NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sporno testiranje

Istraživanje koje je prošle godine sprovela marketinška agencija "Propaganda", organizator kampanje "Igraj za život, droga - ne" pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i sport, pokazala je da je 16 hiljada učenika osnovnih škola u Srbiji probalo marihuanu, "duvalo" lepak ili uzimalo neku drugu drogu. Zbog toga je verovatno Zoran Đinđić, premijer Srbije, pred kraj prošle godine saopštio da će jedan od prioriteta vlade u narednom periodu biti borba protiv droge u osnovnim i srednjim školama. Već tada je počelo da se šuška o testiranju učenika na prisustvo narkotika. Ubrzo se razvila i žučna rasprava o tome - pravi rat između zagovornika i protivnika ove ideje

      Mila ima 16 godina. Leči se od heroinske zavisnosti. Drogu je uzela na svoj petnaesti rođendan "zbog društva i želje da proba nešto novo".
       - Odmah sam uzela heroin. Već je prvi osećaj bio divan. Teško je opisati to blaženstvo, osećaj potpune opuštenosti. Osećala sam se bukvalno kao da letim, priča Mila. Međutim, kaže da je shvatila da je postala zavisna već posle prvih mesec dana. "Uzimala sam četvrtinu, polovinu grama pa sve više i više. A droga može da se kupi svuda, još malo pa i na trafici... Čim prvi put nisam uzela heroin, osetila sam fizičku krizu. Sve boli..."
       Ova nežna plavuša priznaje da je često dolazila u sukob sa zakonom, sa prijateljima takođe narkomanima, obijala je automobile i stanove: "Roditelji su saznali da sam narkomanka tek kad me je pre nekoliko meseci uhapsila policija. Prethodno su se čudili kad bi slučajno videli koliko imam para. Moj džeparac je bio mali, ali sam ih umirivala pričom da sam blagajnik u razredu. Kao, skupljam novac za ekskurziju..."
      
       Neobavešteni
       U proseku sada petnaestogodišnjaci počinju da uzimaju psihoaktivne supstance. Sve mlađi i mlađi adolescenti, deca od dvanaest ili trinaest godina dolaze na lečenje sa već uspostavljenom zavisnošću ili zloupotrebom uzimanja droga. Prema podacima Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu živi oko 35 hiljada narkomana. Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji ima oko 80 hiljada zavisnika od droge. Iako zvaničnih podataka nema, stručnjaci sve češće tvrde da je oko šezdeset odsto mladih, najčešće srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom.
       Istraživanje koje je prošle godine sprovela marketinška agencija "Propaganda", organizator kampanje "Igraj za život, droga - ne" pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i sport, pokazala je da je 16 hiljada učenika osnovnih škola u Srbiji probalo marihuanu, "duvalo" lepak ili uzimalo neku drugu drogu. Zbog toga je verovatno Zoran Đinđić, premijer Srbije, pred kraj prošle godine saopštio da će jedan od prioriteta vlade u narednom periodu biti borba protiv droge u osnovnim i srednjim školama. Već tada je počelo da se šuška o testiranju učenika na prisustvo narkotika. Ubrzo se razvila i žučna rasprava o tome - pravi rat između zagovornika i protivnika ove ideje.
       U međuvremenu je u vladi prošle nedelje održan prvi radni sastanak Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti uz Đinđićevo prisustvo. U saopštenju za javnost na Drugom dnevniku je pročitano: "Na sastanku je dogovoreno da se tokom naredna dva meseca uradi sveobuhvatna analiza stanja u školama i u okviru pilot-projekta izvrši na reprezentativnom uzorku učenika testiranje urina na prisustvo opojnih sredstava. Ovim testom dobiće se preliminarni podaci, što će ujedno biti i polazna osnova za dalji rad". Za predsednika Komisije predložen je Ivan Dimitrijević, direktor Instituta za psihijatriju "Laza Lazarević".
       Javnosti nije saopšteno koliko će koštati ova nacionalna kampanja (premijer je pred kraj prošle godine nagovestio da će koštati između 5 i 7 miliona maraka) koja osim testiranja ima nameru da se bavi "edukacijom omladine na savremen način i primenom širokog spektra preventivnih metoda". Do zaključenja ovog broja, škole nisu obaveštene o neophodnim promenama koje testiranju eventualno prethode niti im je bilo šta vezano za osetljivu akciju testiranja objašnjeno.
       "Mi ne znamo tačno o čemu se radi, niko iz Ministarstva prosvete nas nije obavestio, a mnogo je otvorenih pitanja. Recimo, ko će sprovoditi testiranje i šta će biti sa rezultatima za nas je tajna. Šta će biti s decom za koju se utvrdi da su narkomani: da li će se upućivati na lečenje ili će, kako neki pravilnici kažu, biti izbačeni iz škole", pita psiholog Biljana Nikolić iz Filološke gimnazije. Odnedavno u ovoj školi se organizuju obavezni časovi prevencije protiv narkomanije kojima su deca obavezna da prisustvuju.
      
