NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Ve-ka-ve kralj

Probleme kompjuterske terminologije treba da rešavaju jezikoslovci zajedno s informatičarima

      Globalizacija, nema šta. Još malo pa će ova rubrika morati da promeni ime u "Language". Gde su ona vremena kad se u jezičkim novinskim rubrikama raspravljalo da li je bolje "četvorima" ili "četvorma"? Danas se svako drugo pitanje odnosi na engleski, na prevođenje sa engleskog, na engleske reči u srpskom i tako dalje.
       Napis "Anglosrpski" u broju 2664, u kome sam preneo upozorenja angliste Tvrtka Prćića, podstakao je Miroljuba Veljanovića da se javi iz Ženeve. "Sa problemima prevođenja sa engleskog" - piše on - "sreo sam se još daleke 1968. godine, kada je JAT nabavio svoj prvi kompjuter. Sećam se kako smo posrbljavali engleske reči: move je postajalo 'muvati' ili 'munuti', a takozvani decision box, označen sa IF, pretvarao se u 'ifilicu'. Sećam se i mog starog profesora sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Vlade Petrovića, koga samo smatrali jezičkim čistuncem, skoro čudakom. Insistirao je da umesto fluks govorimo 'upliv' a umesto izolacija - 'osama'. Nažalost, te reči kasnije nisam imao više prilike da čujem..."
       "Vredi ipak pokušati" - kaže se dalje u pismu - "da, kad god je moguće, pronađemo odgovarajuću srpsku reč. Zašto se download ne bi moglo prevesti sa istovariti (a upload sa utovariti)? Attachment je, naravno, 'prilog' (mada sam čuo i 'prilepak')... Za kraj sam ostavio svoj originalni predlog kako da prevedemo englesku reč undo, blisku svim korisnicima sistema Windows. To je stara srpska 'vojnička' reč: OSTAV!"
       Sviđa mi se ovaj poslednji predlog. Kad vas mušičavi kompjuter iznervira, uradivši nešto deseto umesto onoga što ste hteli, imaćete zadovoljstvo da mu strogo, kaplarski podviknete i da zamišljate kako on pred vama stoji "mirno".
       Kompjuteri zadaju brige i Ivanu Stankoviću, studentu medicine iz Beograda. On se žali na šarenilo u izgovoru engleskih skraćenica vezanih za internet (ili Internet? Pravopisci tek treba da odluče da li ćemo tu reč pisati malim ili velikim slovom).
       "Problem su", piše Stanković, "već i prva tri slova internet adrese njnjnj (da ne pominjem 'Glas javnosti' i njihovo već tradicionalno 'www'). Koliko sam čuo, ona se u našim medijima, ali i u običnom govoru, čitaju kao dabl-ve dabl-ve dabl-ve, ili dabl-ju dabl-ju dabl-ju, ili duplo ve duplo ve duplo ve, ili, najčešće, ve ve ve. Šta je pravilno? Neizvestan je izgovor ekstenzije .co, koja se čita i 'co' i 'ko', i njene varijacije .com -'kom' ili 'com'. Pogotovu je neujednačeno čitanje znaka Ž u i-mejl adresama: da li je 'et', 'manki' ili po srpski 'majmunče', 'A sa repom' i tako dalje."
       Ovo nisu pitanja na koje jedan lingvista, ili makar svi lingvisti kolektivno, mogu da daju merodavan odgovor. O njima bi morali da se dogovore lingvisti, grafičari i stručnjaci za informatiku, uz podršku državnih organa. Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio je još krajem 1998. dve "Preporuke" vladama SRJ, Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. U jednoj je predloženo da se hitno prevedu sa engleskog na srpski operativni sistemi kao što je Windows i programi kao što je Word, u drugoj da se saveznim propisima uskladi raspored slova na kompjuterskim tastaturama. Valjda će i to jednom doći na red, dok se reše hitniji problemi koji pritiskaju ovu državu (ove države).
       O slovu W, kome se u našem jeziku ne zna ime, već je bilo reči u ovoj rubrici. Za utehu napomenuću da su u sličnoj neizvesnosti i Italijani, koji za W imaju četiri razna naziva - "doppio vu", "doppia vu", "vu doppio" ili "vu doppia". Valjda zbog toga, oni njnjnj u internet-adresama izgovaraju naprosto "vu vu vu", mada bi to značilo "vvv".
       A kad je već pomenut "Glas javnosti", taj list i dalje redovno piše "njeb", "Nenjs of the njorld" i tome slično. Samo jednom im se omakla latinica, i to tamo gde nije trebalo. Osamnaestog decembra prošle godine objavili su vest o saradnji Univerziteta u Beogradu s madridskim "Institutom Servantes". Vest se završavala rečenicom: "Počasni predsednik ove ustanove je W. K. V. kralj Španije". Čitaoci koji još nisu navikli da automatski prevode svako W u W i obratno, pomisliće da Huan Karlos, umesto "njegovo kraljevsko veličanstvo", ima titulu "visokokvalifikovani kralj"!


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu