Zašto se u Beogradu gotovo svakog dana otvara predstavništvo neke slovenačke firme? Umesto bilo kakvog drugog odgovora možda je najbolje citirati reči člana uprave "Podravke" Damira Polančeca: "Dok se Hrvati sete sličnih poteza, područje Jugoslavije će već biti prezasićeno"

      Dmitar Polovina direktor Slovenačke gospodarske zbornice u Beogradu, prvog predstavništva u svetu u stogodišnjoj istoriji Slovenačke privredne komore, privremeno je smešten u prostorijama subotičkog proizvođača "Sever" na početku Knez Mihailove ulice. "Sever" je nekad bio isporučilac elektromotora za veš-mašine proizvođene širom bivše Jugoslavije, a danas treba da otpusti 2000 od 3700 radnika da bi preživeo. Prošle nedelje počeli su prvi pregovori između "Gorenja" i "Severa" o obnavljanju te saradnje, ali je problem kontinuitet isporuke motora, što je za srpsko preduzeće ubijeno sankcijama i hiperinflacijama veliki izazov.
      
       "Novitet" iz "Laboda"
       Ni "Gorenje" koje je prošle godine doživelo veliki povratak na srpsko tržište nije ono "Gorenje" koje smo nekad poznavali. Iako je Slovenija bila i ostala neuporedivo bogatija od Srbije, razlog zbog koga "Gorenje" danas može da izvozi više od polovine svoje proizvodnje na zapadno tržište je činjenica da se slovenačka država pokazala veoma tvrdog srca kad su socijalistički giganti (pa i "Gorenje") bili prinuđeni na demontiranje na rastavne delove i privatizaciju.
       Polovina, koji je nekad bio direktor srpske spoljnotrgovinske firme "Hempro" - velikog izvoznika slovenačkih proizvoda, nosi sako "mdž njadž" možda najbriljantnije i najekskluzivnije srpske trgovačke marke u tekstilu, koju je proizvodio "Jugoeksport". "Jugoeksport" koji je zid do zida sa kancelarijom Polovine, danas je u stečaju, a prodaje, isto tako ekskluzivni, program "Laboda".
       Većinu artikala za "Labodov" program u Srbiji, sašili su novosadski "Novitet", "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca i "Javor" iz Ivanjice, kaže za NIN Dobrivoje Marković, rukovodilac prometa "Noviteta". Te tri srpske firme i danas su poznate po dobrom kvalitetu i lepom dizajnu, ali nemaju obrtnog kapitala i prinuđene su da rade lon poslove. "Proizvodnja za Nemačku i Sloveniju čini oko 50 odsto naših ukupnih poslova" potvrđuje Marković. "Novitet" je i sam prodao male količine svoje robe u Sloveniji, planira agresivniji nastup uz pomoć "Laboda" za kolekciju jesen/zima 2002.
       Ako prihvatimo ideju da je sedište Slovenačke zbornice epicentar slovenačkog geografskog širenja u Beogradu, onda je malo nadesno, u Knez Mihailovoj laški rizling već zauzeo mesto u izlogu "Pekabete". Ako bi se produžilo pravo u odnosu na Zbornicu, u Nušićevoj je smeštena bela tehnika i kuhinje i kupatila slovenačkih proizvođača, nalevo kod Doma omladine je "Centrotekstil"- ova velika robna kuća, danas jedinstveni eksperiment slovenačkih proizvođača tekstila i obuće. Spiritus movens "Slovenačke modne kuće", kakva će uskoro biti otvorena i u Kraljevu, Kruševcu i Zaječaru, preziva se Milošević, zove Mile, nosi "Murino" odelo, a po funkciji je izvršni direktor "Planike".
       O "Muri", tek toliko, da u Sloveniji prolazi teške dane i kao i drugi slovenački proizvođači tekstila optužuje tamošnju državu da im nije pomogla da prođu kroz program restrukturiranja manje bolno, pa sad moraju da otpuste dosta radnika.
