SAD se neće povuku s Balkana pre nego što se posao završi i to smo ponovili više puta. Mi smo ovde da ostvarimo određene ciljeve koji još nisu dostignuti

      U vakumu vlasti koji na Kosovu postoji od odlaska ranijeg šefa UNMIK-a Hansa Hekerupa krajem godine, najčešće je pominjano ime ambasadora Dzona Menzisa, šefa kancelarije SAD u Prištini. U njegovoj organizaciji, a često i pred kaminom u njegovoj rezidenciji, okupljaju se pojedinačno ili svi zajedno lideri kosovskih Albanaca i Srba u pokušajima da se dogovore o izboru funkcionera novouspostavljene samouprave Kosova pod međunarodnim protektoratom.
       Nosilac doktorata sa Berklija, gospodin Menzis je specijalista za izgradnju demokratskih institucija i nevladine organizacije, s velikim iskustvom na Balkanu. Svojevremeno je organizovao otvaranje Američkog univerziteta u Bugarskoj, a odmah po potpisivanju Dejtonskog sporazuma postavljen je za ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini. Tada se sprijateljio s Mihaelom Štajnerom, čijem se dolasku na mesto šefa UNMIK-a raduje.
       Razgovor s ambasadorom Menzisom, prvi za beogradsku štampu, vođen je u ponedeljak u američkim prostorijama na Dragodanu iznad Prištine, u vreme dok su ulicama glavnog grada pokrajine demonstrirale hiljade Albanaca zbog hapšenja trojice bivših članova OVK.
       Razgovor smo počeli pitanjem kakva je tačno uloga kancelarije SAD u tekućim pregovorima oko izbora predsednika Kosova i predsednika vlade.
       - Mi radimo zajedno sa svojim prijateljima i saveznicima, sa Ujedinjenim nacijama, zemljama članicama NATO-a, Kfor-a, sa svima koji su ovde angažovani, i naravno sa svim stranama i partijama na Kosovu. Nemamo poseban interes za rezultat tih dogovora, osim da to bude deo demokratskog procesa. Ono što pokušavamo, jeste da pomognemo ljudima da sami nađu put za rešenje problema. Zato se sastajemo sa svima, dovodimo ih da svi zajedno razgovaraju, istražuju različite opcije..
      
       Zbog čega takvu medijaciju ne organizuje UNMIK, zašto ne na nekom drugom mestu?
       - UNMIK nije želeo da bude uključen u otpočinjanje ovog procesa. Mi smo zadovoljni što smo, zajedno s drugima, pripremili mogućnost da se ljudi okupe. Nema razloga zbog čega bismo bili uključeni u oblikovanje ishoda sem što su ljudi želeli da im pomognemo u traženju mogućnosti da razgovaraju jedni s drugima.
      
       Ipak je čudno što UNMIK nije želeo da učini tako nešto?
       - Nisam siguran da je to tako čudno, to je prosto način na koji se to ostvarilo. UNMIK će možda biti ponovo uključen, ne znamo još. Videćemo šta će se desiti u narednih nekoliko nedelja.
      
       Gospodin Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije, u jednom trenutku izjavio je da međunarodna zajednica vrši pritisak na srpsku stranu kada je u pitanju dogovor o izboru predsednika Kosova i predsednika vlade. Da li biste vi ipak više voleli da vidite nekakav srpsko-albanski dogovor o tim funkcijama?
       - Mi ne dajemo prednost nijednom konkretnom rešenju, samo želimo da vidimo da je vlada oformljena. Želeli bismo da bude toliko široko zasnovana koliko su spremni ljudi koji je prave, i da odražava rezultate izbora. Izrazili smo želju da vidimo "Povratak" kao aktivnu stranu koliko god je to moguće. Mislimo da mogućnosti za to postoje. Veoma nam je stalo da vidimo ôPovratakö kao deo tog procesa, ali niko ih ni na šta ne prisiljava. Ne mislimo da bi iko trebalo na nešto da ih prisiljava, bilo mi ovde, bilo u Beogradu. Oni treba da predstavljaju Srbe na Kosovu, interese onih koji ovde žive i ne treba da su podložni uticajima drugih nacija ili drugim uticajima.
      
