Mada se Katolička crkva u Hrvatskoj nije još zvanično izjasnila o praksi "isterivanja đavola", mnogi lokalni sveštenici ubeđeni su da "nečastivi" nije samo apstraktna metafora, nego "zla sila" koja danas vlada mnogim stanovnicima Hrvatske

      Kad je u jednoj zagrebačkoj crkvi nedavno "uspješno istjeran demon" iz trinaestogodišnje devojčice, nacija je bila zapanjena. Vernici su se uverili u snagu molitve, psihijatri su počeli da strahuju od psihoepidemija, a zvanični Kaptol shvatio je da su ga događaji opet pretekli.
       Trinaestogodišnja devojčica nedavno podvrgnuta egzorcističkoj seansi rođena je u "mešovitom braku". Otac je pravoslavac, koji je dolaskom Hrvatske demokratske zajednice na vlast pre desetak godina izgubio posao, dok majka radi u medicinskoj struci i praktično nije vernica. Devojčica je od "opsednutosti" lečena moštima kardinala Alojzija Stepinca i pape Pija, a zbog snažnog otpora, tvrde očevici, držalo ju je sedmero odraslih ljudi. Bizarnom događaju prisustvovao je i psihijatar, a zapanjena majka zaključila je da ono što vidi nije njena kćer nego "monstrum s njenim likom". "Đavo" je za ovaj put nakratko odstupio, mada je odbio da se predstavi. Iza njega, na papiru su ostali znakovi nepoznatog pisma minulih civilizacija koje je devojčica, navodno, ispisala pod uticajem "nečastivog"...
      
       Psihijatri
       Većina psihijatara u Hrvatskoj nema dilema o ovakvim događajima sa margina Katoličke crkve. Svi se slažu da psihičke bolesti poput paranoidne šizofrenije, disocijativnog poremećaja ličnosti, težih oblika histeričnih napada i nekih oblika epilepsija, za laike zaista mogu delovati kao "opsednutost". Da li ona može da se izleči molitvom i moštima katoličkih svetaca u Hrvatskoj, mnogo je složenije pitanje. Problemi izviru iz činjenice da su se i lekari danas podelili na vernike i ateiste, pa se time objašnjavaju i dijagnoze koje postavljaju. Ateistički usmereni psihijatri i psiholozi smatraju da egzorcizam još nikoga nije izlečio, ali je mnogima odmogao. Vernici smatraju da se radi o fenomenima "Božje volje" koja na kraju uvek pobeđuje zlo, pa i onda kad je ono u čoveku zamaskirano nekom bolešću.
       Da ovakva crno-bela razmišljanja mogu da budu veoma opasna potvrđuje deset simptoma opsednutosti iz najnovijeg vatikanskog "Obrednika za egzorcizam" koji se upravo prevodi na hrvatski jezik. Za svoju dušu treba da se zabrinete ako ste apatični, nemirni, prestrašeni, mučeni strašnim snovima i crnim vizijama budućnosti. Ako ne vidite izlaz iz svoje teskobe, pa za nju krivite i sebe i druge ljude, a rezignirano razmišljate i o samoubistvu, dileme više nema. U vama je demon. Trenutak u kome ste odlučili da posetite lokalnu lekarsku ambulantu, a ne egzorcističku seansu u najbližoj crkvi, smanjio je šanse da sačuvate dušu na manje od deset odsto. Pulski biskup Ivan Milovan, koji je nedavno uputio sveštenike i vernike svoje crkve kako da se bore protiv "lažnih proroka" i "industrije magije", tvrdi da se najveći "đavolov" uspeh krije baš u činjenici što je većina ljudi ubeđena da on ne postoji.
       Svesna velikog napretka medicine i egzaktnih nauka, Katolička crkva u Hrvatskoj izuzetno je oprezna u propagiranju egzorcizma. Biskup Ivan Milovan čija je župa, kao uostalom i čitava Istra zbog svog kosmopolitizma, nacionalnog i verskog pluralizma, pa i ateizma, proglašena duhovno najranjivijim regionom Hrvatske, i sam upozorava da "đavola" u Hrvatskoj danas mogu da isteruju samo najiskusniji sveštenici. Prvo što treba da razlikuju je da li je osoba zaista opsednuta "Satanom" ili ima psihičkih problema i da li prisutnost sveštenika koristi kako bi svoje bližnje optužila da su na nju bacili "čini". Prilično pouzdan znak da je, ipak, reč o "zlim duhovima" koji su obuzeli pojedinca traži se u njegovom natprosečnom obrazovanju, poznavanju stranih jezika, filozofije, metafizike i okultnih nauka. Ako se tome doda i dobra fizička kondicija koju sveštenik-egzorcista nije očekivao, moguće je da je njegovog klijenta obuzelo više od jednog demona. U takvim slučajevima na seanse "isterivanja đavola" pozivaju se i psihijatri, ali samo oni koji "imaju smisao za duhovnu zbilju". Po prirodi svoje profesije očekivalo bi se da ovakav smisao imaju svi psihijatrijski veštaci, pa se pod ovom preporukom zapravo krije novi uslov - da psihijatrijski veštaci egzorcističkih seansi budu aktivni katolici koji veruju da zlo nije samo apstrakcija, nego konkretna osoba sposobna da uđe u svakog živog čoveka.
      
