Kao što ste mogli da se uverite iz stenograma obaveštajne službe "Magični sekret" - priloženog u prošloj epizodi "getoiziranja" - čak ni ameboidni relikti UDBE se ne razmnožavaju bespolnim putem. Ali, zato "Miljani" i "Deje-Geniji" niču k'o "šoder mudrosti" u završnom tomu Prljavog Harija Potera. Da, da, nacija nam je dobila periodu, ušla u novi ciklus krvarenja. Ginekološki rečeno, nebeski narod se - uz tradicionalnu grmljavinu tampona i uložaka - prizemljio na ograđenim pašnjacima i ledinama, porodivši se u svoj najzemljaniji privid: fudbalska nacija!
       Situacija zaista postaje nepodnošljiva. Zar ćemo opet i opet da gledamo "reprezentativne debile" kojima je san da postanu "kasačka grla"? Hoće li neko u ovoj jebeno fluidnoj i jebeno tolerantnoj državi najzad pridaviti pošast koja ispade gora i od najpitonskijeg udava?
       Naravno, po starom pizduljivom običaju Magični mora da urlikne ono što svaka ovdašnja šuša mantra: U POSLEDNJIH DESET GODINA U SRJ SRBIJI SE NIJE POJAVIO NI JEDAN JEDINI FUDBALER S MOZGOM!!! Zar pored sve naše uglađene, elokventne i međunarodno savesne diplomatije nije moguće "zatomiti" tu biološku katastrofu? Diskretno baciti u podrum a zatim zaključati, zakatančiti i zazidati abortirano čedo s fatalno predriblanom glavom. Postoji majmunisanje, što je prilično rutinska manifestacija ljudskosti; ali, postoji i mutirajuće majmunisanje koje ni najšira slovenska duša ne može da preživi. Ovo nikada nemojte smetnuti s uma: Dragan Stojković Piksi je jedini živi Srbin koji s biblijskim pravom može da izrekne: "Posle mene potop." Pa, ako je već tako, kako to da se niko od nadležne vlasti ne seti da zabrani fudbal kao (inter)nacionalnu disciplinu? Prosto, ritaj loptu po Čukarici, Mrčajevcima, Bulevaru Svetog Save i Žitorađi - mislim, znaju se granice, zar ne? Pazite, unutrašnji neprijatelj zna šta radi: šireći famu o Srbima kao o "fudbalskoj naciji", on razara vitalne organe (jaja, stomak, Stojko) srpskog nacionalizma. I posle se pitamo otkud toliki mazohizam u našem narodu. Čemu čuđenje, gospodo ideolozi Vođstva i Seoba? Najpre se siroti ljudi kljukaju pričom o NAJVAŽNIJOJ SPOREDNOJ SVETOJ KRAVI na ovozemaljskoj livadi, e da bi se posle pomuzla superkalorična žuč od koje se građanstvo i seljaštvo toliko naduje da neminovno puca od muke!
       Hm! Ima tu nešto simptomatično. Naime, naši fuzbaleri tako umešno i hitro jurcaju za loptom kao da umesto gaća nose mantije. Još jedno "hm". Ne smrdi li vam ovo na uvođenje veronauke u fudbalske svlačionice? U prilog ovoj tezi ide i sve češća pojava da se i naši "internacionalci" krste kad ih njihovi treneri pripuste na teren, uglavnom u najodsudnijim trenucima devedesetog minuta utakmice. Da ne pominjem strategije i pregled igre "domaćih profesionalaca" koji se kreću među busenima trave ili kao mlatnuti (kandilom), ili kao napušeni (tamjanom). Mada bi naši treneri (kursisti večernje škole) smesta okrivili džombaste terene za džombe u glavama svojih pulena.
       Bilo kako bilo, žrebanje je završeno i sada ne može ni jutarnja kafa da se ispije od kukumavkavo-optimističkih komentara koji prosto plene nekim začudnim spojem patriotizma i stručnosti. Naravno, mi smo uvek herojski trpeljivi prema zaverama (jedna li je bila dosad!): uvek se nameračimo na neku velesilu. Ovog puta Italija - pih! Šta je, bre, njihov šminkerski bunker, pokretan ko modna pista, prema našoj maštovitoj "partizanskoj" taktici - beži i utekni, i uz tuđu ženu se ušuškaj? Koji će to bufalski Bufon da se usudi da priupita našega Mijata "Kud si pošo s gelom u kosi"? Koji to trapavi Trapatoni može da osmisli igru protiv nepredvidljivog "univerzalca" Stankovića, koji u gladijatorskom maniru potire anahrono, dijalektički prevaziđeno, verski i ateistički zatucano ubeđenje da su gol i autogol dva različita postignuća? A ni ostali ne zaostaju u čudesima...
       Još kada toj znalački ukomponovanoj turbo-celini dodamo naše "tajno oružje", oličeno u lirsko-epskom Milojku Pantiću, čoveku koji je komentatorskoj kabini podario estradnu dimenziju! Lako je izvoditi kerefeke na terenu - pravo umeće je poigrati se s protivnikom u svemoćnim lavirintima elektronskih, satelitskih i bežičnih medija! Ne pamti se da je iko iz televizijske branše izvršio takav felacio nad francuskim jezikom, viteški navijajući za svoje a sve poštujući činjenicu da je francuski odvajkada "jezik ljubavi". Taj srpski Malkolm Iks nam je podario dobitnu formulu: dok ostali igraju - mi orgijamo. Zato smo često istrošeni i bez daha, ali zadovoljeni. Ispunjeni golovima...
       Uf! Sav sam se skiselio, braćo i sestre. Znate, ne možete se pokakiti na nešto što je smrtno-ozbiljna sprdnja po sebi, maltene bogomdana. Uostalom, istorija decidirano kaže da posle zviždanja himni i paljenja zastave, neminovno dolaze bageristi da raščiste teren. Tako što iskopaju rupu. Pa, trudeći se da preskoči bar jednu septičku jamu na svom misionarskom makadamu, Magični ovog puta prepušta poentu iskusnijima i pametnijima od sebe...
       "Baba će uvek biti na ovom svetu", rekao je jednom prilikom Mićun, znameniti centralni vezista, odlazeći na promociju sopstvenog rukopisa "Selektor i mirotvorac" u kojem je opisao pravoverno-preobraćenički metod priprema sa doživotnim karantinom, uključujući i igranje trule kobile na klupici za rezervne čekače. Možda, doista, taj FUDBAL i nije ništa drugo doli "kolektivni satirizam"? Znam da je ovo retoričko pitanje koje svakom Srbinu gricne vršak srca - ali barem, ne boli otpozadi.