("Kako pomoći muškarcu", NIN br. 2664)

      Pod rizikom da budem optužen da sam "muška šovinistička svinja" - što nisam, moram da kažem da ima mnogo proizvoljnosti u tvrdnjama i postavkama gđe M. Kandido-Jakšić, povodom prezentacije njene knjige "Polnost i politika". Zapravo, nije jasno u čemu je poenta, ukoliko nije ono što se sugeriše u podnaslovu - "da pomogne muškarcu da shvati svoju zabludu i počne da se bori za svoju polnu emancipaciju".
       Krupne reči sa tankim argumentima. Primera radi, pitam se kako razumeti isticanje: "Kažu, nema žena umetnika, naučnika, filozofa. Ali žene su njih stvorile! Ne mogu se ni uporediti ta zadovoljstva koja donose pisanje, slikanje, vajanje sa zadovoljstvom koje imate kada vajate jedno ljudsko biće"! Vajati jedno ljudsko biće je za ženu verovatno isto osećanje koje kučka ima kada vaja jedno kučeće biće, mačka kada vaja jedno mačeće biće, a čavka jedo ptičije biće. Pa mužjaci kuje, mačke ili čavke nisu zbog toga frustrirani! Oni pomažu, neki više neki manje, i rade svoj posao, a ženke rade svoj posao.
       Naravno da ja ne želim da ovim upoređenjem spustim čoveka na animalni nivo, već ukazujem da kada neko ima slabe adute za teoriju koju zagovara, treba da vidi kako se to radi u prirodi.
       Gospođa K-J. u članku više puta citira S. Frojda. Ja bih je podsetio na jednog drugog čuvenog Bečliju, koji se veoma bavio muško-ženskim odnosima, na filozofa Ota Vajningera. Neka pročita stavove o ženama iz njegove knjige "Pol i karakter", pa će neke stvari verovatno početi da shvata na bolji način, naročito oko one njene dileme "zašto nema žena umetnika, naučnika, filozofa". Mada je Vajninger bio malo prestrog prema ženama, ne može mu se osporiti ubedljivost i logika.
       Gospođina borba da dokaže da nema razlike u karakternim osobinama među polovima liči na donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Razlika i ima i nema. Razlike među polovima su neminovne, one postoje u fiziološkom i mnogim drugim pogledima na koje čovek ne može da utiče, što uopšte nije na štetu žene. Bilo bi ubistveno za oba pola ako ne bi razlike postojale, ako bismo bili, kao klonirani, u svemu jednaki. Mudri ljudi kažu da "nema pravde u jednakosti", pravda je u prihvatanju čoveka takvog kakav jeste, uključujući i ženu, naravno.
       Nadajući se da smo prevazišli stepen neophodnosti žene da ostvaruje svoja fundamentalna prava, žene treba da ostanu žene, a za muškarce i njihove navodne frustracije neka gđa K-J. ne brine. I neka se bavi nekim racionalnijim poslom, neka ne izmišlja "toplu vodu".
      
       STAŠA JOVANOVIĆ,
       Beograd