       Pravila
       Posebno je interesantno pravilo "Obrednika za egzorcizam" koje napominje da u kontaktu sa nekatolikom, egzorcista treba da konsultuje svog biskupa. Slučaj trinaestogodišnje devojčice iz koje su mošti kardinala Alojzija Stepinca i pape Pija navodno isterale "nečastivog" pokazuje da su njeni roditelji odlučili da se "obrate u vjeri". Šta to, tačno, treba da znači teško je prognozirati, ali ostaje činjenica da je detetu i dalje potrebna psihijatrijska pomoć.
       Katolička crkva u Hrvatskoj zvanično se još nije izjasnila o praksi "istjerivanja vraga" u svojim sakralnim objektima, jer ni mnogi visoki katolički sveštenici nisu sigurni da je "zlo" neka konkretna osoba koja napada lakoverne žrtve. Kaptol je, ovoga trenutka, još u dilemi da li ovim senzacionalističkim obredima treba dati veći značaj ili ih prepustiti religioznom sektaštvu provincijskih crkava. Psiholozi dotle upozoravaju da je Hrvatska na samom rubu "psihoepidemije", pošto ova zemlja već desetak godina pati od prave religiozne neuroze.
       O tome svedoči i podatak da je za registraciju bilo koje verske zajednice u Hrvatskoj danas dovoljno izdvojiti samo 55 kuna (nešto manje od petnaest maraka) i jedva petnaestak minuta vremena. Toliko je, naime, potrebno da se nabavi formular za prijavu i izradi pečat željene verske zajednice koji se zatim predaju u zagrebačkoj kancelariji Državnog zavoda za statistiku. U poslednjih godinu dana pravni legitimitet je, zahvaljujući svoti od 55 kuna i adekvatnom pečatu, steklo još 120 novih verskih zajednica.
       Prema poslednjem istraživanju iz 1999. godine u Hrvatskoj je živelo 84,5 odsto katolika i 1,9 odsto pripadnika ostalih hrišćanskih verskih zajednica, dok se 13, 6 odsto ispitanih nije izjasnilo o svojoj verskoj pripadnosti. Čak je i najpovršnijem umu danas teško zamisliti da većina njih veruje da je Bog zapravo starac sa dugom, belom bradom koji letuje u oblacima, a zimi stanuje u odabranoj crkvi iz koje ga vernici, prilikom Božića i Uskrsa, dozivaju petardama i ostalom pirotehnikom. Nažalost, još teže je verovati da je Bog dostupan svima koji u njega veruju, bez obzira kojoj crkvi pripadaju. Dobra egzorcistička seansa ili 55 kuna za sada su jedina garancija da je "zla sila", barem privremeno, odstupila.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