       Teško je objasniti da ono što ovde činite u vezi s pregovorima oko izbora za najviše funkcije, predstavlja samo pružanje dobrih usluga. Ovako dugi pregovori pre se mogu videti kao slabost Sjedinjenih Država da ostvare uticaj na umešane strane.
       - Mnogi ljudi očekuju da mi nametnemo rešenje, ali to nije demokratija. To nije način na koji mi radimo, naša uloga ovde je samo da olakšamo, da im osiguramo mesto, da im omogućimo da smanje razlike, da istražuju mogućnosti za izgradnju koalicija preko stranačkih i etničkih linija, ali nije naš posao da namećemo rešenja. Ne mislim da zbog toga delujemo slabo, to potvrđuje našu rešenost da nećemo biti kolonijalna sila. To mi nećemo raditi i međunarodna zajednica nije ovde zbog toga. Mi smo ovde da pomognemo samoupravu, ali prva odgovornost samouprave je da upravlja. Pokušavamo da nađemo način da pomognemo da oni upravljaju.
      
       Postoje izvesna strahovanja među Srbima da će sporazum o saradnji UNMIK-a sa Beogradom, potpisan uoči izbora, biti delimično napušten. Tokom izrade "Ustavnog okvira", Srbi su bili gotovo isključeni iz tog procesa, a onda je uoči izbora potisivanjem tog sporazuma i uspostavom radnih grupa izgledalo kao da je Beograd sve više uključen u probleme na Kosovu.
       - To je uključenost koja je prirodna i neophodna. Ona nije bez granica, ali jeste prirodna, kao što rekoh. I neophodna, jer se moramo baviti pitanjima koja prelaze administrativne i druge granice. Potrebni su nam ti odnosi i potrebno je da budu dobri, snažni i prikladni. Na svakom stupnju Srbi su bili uključeni u ono što se dešava i oni će nastaviti da igraju veoma značajnu ulogu.
      
       Koliko redovne kontakte imate sa Srbima na Kosovu a koliko sa Beogradom?
       - Sa Srbima iz Beograda zapravo i nemam, ali sa Srbima na Kosovu sam stalno u kontaktu. Sreo sam skoro sve članove koalicije ôPovratakö više puta, mnogi od njih su dolazili i kod mene kući. Mi imamo vrlo živ interes da se to desi unutar čitave srpske zajednice na Kosovu. Ja redovno posećujem mesta na kojima Srbi žive, potpuno sam svestan njihovih briga i blisko sarađujemo s mnogima od njih.
      
       Kako komentarišete nedavno hapšenje tri bivša člana OVK koji su bili deo nekakve tajne službe, koja je, izgleda, pratila i članove UNMIK-a i Kfor-a? Imajući u vidu i svakodnevne demonstracije na kojima se zahteva njihovo puštanje iz pritvora, ne mislite li da sve to može biti opasno?
       - Nadam se da nije opasno, policija radi svoj posao. Ne znam detalje slučaja i ne mogu ga komentarisati, ali nadamo se da neće biti opasno, zakon je zakon. Jedan od glavnih razloga zbog koga smo mi ovde jeste uspostavljanje vladavine prava, prvenstveno prava, da niko ne bude iznad zakona i da sistem zaista funkcioniše. Važnost zakona je primarna i pravosudni sistem će ustanoviti da li ima krivice ili nema.
      
       Dakle, vi ne biste rekli da to može signalizirati novi, čvršći pristup prema bivšim članovima OVK?
       - Nemamo predrasude, potpuno je pogrešno misliti da imamo. Naš interes je vladavina prava, nadam se da su ta hapšenja u skladu s tim i da nisu bazirana na predrasudama prema onome šta je neko radio u prošlosti, nego samo u slučaju kada se to protivi normama društva i zakona. Radimo s mnogim ljudima koji su bivši članovi OVK i verujemo da svi oni imaju svoju ulogu u društvu. Ali zakon je suveren i tako mora biti da bi društvo funkcionisalo, posebno demokratsko društvo.
      
       Dakle, nema osnova za spekulacije da međunarodna zajednica ne želi da vidi Hašima Tačija kao premijera upravo zato što je i on bio u OVK?
       - Apsolutno nema takvih preduslova, to nije naša namera, mi to nikada nismo rekli niti podržavamo takvu ideju...
      
       A kako se osećate kada vidite parole "Okupatori napolje" na demonstracijama u centru Prištine? Čini se da među Albancima zahvalnost prema međunarodnoj zajednici počinje da nestaje.
       - Nisam primetio da nestaje, mislim da ljudi cene ono zbog čega smo ovde - da stvorimo bezbedno okruženje, što radi Kfor, da uspostavimo vladavinu prava, jednakost svih građana pred zakonom i da niko ne stoji iznad zakona. Oko toga je najviše koncentrisan naš rad. Neki ljudi mogu reagovati, ali ja ne vidim to kao odbijanje međunarodnog prisustva. Ljudi cene prisustvo Kfora i ono što mi pokušavamo da uradimo. Ima onih koji su uključeni u ilegalne aktivnosti i oni to ne cene. U svakom društvu oni su neprijatelji dobre uprave i demokratije. Ti ljudi možda mogu da pobude strast među stanovništvom, ali ne zadugo niti veoma duboko. Ne vidim odbijanje međunarodne zajednice, to je nešto za šta se mi nadamo da će biti rešeno na sudu, gde je jedino prikladno mesto.
      
       Da li očekujete povratak većeg broja Srba na Kosovo sledećeg proleća?
       - Ne znam. Nadam se će da svi ljudi koji žele da se vrate, to moći i da učine. To je naš cilj. Mi smo posvećeni stvaranju bezbedne i sigurne sredine da ljudi mogu da se vrate. To trenutno nije savršeno, situacija je takva da nema uslova za sve da se vrate, ali naš cilj je da je napravimo takvom da to bude moguće. Da se svi ljudi vrate svojim domovima.
      
       Kada je reč o najvažnijem pitanju, za Srbe najbolnijem problemu nestalih, u tome nema napretka.
       - U toku su mnoge diskusije, ima nekih ideja. Ja ne bih želeo da se unesem u diskusiju između UNMIK-a i odgovarajućih vlasti, ali mislim da ima napretka. Taj napredak je nedovoljan. Što se nas tiče, mi bismo želeli da porodice saznaju šta se desilo s njihovim voljenima. Verujemo da to treba da se desi što je pre moguće. Da, ima stvari kojima se treba pozabaviti, ali mislim da se na njima radi.
      
       Možete li biti malo precizniji kada je reč o vašem viđenju budućeg konačnog rešenja statusa Kosova?
       - Prerarno je o tome govoriti, sve dok nemamo uslove u kojima će funkcionisati samouprava, s vladavinom zakona, poštovanjem prava svih ljudi, bezbednošću, procvatom ekonomije i razumevanjem i uspostavom demokratskih institucija. Mi nismo blizu toga, ali nemamo predrasude, to je svar diskusije i ne zasniva se na našim željama. Do određenog stepena to će biti zasnovano na onome što se dešava ovde. Daleko smo od toga da određujemo kakav može biti konačan status i više od toga stvarno ne mogu da komentarišem.
      
       Kako vidite budućnost jugoslovenske federacije, imajući u vidu pregovore između Srbije i Crne Gore i eventualne posledice na Kosovo u slučaju odvajanja Crne Gore?
       - Verovatno bi trebalo da pitate mog kolegu, ambasadora Montgomerija o tome, jer to nije u mojoj nadležnosti. Postoji interes za pitanje šta budućnost SRJ znači za Kosovo, ali ne mogu da komentarišem hipotetičke situacije.
      
       Da li mislite da će Rezolucija 1244 ostati važeća iako ne bude SRJ?
       - Zaista ne znam. Moraćemo da čekamo i vidimo šta će se dogoditi.
      
       Postoje li razlike između pristupa SAD i Evropske unije kada je reč o Kosovu i uopšte o balkanskim pitanjima? Postoje inicijative za povlačenje američkih trupa iz ovog regiona, ali istovremeno i utisak da će SAD zadržati odlučujuću ulogu kada je reč o ključnim odlukama, uključujući i status Kosova.
       - Ne mislim da ćemo mi zadržati odlučujuću ulogu, mi ćemo biti samo jedan od učesnika u diskusiji. Uvek će postojati neke razlike u pristupu, ali te su razlike male, i ne tiču se strategije. Podržavamo Rezoluciju 1244, kao i naši saveznici. To je izvrstan dokument koji definiše naše ciljeve, ono šta pokušavamo da učinimo i put koji je pred nama. Podržavamo to isto kao i naši prijatelji i susedi u Evropi i ovde. Što se toga tiče, razlike su male.
       SAD nemaju nameru da se povuku s Balkana pre nego što se posao završi i to smo ponovili više puta. Mi smo ovde da ostvarimo određene ciljeve koji još nisu dostignuti. Ima još mnogo toga da se uradi. Da, mi bismo želeli da naše trupe odu kući, i to smo rekli više puta, ali mi smo zajedno ušli u ovaj projekat i u njemu ćemo zajedno i ostati. U ovom momentu naš posao nije završen i nemamo planova da se povučemo.
      
       Balkan neće biti zanemaren zbog Avganistana ili nekih drugih područja?
       - Zaboga, ne! Fokus se može premestiti, ali mi nećemo zaboraviti. Nastavljamo da radimo, svi mi ovde, ostajemo potpuno involvirani i posvećeni nalaženju rešenja i izgradnji novih odnosa u regionu.
      
       Ima li neke promene u politici SAD prema Balkanu, posebno kada je reč o Kosovu, posle događaja od 11. septembra?
       - Postoji veza kada je reč o stabilnosti ovde i na okolnim teritorijama. Mi smo vrlo čvrsti u svojim izjavama da će provokacije od strane oružanih grupa biti smatrane kao podrška terorističkim snagama. Izdali smo snažna upozorenja da stanovnici Kosova ne smeju biti uključeni u takve akcije, bilo ovde, bilo na susednim teritorijama. Stojimo i dalje pri tim upozorenjima.
      
       Specijalni izaslanik SAD nadležan za saradnju s Tribunalom u Hagu ambasador Pjer Prosper, nedavno se sreo i s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom u Beogradu. Među Srbima prevladava utisak da se vrši snažan pritisak na Beograd za izručenja Tribunalu, dok istovremeno nema znakova da će neko od Albanaca biti optužen za zločine počinjene prema srpskim civilima na Kosovu.
       - Mi ne kontrolišemo Tribunal u Hagu. To je međunarodni sud koji ima nezavisan status, a dobija podršku od međunarodne zajednice. Ne mogu vam reći šta oni misle, da li pripremaju slučajeve protiv nekoga ili ne, jer to ne znam. Mogu jedino reći da postoje ljudi koji su optuženi i oni treba da budu izručeni. Odgovornost za to je jasna. Za one koji još nisu optuženi, dokazi treba da budu prikupljeni i Tribunal će odlučiti o tome.
      
       Smatra se da bi se pripadnici međunarodnih snaga na Kosovu plašili ugrožavanja sopstvene bezbednosti ako bi se takva akcija povela protiv bivših lidera OVK, te da takve istrage neće biti dok su strane trupe ovde stacionirane.
       - Dozvolite mi da kažem da to uopšte ne utiče na način na koji mi razmišljamo. Tribunal treba da optuži one za koje misli da su počinili dela vredna optužbe. Tačka.
      
       Postoji li nešto što biste želeli naročito da naglasite, posebno kada je reč o Beogradu i kosovskim Srbima?
       - Ne mogu da govorim o Beogradu, ali mi smo oduševljeni što su Srbi na Kosovu odabrali da učestvuju u procesu ponovnog razvoja, rekonstrukcije i izgradnje za bolju budućnost čitavog Kosova. Verujemo da svi ljudi s Kosova imaju pravo da budu ovde i žive u miru i prosperitetu. Posvećeni smo ostvarivanju takvih uslova i oni bi trebalo da budu optimisti kada je reč o budućnosti. Zaista smo u potpunosti uz sve ljude Kosova i nastavićemo tako da radimo.
      
       I kada očekujete da će Srbi - članovi parlamenta moći da dođu na sednice Skupštine bez pratnje oklopnih vozila?
       - Ne znam. Setite se da su osećanja duboka, ne možemo zaviriti u srce svakog pojedinca u svakoj ulici. Zato ne znamo kada će to vreme doći. Ono što možemo učiniti, jeste da napravimo okruženje toliko bezbedno koliko je moguće u sadašnjim okolnostima, imajući u vidu istoriju. Ali mi smo optimisti, u prirodi je ljudskog sistema da rane zaceljuju.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