kao i radove umetnika iz Buenos Ajresa.
       Ruske izvođače džez muzike Alekseja Koalova, Dimitrija Kolesnika, pijanistu Andreja Kondakova i druge, kao i program koncerata i listu klubova najveće zemlje na svetu možete videti na najobimnijem ruskom džez sajtu http://www.jazz.ru. Internacionalna džez asocijacija IAJE (http://www.iaje.org) predstavlja nam i najbolje džez radio-stanice, a po njihovom mišljenju najbolji džez klubovi u Evropi nalaze se u Briselu.
       Oficijelne sajtove čuvenih džez muzičara naći ćete na lokacijama http://www.milesdavis.com, http://www.charlieparker.com, http://www.leegibson.co.uk. Interesantan interaktivni džez magazin pronaći ćete na lokaciji http://www.jazznow.com.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