Da li je osnivanje Saveta za državnu bezbednost Vlade Srbije i predlog da se slično telo uspostavi i na saveznom nivou konačni pomak u kontroli tajnih službi, ili nastavak prepirki i podozrenja polarizovanih strana u DOS-u?

      Prijavljivanje amaterskog uključivanja fotoblica u po bela dana, eha i raznih "klikova" u telefonskim razgovorima verovatno najslikovitije pokazuje koji je stepen paranoje dostigao verbalni rat između Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a, na čelu s Demokratskom strankom. Tek što je načelnik Resora DB-a republičkog MUP-a Andreja Savić odlučno demantovao optužbe potpredsednika DSS-a Dragana Maršićanina da ga MUP prisluškuje i prati članove njegove stranke, oglasio se i savezni ministar policije Zoran Živković sa sumnjom da ga prisluškuje - Vojska Jugoslavije. A ovi primeri možda i ne bi zavređivali toliko ozbiljnu pažnju da ne dolaze upravo na talasu eha afere Delimustafić i nekih poteza vlasti vezanih za rad i kontrolu tajnih službi.
       Odmah po stupanju na "privremenu" dužnost ministra unutrašnjih poslova Srbije, Dušan Mihajlović je najavio dugo željenu, opsežnu reformu policije (čiji se kraj planira za 2004. godinu), donošenje novih zakona (čije se usvajanje planira za ovu godinu) i sve ostalo što, pored većine građana Srbije, veoma jasno očekuje i međunarodna zajednica. Dakle, ne računajući praznom pričom stvaranje policije koja je u službi stanovništva, krupno i delikatno pitanje Službe državne bezbednosti s ozloglašenim komunističkim repovima izbilo je u prvi plan.
      
       Čvor
       Malo je poznato da je zbog tih repova, prilikom osnivanja republičke vlade, bilo čak i razmišljanja da se Resor državne bezbednosti ukine i krene u stvaranje nove Službe, kako je, recimo, učinjeno u Slovačkoj. "Kod nas se odustalo od toga pošto se radi o izuzetno osetljivom pitanju i krenulo se u reorganizaciju", objašnjenje je novopostavljenog zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada Milića. Tokom prve godine, prioritet su bile kadrovske obnove: promenjeno je kompletno rukovodstvo i svi načelnici. "Ni to nije lako sprovedeno, jer u Službu nije lako dovesti nove ljude zbog negativnog imidža policije, kao što nije lako ni nekoga otpustiti, jer ih je sud redovno vraćao na posao."
       Celovito i trajno rešenje, za sada, vidi se u odvajanju Službe DB-a od MUP-a, tako što će se osnovati samostalna agencija - pri vladi, ali i pod parlamentarnom kontrolom. No, otom-potom, kad se reši budućnost savezne države, odnosno dilema da li će ta bezbednost biti na nivou Republike, ili na nivou federacije.
       Premijer Zoran Đinđić, u njegovom maniru hitrine, donekle je razmrsio čvor formiravši Savet za državnu bezbednost, s ciljem da se počne i sa konačnim "zavođenjem reda u Službi", evidentno podstaknutim protestom "crvenih beretki" koji zamalo da mu se obije o glavu. Mnogi su, opet, skloni tumačenju da je time zapravo dodatno ojačan premijerov delokrug u vladavini Srbijom.
       Prema Službenom glasniku, mandat Saveta biće "upravljanje kriznim situacijama, nalaganje mera za suprotstavljanje aktima terorizma, kao i davanje saglasnosti za upotrebu Jedinice za specijalne operacije", te "utvrđivanje prioriteta DB-a i usmeravanje rada tog resora". Odlučuje se jednoglasno. U suprotnom, odlučujući će biti glas predsednika Saveta, to jest Zorana Đinđića.
       Za potpredsednika DSS-a Dragana Maršićanina, Savet jeste nezakonit, jer se "ne radi o savetodavnom organu, već o telu paralelnom MUP-u koje ima nadležnost odlučivanja", što se, kaže, vidi iz odluke Saveta povodom slučaja Alije Delimustafića, odnosno iz nalaganja MUP-u da nastavi istragu do sitnih crevca. "Po kom kriterijumu, na osnovu kojih kvalifikacija su izabrani članovi", pita se još Maršićanin, uz opasku da Savet "nema veze ni s parlamentarnom, ni s civilnom kontrolom".
       "Tu nema ničeg spornog, nezakonitog. U Zakonu o vladi, mogućnost formiranja takvog tela postoji. Što se Delimustafića tiče, Savet je procenio da se radi o pokušaju podrivanja privredne aktivnosti zemlje. Druga je stvar što se to koristi u dnevno-političkim sporenjima", kaže Nenad Milić.
       Bogoljub Milosavljević, doktor međunarodnog prava i član savetodavnog tela MUP-a za reforme, smatra da odluka o formiranju Saveta "u suštini nije loša, ipak će veći broj ljudi iz vlade imati uvid u rad DB-a": "Problem je u tome što se ne ide na pravo rešenje, na uvođenje prave, civilne kontrole." Međutim, da bi civilna kontrola DB-a bila moguća, mora prethodno biti razvijeno i civilno društvo. Do tada, ostaje nedoumica oko osnovne, u Srbiji gotovo mrtve parlamentarne kontrole.
       Skupštinski Odbor za bezbednost, istina, postoji, predsednik je Dragan Jočić iz DSS-a, ali njegova uloga i ovlašćenja su nedovoljno jasna. U DS-u (Zoran Živković) izjavljuju da izveštaji iz MUP-a stižu u Odbor i da je održano nekoliko sednica kojima su prisustvovali ministar policije i šefovi resora.
      
       Mešanje
       Demokratska stranka Srbije, pak, ceni drugačije, naglašavajući da su stizali isključivo izveštaji o javnoj bezbednosti. Maršićanin navodi i zasedanje oko "crvenih beretki" na koje je, umesto očekivanog načelnika DB-a, stigao načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić - i to s porukom da nema nikakvih saznanja, niti ovlašćenja da daje zvanične podatke i meša se u taj deo posla. "Sednica je bila otvorena za javnost i to samo po sebi govori da Odbor nije mogao dublje da ulazi u problematiku", govori Maršićanin.
       Milić objašnjava da je suština parlamentarne kontrole u tome da opozicija kontroliše vlast, pa se misli "da li smo mi na odgovarajućem društvenom nivou razvoja da partijama koje su s DB-om radile ono što su radile proteklih deset godina danas možemo da omogućimo takvu vrstu kontrole i dostupnost poverljivim informacijama i da budemo sigurni da ih one neće zloupotrebiti".
       Kamen spoticanja predstavlja i slanje poverljivih papira. Zoran Živković žali se kako mu vojni izveštaji ne dolaze od nove godine, dok Đinđiću i Mihajloviću, kažu, ne dolaze uopšte. Izveštaji DB-a Srbije (podsećamo, savezni DB ne postoji) šalju se svim nosiocima vodećih političkih funkcija, osim Milanu Milutinoviću, formalnom predsedniku Srbije.
       "Šta ide iz vojske, nije mi poznato. Dok sam bio predsednik Narodne skupštine, dobijao sam informacije MUP-a i ne znam da li bi predstavljalo omalovažavanje države ako kažem da su ti izveštaji apsolutno neupotrebljivi. Jer, ukoliko su to informacije koje MUP poseduje, onda je to zabrinjavajuće. Verovatno je reč o selektivnim izveštajima, zavisno od toga kome su namenjeni", rekao je Maršićanin.
       Lomne političke okolnosti, odnosi u DOS-u i federaciji, nisu omele predsednika SRJ Vojislava Koštunicu da iznese predlog o neophodnosti formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost na saveznom nivou ("zaboravivši" da pozove crnogorske policajce i saveznog ministra policije), koji bi, kako svetsko iskustvo uči, koordinisao aktivnosti svih naših obaveštajnih službi. Crnogorci su, naravno, ovu ideju doživeli kao novu beogradsku ujdurmu, a pretpostavke da Koštunica predlogom ima nameru da stvori telo nadređeno novoosnovanom Đinđićevom Savetu pale su u plićak pošto je DS u načelu podržavao ideju.
      
       Ideja
       Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za nacionalnu bezbednost Momčilo Perišić, insistirajući na razdvajanju nacionalne i državne bezbednosti, kaže za NIN da je Koštunici odavno predlagao formiranje nacionalnog saveta, ali da je to on odbio s obrazloženjem da "još nije vreme". "Vreme za to je bilo početkom prošle godine. Bilo je mnogo bolje nego sada, jer je sada Crna Gora bliža referendumu, a stabilnost DOS-a daleko manja", priča Perišić.
       Usput, svugde u svetu gde ima više obaveštajnih službi izvršna vlast stvara tela za objedinjavanje njihovih delatnosti i kontrolu njihovog rada. Koštuničin predlog može se, znači, posmatrati u tom svetlu, ali je caka u tome što bi takvo telo trebalo da bude pri Saveznoj vladi, kao nosiocu izvršne vlasti, ne pri predsedniku SRJ, tvrde eksperti.
       Generalno uzevši, obaveštajne službe su, po prirodi posla, omeđene velom tajne i nigde se ne može očekivati da njihov kompletan učinak bude dostupan javnosti. Takođe, gotovo uvek se vodi borba između nosioca izvršne vlasti (vlade) i zakonodavne vlasti (parlamenta), pogotovo kada se bave, a uvek se manje-više bave i političkim procesima. "S jedne strane, interes takvih službi je da ne budu kontrolisane u svakom pogledu, jer bi takva kontrola mogla da ugrozi tajnost njihovog rada. S druge strane, uvek postoji interes za njihovu kontrolu kako one ne bi bile zloupotrebljene i ugrozile neke od osnovnih ljudskih prava. Mora se razmišljati o rezultanti ta dva aspekta", kaže profesor dr Dragor Hiber.
       Kod nas je crna rupa u kojoj stanuje DB iskopana najpre zahvaljujući pravnoj praznini. Značaj zakonskog uređivanja ovlašćenja Službe (buduće agencije) ističe dr Milosavljević: "Takvo uređivanje treba da omogući pravnu kontrolu nad radom službe/agencije od strane sudskih organa, što do sada praktično nije bilo moguće zbog nepostojanja zakona o toj službi." U važećem Zakonu o unutrašnjim poslovima iz 1991. godine praktično nema nijednog slova o DB-u. Jedini propis koji o Resoru imamo je zastareli Savezni zakon o osnovama sistema Državne bezbednosti iz 1984 (pre toga je na snazi bio zakon iz 1974, dok pre njega DB nikada nije ni bio regulisan pravnim aktima).
       Rad službe je i dalje regulisan mahom internim propisima koje donosi ministar unutrašnjih poslova, odnosno načelnik Resora. Ti propisi se ne objavljuju, čime se pravi sukob s pravnim načelom da propisi, da bi obavezivali, moraju biti negde objavljeni. Uostalom, kao relikt starih vremena, kada je bila i aparat za politički nadzor nad ljudima, Služba je i dalje takoreći maskirana u okviru MUP-a, ne razaznaje se gde prestaje policija, gde počinje DB (tužna ilustracija: slučaj Ibarske magistrale). "Nameće se i pitanje razloga zašto je sada pažnja fokusirana samo na jednu od službi koje ulaze u sastav MUP-a, kada je građaninu potpuno svejedno da li je njegova prava - time što ga je tukao i odveo u pritvor protivno zakonu - prekršio pripadnik SJB-a ili pripadnik SDB-a", zapaža član Lex-a (Lige eksperata), policiolog Budimir Babović.
      
       Rupa
       Budući da je reforma naše policije i na listi prioritetnih očekivanja demokratskog sveta (Savet Evrope pomno prati situaciju i štancuje raporte), MUP Srbije i Lex, u saradnji s evropskim ekspertima, uveliko rade na izradi nacrta novih zakona o policiji - i o Službi državne bezbednosti.
       Osim odvajanja od MUP-ove cucle, reforme Službe podrazumevale bi i oduzimanje policijskih ovlašćenja DB-u, kao i definitivno uspostavljanje skupštinske kontrole. Reforme bi konačno trebalo da stanu na put praksi bavljenja internom politikom, unutrašnjim neprijateljima, političkim procesima koje će potom pedantno kanalisati i da obezbede otvaranje staze zaštiti nacionalnih interesa, sprečavanju terorizma, širenju organizovanog kriminala...
       Srpskim političarima ne treba ponavljati ovu pesmicu, dobro je znaju, ali im izgleda treba skrenuti pažnju na pravac koji ovih dana biraju u nimalo čudnoj borbi za prevlast nad obaveštajnim službama. S međusobnim duvanjem vetra niz leđa i ostalim "klikovima" u telefonskoj slušalici, reforme se mogu bespotrebno razvući, a na nebo navući tamni oblak nekog novog, neželjenog Alije Delimustafića.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      

Parlamentarni nadzor Parlamentarni nadzor nad radom obaveštajnih službi jeste samo jedan od oblika nadzora (nadzor vlade, sudski nadzor...).        U svim demokratskim zemljama postoje skupštinska tela za kontrolu obaveštajnih službi i, po pravilu, imaju mali broj članova i jasna nadzorna ovlašćenja. Njihov rad podleže obavezi čuvanja državnih tajni.        Velika Britanija ima parlamentarni odbor od šest članova, sastavljen od predstavnika oba doma. Nadziru politiku, upravljanje i trošenje sredstava obaveštajnih službi, te izrađuju godišnji izveštaj o radu koji prethodno razmatra premijer. Premijer ima svog komesara za kontrolu službi i on sastavlja paralelni izveštaj o radu obaveštajaca. Postoji i poseban sud, imenuje ga kraljica, koji sprovodi istrage i donosi odluke po zahtevima bilo kog ko smatra da je oštećen radom obaveštajnih službi.        U Nemačkoj nadzor vrši parlamentarna kontrolna komisija koju parlament bira na početku svakog izbornog perioda i određuje njen sastav, a Komisija se mora sastati najmanje jedanput u tri meseca.        U Italiji postoji parlamentarni odbor za nadzor (COPACO) od osam članova (po četiri iz oba doma) koje imenuju predsednici domova na principu proporcionalnosti.        U Holandiji postoji stalni odbor Donjeg doma za kontrolu obaveštajnih službi, čine ga predsednici parlamentarnih stranaka.        U Belgiji su ustanovljena dva organa: "Stalni komitet P'' (za kontrolu policijskih službi) i "Stalni komitet R'' (za kontrolu obaveštajnih službi). Komiteti su sastavljeni od po pet članova i po pet zamenika, koje imenuju Skupština i Senat. Ne mogu biti imenovana lica koja se nalaze na nekoj izbornoj funkciji. Jedno lice ne može istovremeno biti imenovano u oba komiteta, niti može biti pripadnik neke policijske, ili obaveštajne službe.        U Mađarskoj, pak, predsednik Nadzornog odbora mora biti iz redova opozicije.

      
      

Članovi Saveta Savet za državnu bezbednost, radno telo Vlade Republike Srbije, čine predsednik, zamenik predsednika i deset članova:        1. predsednik vlade, koji obavlja dužnost predsednika Saveta - Zoran Đinđić        2. potpredsednik vlade zadužen za državnu upravu, koji obavlja dužnost zamenika predsednika Saveta - Dušan Mihajlović        3. potpredsednik vlade i predsednik koordinacionog tela Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, član Saveta - Nebojša Čović        4. potpredsednik vlade zadužen za vanredne situacije, član Saveta - Momčilo Perišić        5. potpredsednik vlade zadužen za javne službe, član Saveta - Žarko Korać        6. ministar unutrašnjih poslova, član Saveta - Dušan Mihajlović        7. ministar pravde i lokalne samouprave, član Saveta - Vladan Batić        8. član vlade koga odredi vlada, član Saveta - Dragan Veselinov        9. pomoćnik ministra unutrašnjih poslova - načelnik Resora državne bezbednosti, član Saveta - Andreja Savić        10. pomoćnik ministra unutrašnjih poslova - načelnik Resora javne bezbednosti, član Saveta - Sreten Lukić        11. član Načelstva Resora državne bezbednosti, član Saveta - (?)        12. savetnik predsednika vlade za državnu bezbednost, član Saveta - Zoran Janjušević        Dužnost sekretara Saveta za državnu bezbednost vrši šef Kabineta ministra unutrašnjih poslova - Ivan Đorđević.