       O "Planiki" mnogo više: prema rečima Miloševića, "Planika" ima lon aranžmane sa srpskim fabrikama "Fruška gora", Elit" i "Mladost" i ovde proizvodi oko 20 odsto robe koju prodaje na srpskom tržištu. Cene su malo niže od italijanskih cipela srednje klase koje se prodaju u Srbiji, "Planikina" roba je najprodavanija od svih slovenačkih proizvođača okupljenih u modnoj kući u Beogradu, a najbrže se prodaju najskuplje "Planikine" cipele za pešačenje koje su skuplje (a Milošević misli i bolje) od italijanskih.
      
       "Pionir" iz "Merkatora"
       Najinteresantnija je "Planikina" ideja o saradnji sa domaćom privatnom firmom "Laki lajn" iz Čačka - planira se zajedničko preduzeće, udruživanje snaga u "knonj honj", dizajnu i proizvodnji.
       Tu negde, leži i poenta priče o budućoj saradnji, koju je Vladimir Kravčuk, nekad šef kabineta bivšeg potpredsednika u vladi Ante Markovića, Živka Pregla, a sada direktor "Merkatora" za Jugoslaviju objašnjavao na slovenačkoj televiziji, a ponavlja i za NIN. "Iako su bili ubeđeni da odlično poznaju ovo tržište, Slovenci su došli sa dosta predrasuda. Traže 'Geneks' i 'Ineks' koji su im u ušima ostali kao najveće jugoslovenske izvozne firme, a ja im kažem da im je sad partner 'Delta'. Veruju da su 'Beko' i 'Kluz' izbrisani sa tržišta i da je ono prazno, a ne znaju da se u Srbiji u međuvremenu rodilo i izraslo dosta jakih privatnih tekstilnih firmi", objašnjava Kravčuk koji nosi "Nikolasov" sako.
       Srpski "Merkator" koji će za 50 odsto biti veći od svakog od 16 hipermarketa koje ovaj slovenački trgovački lanac ima kod kuće i u bivšim jugoslovenskim republikama, ove nedelje će objaviti konkurs za srpske dobavljače koji će u prvom "Merkatoru" koji će biti otvoren u novembru na Novom Beogradu prodavati svoju robu, rame uz rame sa slovenačkom. Kravčuk veruje da ovde neće biti problema kakvih, na primer, ima u Bosni gde jedva 16 do 17 odsto domaćih roba može da zadovolji visoke "Merkatorove" standarde.
       "Pionir" iz Subotice već prodaje svoju robu u svim hipermarketima iz lanca "Merkatora", a isto takvu šansu imaće i drugi srpski proizvođači. Druga mogućnost je da za "Merkator" pod njihovom robnom markom (već ih imaju 200) proizvodi robu, po istom receptu koji koristi "Ikea".
      
       Zajedno u Rusiju
       Još malo beogradsko-slovenačke geografije. U Ulici 29. novembra smešten je "Slolux", robna kuća slovenačkog nameštaja koja predstavlja ponavljanje recepta već oprobanog u Podgorici. "U Crnoj Gori koja ima carinsko opterećenje od četiri odsto na slovenačke proizvode, promet je odličan", kaže Krsto Ražnatović direkor i vlasnik "Slolux"-a u Beogradu.
       "Kad se potpiše sporazum o slobodnoj trgovini, bićemo vrlo zadovoljni ako nam se promet poveća na dva do tri šlepera mesečno, prosečne vrednosti od oko 50 hiljada maraka", kaže Ražnatović u čijoj robnoj kući izlaže 16 slovenačkih proizvođača nameštaja. "I sa slovenačke i sa ove strane mora da se poradi na tome da se skinu cene, jer je srednji sloj u Srbiji tanak, a nameštaj se kupuje jednom u 20 godina", kaže Ražnatović.