       Učenici
       I učenici su zbunjeni. Uroš Raičević je predsedavajući školskog parlamenta. "Neverovatno je da učenike i profesore niko ništa nije pitao, pre donošenja odluke. Zbog toga mislim da što pre moramo da se konsultujemo sa poznavaocima i zaštitnicima dečijih i ljudskih prava". I njegovi drugari iz IV-5 su uvređeni i vrlo kritični prema potezu vlade.
       "To nema veze sa školskim obavezama i podseća na spaljivanje veštica, kao da je jedino važno pronaći krivca. Nisam čula predlog kako da se ljudima pomogne", kaže Dragana Grbić, dok se Haris Dajić zavitlava: "Akcija je krajnje uzaludna ali sad vidim da ima i svoje dobre strane. Pre nego što se testiram hoću da to isto urade direktor, nastavnici, domar i tetkica. Ako to svi urade onda neću da škrtarim, daću im i krv i koštanu srž. U protivnom osećaću se pogođenim." Njegova drugarica iz klupe tvrdi da je testiranje odličan način da se savesti nekih ljudi olakšaju: "Nije problem otkriti ali je problem rešiti problem. Očigledno bitno je da će društvo moći da odahne, jer sad navodno i vlada brine o deci. Ja test neću da uradim iz principijelnih razloga jer se tako problem udaljava od porodice koja je jedino merodavna da ga rešava."
       Učenicima najviše smeta zadiranje u intimu kao i moguće zloupotrebe rezultata. Ipak, i pored negativnog stava većina izjavljuje da će se testirati jer "nemaju šta da kriju". Jedino se Biljani Novković svideo predlog: "Roditelji često nemaju uvid šta im deca rade kad nisu kod kuće. Zbog toga mislim da je ovo dobra ideja i da bi roditelji morali da je podrže. Deca često uspešno od roditelja kriju svoju zavisnost, često ni njihovi najbolji prijatelji ne znaju da su narkomani."
       Skoro svi učenici tvrde da poznaju vršnjake koji se drogiraju ali kažu da ovo nije pravi način za borbu. "Ostavljanje droge treba da bude dobrovoljno. Ako to nije tako, nema smisla organizovati lov i takve juriti po budžacima oko škole", mišljenja je Jelena Maksimović.
      
       Transparentnost
       Jugoslovenski centar za prava deteta prvi se oglasio protiv ove akcije ne sporeći, u osnovi, dobru nameru vlade. Oni su upozorili da je pre donošenja odluke trebalo organizovati ozbiljnu javnu raspravu u kojoj bi deca i roditelji bili precizno obavešteni o dobrim i lošim stranama takve aktivnosti. Takođe, morali su da budu u mogućnosti da daju svoje mišljenje. Ako se to ne ispoštuje prekršiće se pravo deteta na participaciju (član 12), pravo deteta na izražavanje mišljenja (član 13), pravo deteta na informisanje (član 17). Sumnja se da će se ukoliko se ova mera sprovede povrediti jedno od osnovnih prava deteta, a to je pravo na zaštitu od diskriminacije (član 2) kao i pravo deteta na privatnost (član 16), "jer će doći do nezakonitog napada na njegovu čast i ugled. Protiv takvog mešanja ili napada, dete ima pravo na zakonsku zaštitu".
       Pravnici pomenute nevladine organizacije ovo naglašavaju zbog toga što se u javnosti nagađalo da će se testovi raditi i bez pristanka roditelja, jer je navodno, najvažnije pomoći deci, a među roditeljima ima i onih koji ne žele da priznaju da im se deca drogiraju.
       Nije dobro obavešten ni Ivan Dimitrijević, vladin kandidat za predsednika Komisije: "Ne znam da li je vlada našla novac za projekat. Testovi urina predstavljaju poznatu dijagnostičku i preventivnu metodu u borbi protiv narkomanije. S lakoćom se na osnovu urin-testa može utvrditi prisustvo narkotika čak do jedanaest nedelja od poslednjeg konzumiranja. Za nas je to nova metoda, mi iz Komisije tek treba da istražimo da li se tako nešto radilo u svetu. Naša akcija zamišljena je kao pilot-istraživanje na manjem uzorku u većim gradovima u Srbiji koji su već uključeni u preventivne programe. Obećavam da će naša buduća metodologija biti zasnovana na svetskim principima. Ovaj nacionalni program ujednačiće metodologije preventivnih aktivnosti na čitavoj teritoriji. Prvi put, borba će biti sinhronizovana i u njoj će učestvovati čitavo društvo."
       Posle svega, čini se da je hiperaktivni premijer želeo da prikupi još neki poen za sebe, da se već po običaju, vlada olako zaletela i da kampanja nije osmišljena. Dimitrijević kaže da će Komisija "tek diskutovati o tome da li primeniti test urina ili ne", da će konsultovati pravnike, sve relevantne ustanove i stručnjake, roditelje i sve zainteresovane da iskažu svoje mišljenje. "Bitno je ispoštovati etičke aspekte, ne ugroziti prava učenika, poštovati anonimnost. Radićemo demokratski - transparentno." Kao da vlada već nije donela odluku, a jeste.
      
       Roditelji
       Psiholog Vesna Brzev-Ćurčić, koja se godinama bavi adolescentima, kaže da iz prakse zna da gotovo nema mladog čoveka koji drogu nije probao. Ona stoga podržava predlog vlade da se deca testiraju, ali savetuje da se akcija obazrivo vodi. Unapred se moraju znati odgovori na pitanja: kome će biti dostupni podaci, na koji način će se oni objaviti i ko ima pravo da sazna rezultate ("ja smatram da su to jedino dete i roditelj").
       Ona misli da se kontrola može uraditi bez dozvole dece i roditelja, "jer ni nas niko ne pita hoćemo li da primimo vakcinu ili, da li hoćemo da radimo obavezan sistematski pregled pri zapošljavanju, zdravstveni pregledi se rade kada upisujemo vožnju i kada je u pitanju regrutacija vojnika". Gospođa Brzev takođe ne misli da se ovakvim tretmanom odgovornost skida sa roditelja i prebacuje na školu: "Naprotiv, odgovornost se prebacuje na roditelje. Ako roditelja suočite s rezultatom on će morati da prihvati istinu. U praksi roditelj obično kaže: ja nisam video. A najčešće ne vide, zbog psihološkog fenomena koji zovemo slepa mrlja. Strah od toga šta će videti, suviše je veliki".
       Sasvim suprotno misli psihijatar Aleksandar Ramah, predsednik Koordinacionog odbora za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, formiranog pri Izvršnom odboru Skupštine grada Beograda. On roditeljsko oduševljenje za buduća testiranja njihove dece (po nekim anketama s tim postupkom se slaže njih osamdeset odsto), komentariše na sledeći način: "Mnogi roditelji izgleda smatraju da neko drugi treba da završi posao za njih. Mnogi odustaju od odgovornosti, od uloge roditeljstva i pokušavaju da je prenesu na školu. Očigledno je da je poimanje demokratije i ljudskih prava kod nas potpuno suženo i izvitopereno".
       Inače, kada je inicijativa o testiranju pokrenuta krajem decembra sastali su se stručnjaci gradskog Odbora za prevenciju i jednoglasno su potpisali saopštenje da su protiv vladinog predloga načina prevencije. O njemu kao i danas niko s ljudima iz Odbora nije razgovarao niti ih o bilo čemu obaveštavao. Sve što znaju saznali su prateći medije. Njihove osnovne zamerke su: vladin program nema veze sa savremenim svetskim trendovima - problematičan je sa stručnog, etičkog i ekonomskog aspekta.
      
       Zastrašivanje
       "Ovako organizovana prevencija se više ne radi u svetu. Meni se čini da je to metod zastrašivanja. Pokazalo se da programi zasnovani na strahu nemaju efekte ili da su oni, ako ih ima, kratkog daha. Čak i ako govorimo o dijagnostifikovanju, opet nećemo dobiti pravu sliku. Premijer je objašnjavao da će se testovi raditi dva puta godišnje što je malo da bi se dobila jasna slika. Dalje, nemoguće je otkriti da li dete drogu uzima svaki dan ili ju je uzelo prvi put i više ne namerava."
       Ramah, jedan od stručnjaka sa najboljim rezultatima u lečenju zavisnika kod nas, kaže da je moralni aspekt najproblematičniji i da se eventualnim uvođenjem obaveze i primoravanjem krše dečja prava: "Imaćemo u jednoj školi one koji su obeleženi i one koji nisu. Šta sa obeleženima, kako će se tretirati. Roditelji vole da kažu: neću da mi dete sedi pored narkomana. A u stvari, dete niko ne može da pokvari ako ono ima zdrav sistem vrednosti."
       Što se ekonomske problematičnosti tiče, akcija testiranja je jako skupa: "Mnogo je bolje uložiti novac u policiju da se zaista obračuna kako treba sa narkodilerima i da se uloži u druge preventivne programe koji će mladima pomoći da svoju perspektivu budućnosti vide na drugoj strani, a ne na strani hemije."
       Ako će testiranje zaista biti anonimno (kao anketa) kako predlaže doktor Dimitrijević, onda će to biti još jedna od mnogobrojnih anketa kojom se otkriva topla voda. Problem zavisnosti kod mladih je zaista toliko uzeo maha da je počeo da liči na pitanje prestiža i to svi znaju. Ako se rezultati pak obelodane, niko ne treba da zaboravi na sudbinu jednog hiv-pozitivnog školarca. Njegovi staratelji su otkrili dijagnozu upravi škole. Direktor je svima razglasio. Epilog: dečak već godinama prati nastavu izolovan od druge dece, većina nastavnika ne želi da mu predaje. Prethodni režim sudbina ovog dečaka nije zanimala. Ne zanima ni nove vlasti na čelu sa Ministarstvom prosvete.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu