Nakon što su Evropljani saopštili prednosti federalne opcije, zagovornici nezavisne Crne Gore okreću pogled ka prijateljima iz Vašingtona i neprijateljima iz Crne Gore

      Briselski razgovori eksperata o federaciji su, prema rečima jednog učesnika, pomalo ličili na neobičan seminar o evropskim integracijama, u kojima je ekspertima iz Beograda i Podgorice predočeno kako bi valjalo urediti tržište, carine, poreze i monetarnu politiku. "Posle današnjeg razgovora još više sam ubeđen da evropska integracija počinje kod kuće", izjavio je posle ekspertskih razgovora visoki predstavnik EU Havijer Solana, podvlačeći besmislenost priče o "odvojenim integracijama", koje kao da su izvučene iz jedne od replika Radovana Trećeg: "Ajde, sad idite, da bi kasnije mogli da dođete."
       Evropski eksperti su, prema izvorima NIN-a, savetovali goste sa Balkana da bi trebalo da dogovor o jedinstvenim carinskim stopama postignu odmah, a ne postepeno, kako smatraju crnogorski eksperti, polazeći od stavova da već postoje dve države koje će vremenom usklađivati stavove o carinama.
      
       Evro
       Kada je govoreno o monetarnoj politici, ekonomistima sa Morače je saopšteno da se uvođenje evra u Crnu Goru doživljava samo kao tehnička operacija zasnovana na kupovini novca od evropskih poslovnih banaka, dok za ulazak u evro zonu treba ispuniti čitav niz preduslova od inflacije (dva do tri odsto godišnje) do regulisanja javnog duga, koji ne sme da pređe 60 odsto nacionalnog proizvoda. Crnogorski eksperti su navodili da je ta republika već učinila velike pomake u oblasti privatizacije javnog sektora (kod njih je 60 odsto privatizovano, a u Srbiji šest puta manje), valute, carina, zbog čega im se vraćanje u federalne okvire čini preterano skupim. Odgovoreno im je da bi put dezintegracije bio još skuplji. Briselski argumenti, međutim, nisu ostavili preterani utisak na crnogorsku delegaciju.
       Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardžić u razgovoru za NIN ocenjuje da bi sastanak Solane i Đukanovića u nedelju mogao da bude vododelnica u priči o federaciji. "Moj utisak je da Đukanović ima pred sobom dva puta: prvi je da požuri sa referendumom i organizuje ga u maju kada se održavaju i lokalni izbori, a drugi put vodi ka daljem odlaganju rešavanja državnog statusa. Zvanični stav EU je da podržava očuvanje federalne države i da se snažno protivi povlačenju jednostranih poteza, što ne ostavlja previše manevarskog prostora za režim u Podgorici."
      
       Dobra volja
       Rejting vladajuće koalicije blago pada zbog čega Đukanović nema previše razloga za čekanje ili odugovlačenje. Organizovanjem referenduma u maju, istovremeno sa lokalnim izborima, on bi mogao da, bez velikih ustupaka, primora opoziciju da učestvuje na tom izjašnjavanju. Ako bude zatražio malo vremena za razmišljanje, Đukanović bi mogao da nastavi politiku psihičkog iznurivanja Srbije, u kojoj bi prirodno jačalo anticrnogorsko raspoloženje.
       "Očigledno je da stavovi Evropske unije utiču na poboljšavanje rejtinga projugoslovenske koalicije, ali je to svega nekoliko procenata, jer vlast može da ponavlja kako će Evropljani ipak na kraju prihvatiti volju građana. Vladajućoj koaliciji manevarski prostor ostavlja američka administracija, koja nema nedvosmislen stav o federaciji, jer kaže da je za očuvanje zajedničke države, ali istovremeno određuje 75 miliona dolara pomoći Crnoj Gori. U svemu tome je najzanimljivije da crnogorska vlast više želi da ubedi javno mnjenje u Srbiji protiv federacije, nego što pokušava da pridobije nove pristalice u samoj Crnoj Gori", ocenjuje direktor Stratedžik marketinga, Srđan Bogosavljević.
       Do kraja februara, kada bi trebalo završiti razgovore o sudbini federacije, beogradske vlasti bi kao znak dobre volje mogle da izmene neke detalje iz ponuđene platforme kako bi Đukanoviću bio obezbeđen častan izlaz iz neugodne pozicije. Jedan od gestova dobre volje odnosio bi se na mehanizam donošenja odluka u saveznom parlamentu, koji bi mogao biti izmenjen po uzoru na belgijski model među stručnjacima poznat pod nazivom "zvono na uzbunu". Prema toj izmeni, u izuzetnim situacijama bi dve trećine poslanika iz jedne federalne jedinice moglo da stopira odluku i zatraži njeno preispitivanje, čim bi se sprečilo da jedan "neposlušni" poslanik dovede svoju republiku u neravnopravan položaj.
       Neki lideri DOS-a ne kriju da bi zajednička država mogla da se zove Srbija i Crna Gora, što bi, takođe, moglo da bude novi gest dobre volje, ali je nevolja što se slični gestovi slabo primećuju na drugoj strani države. "U dosadašnjim razgovorima nisam primetio nikakvu spremnost crnogorskih eksperata na kompromis. U ustavno-pravnoj komisiji sam, recimo, predložio da razmotrimo kojim bi se mehanizmima mogao izbeći neravnopravni položaj u federaciji, ali je taj predlog odbijen, uz ozbrazloženje da će Crna Gora u svakoj federaciji biti neravnopravna", ocenjuje Samardžić.
       Jedna od ključnih dilema, koje imaju svi akteri beskrajne balkanske serije, mogla bi da se odnosi na poslovičnu nespremnost podele mukotrpno stečene vlasti, čak i kada znatna većina poluga moći ostane u njihovim rukama. Predsednik Crne Gore je otišao predaleko u obnavljanju nacional-romantizma da bi mogao da odustane samo zato što mu "stara jevropska usedelica" tako preporučuje. U Briselu bi, opet, želeli da zaustave fragmentaciju Balkana, ali da pri tom ne poruše sve mostove prema vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori. Kako sačuvati zajedničku državu Srbije i Crne Gore, ali tako da u Crnoj Gori ostanu na vlasti političari koji se postojanju te države izričito protive?
      
       Razdvajanje ili otcepljenje
       "Naša istraživanja pokazuju da i dalje postoji solidna razlika u korist samostalne i nezavisne države, ali kada iste ljude pitate da li su za razdvajanje ili otcepljenje od Srbije, onda se njihov broj prepolovi, jer tek svaka četvrta porodica nema najbližeg rođaka u Srbiji. Da je biračko telo nedvosmisleno opredeljeno za nezavisnu državu, onda bi ti ljudi glasali za liberale. U Srbiji se, jednostavno, oseća da političke elite ne šalju biračima jasne poruke o zajedničkoj državi zbog čega imamo iracionalnu situaciju da sve veći broj ljudi želi referendum o državnom statusu, ali ne zato što to osećaju kao goruće pitanje ili što žele nezavisnu državu Srbiju već zato što žele da budu pitani u kakvoj državi žele da žive", kaže Bogosavljević.
       Britanskom ambasadoru Čarlsu Krofordu nije bilo lako da odgovori na pitanja nezavisnih i državotvornih novinara iz Podgorice, koji su nesvakidašnju konferenciju za štampu pretvorili u raspravu o mešanju u unutrašnje odnose Crne Gore i analizu šta je to SRJ. Na pitanje da li zna da je Crna Gora najstarija balkanska država i da, kao takva, ima pravo na samostalnost, Kroford je odgovorio da je problem "što nema jasne većine koja je sa ("novinarskom") tvrdnjom saglasna". Ocenjujući da bi obe strane u Crnoj Gori mogle da pretrpe poraz na referendumu, britanski ambasador je samo konstatovao da druga federalna jedinica nema snage za nezavisnost, a nema volje za zajedničku državu.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