       "Slolux" planira da robne kuće otvori i u Novom Sadu, Valjevu, Nišu i Jagodini. "Ljudi zovu iz svih krajeva Srbije, nude prazne trgovačke i skladišne prostore" potvrđuje sagovornik NIN-a.
       Čovek bi pomislio, posle svih silnih nabrajanja zajedničke saradnje ("U Srbiji se svakog dana otvori po jedno predstavništvo slovenačke firme" napominje Polovina) privredna razmena zapravo cveta, ali to, bar za sada uopšte nije tačno.
       Prema podacima Privredne komore Srbije u 2000. godini ostvaren je obim robne razmene od 31,9 milion dolara, od čega je izvoz činilo 16,6 miliona dolara uglavnom po osnovu lon poslova. U prvih 11 meseci 2001. godine obim robne razmene je povećan na 131,6 milion dolara od čega je izvoz bio tri puta manji od uvoza.
       Takve cifre međutim nikoga ne obeshrabruju: "Hoću četiri puta da ponovim, nas ne interesuje samo prodaja slovenačke robe na srpskom tržištu nego pre svega partnerstvo, i mogući zajednički nastup na druga tržišta", kaže Milošević.
       "Sa slovenačke strane to je pre svega prednost Srbije kao mesta s koga je mnogo lakše, zbog povlašćenog trgovinskog statusa, ući u Rusiju, a sa srpske strane mogućnost da se uz pomoć slovenačkih partnera, srpske firme probiju ponovo na zapadnoevropska tržišta", objašnjava Polovina.
       "Ono što ohrabruje je što je u Beogradu sve drugačije, srpski ministri su ostavili odličan utisak na Slovence, a obe privredne komore i srpska i jugoslovenska su izuzetno profesionalne i otvorene za saradnju", kaže on.
       I za kraj još tri moguća odgovora zašto Slovenci do kraja 2002. imaju ispunjen kalendar poseta Srbiji.
       Dobrivoje Marković "Novitet": "Ni 'Labod' ni 'Mura' ne mogu da imaju svoje radnje u centru Ljubljane jer je poslovni prostor preskup, a konkurencija ogromna."
       Mile Milošević "Planika": _ "Svako ko je sad na centru igrališta u prednosti je u odnosu na onog ko je tek u svlačionici."
       Damir Polančec "Podravka": "U slovenačkoj ambasadi u Beogradu radi 32 ekonomista koji obrađuju tržište SRJ. Dok se Hrvati sete sličnih poteza, područje Jugoslavije će već biti prezasićeno."
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Naše i njihovo Mile Milošević kaže da je "Planika" imala 26 radnji u ulicama Maršala Tita u Srbiji. Povratak imovine polako teče. "Najljubazniji su bili u Novom Sadu gde su nam dali radnju preko puta naše, dok 'BN Bosu' sadašnjem stanaru ne istekne zakup", kaže Milošević.        Slovenci poznati po urednosti, uglavnom imaju dokaz o posedovanju imovine i objekte upisane u zemljišne knjige.        I "Merkator" ima dosta imovine u Srbiji, ali suprotno uvreženom mišljenju "stari Merkator" na Novom Beogradu je samostalan i srpski. "Zvali su nas da pitaju da im pomognemo, ili eventualno preuzmemo prostor, ali naša politika je da počinjemo uvek sa ledine po ustaljenoj tehnologiji", kaže Kravčuk. U supermarket u tom starom "Merkatoru" nedavno se uselio "C market".        Petar Jončić direktor "Lisce" iz Babušnice kaže da je njihova firma, nekad deo "Lisce" Sevnica ostala društvena firma, shodno nekadašnjoj uredbi Zakona o privatizaciji koji nije dozvoljavao da se preduzeća bivših republika privatizuju. "Sada 70 odsto naše proizvodnje čine narudžbine slovenačke 'Lisce', a partneri su zainteresovani i za dokapitalizaciju, ali sve zavisi od odluke Vlade Srbije", kaže Jončić.        U celoj priči o povratku imovine, koja je deo velike priče o sukcesiji, mnogo toga je komplikovano, objašnjava Kravčuk. Kako rešiti problem ako su srpske firme koje su privremeno preuzele slovenačke ulagale dosta u taj poslovni prostor, šta ako je bilo gubitaka, ko će preuzeti radnike koji su sada zaposleni u tim radnjama: slovenačke firme koje treba da ponovo preuzmu svoju imovinu ili neko drugi", kaže sagovornik NIN-a.

      
      

271 milion maraka za bivšu Jugoslaviju Prema slovenačkom časopisu "Finansije", tamošnje firme imale su u 2001. godini 21 ulaganje u bivšim jugoslovenskim republikama: sedam u Bosni, šest u Hrvatskoj, pet u Srbiji i tri u Makedoniji u ukupnoj vrednosti od 271 milion nemačkih maraka. U taj bilans nije uključena kupovina vaučera iz masovne vaučerske privatizacije u Crnoj Gori i Bosni gde su se Slovenci pojavili kao ključni investitori.        Najveća slovenačka investicija u Bosni je kupovina fabrike kablova "Kapis" u Petrovcu za 13 miliona maraka, čime se može objasniti i smanjenje slovenačkih narudžbina jagodinskoj Fabrici kablova na oko 600 000 dolara. Nova ljubljanska banka kupila je 54 odsto sarajevske Komercbanke za sedam i po miliona maraka. "Prevent" iz Sloven Gradeca kupio je za dva miliona maraka 42 odsto udela u "Folksvagenu" u Sarajevu. Holding "Kmečka družba" kupio je 39 odsto sarajevskog dnevnika "Oslobođenje". "Alpina" je kupila 67 odsto sarajevske fabrike obuće FOGS, a drugi slovenački partneri kupili su udele u Robno-transportnom centru "Sarajevo", a osiguravajuća kuća "Triglav" kupila je 78 udela četvrtog najvećeg bosanskog osiguravajućeg društva BH Osiguranje.        Tokom prošle godine, Slovenci su uložili 100 miliona maraka u Hrvatsku. Najveća investicija je gradnja "Merkatorovog" hipermarketa u vrednosti od 45 miliona maraka. Oko 20 miliona maraka uložio je slovenački holding za zakup linije za montažu traktora u "Torpedu". Za devet miliona maraka, slovenački "Helios" postao je stopostotni vlasnik hrvatskog proizvođača premaza "Hromosa". "Perutnina" Ptuj dokapitalizovala je drugog najvećeg hrvatskog proizvođača piletine "Pipo" Čakovec za devet i po miliona maraka.        U Srbiji je Nova ljubljanska banka kupila 50,1 odsto deonica novosadske "Kontinental" banke. "Merkator" je sa 16 miliona maraka bio najveći direktni strani ulagač, a slovenačko osiguravajuće društvo "Triglav" kupilo je 30 odsto DDOR, drugog najvećeg srpskog osiguravajućeg društva u Novom Sadu za tri miliona maraka.        Prošle nedelje "Slovenska kuća" potpisala je ugovor o tovu 40 000 pilića na farmi u Uljmi u Vojvodini. Slovenački Telekom je ranije izrazio interes za kupovinu udela u Mobtelu, a slovenački "Petrol" želi da kupi "Beopetrol". Slovenačka firma "Žito" zainteresovana je za kupovinu "Takova". "Merkator" je zainteresovan da učestvuje u privatizaciji srpske trgovine.        Najmanje slovenačkih ulaganja ima u Makedoniji. Tamo je Nova ljubljanska banka sa LHB bankom iz Frankfurta kupila 52 odsto Tutunske banke za 15 miliona maraka. Velenjski trgovački lanac "Era" kupio je za 5,8 miliona maraka 48 odsto deonica Skopskog sajma. "Droga" iz Portoroža je postala stopostotni vlasnik pržionice kafe "Agroimpeks" iz Skoplja.