Dosovska vlast tako rasipnički troši poverenje naroda da uskoro može da očekuje i vrlo neprijatne odgovore. "Čedina zebra" je samo početak

      Ispada da je, dosad, najteži udar vlasti u Srbiji nanelo nekoliko litara bele boje za jedanaest pravougaonika na hladnom beogradskom asfaltu - iscrtanih nekako na polovini bivše Maršala Tita ulice. Čeda Jovanović, šef poslaničke grupe DOS-a u Narodnoj skupštini - koja je baš odlučila da se kazne za saobraćajne prekršaje u zemlji Srbiji za dobrobit srpskog naroda plaćaju sedam do deset puta više - prešao je (5. februara) ulicu, u pratnji dva momka širokih ramena, kao da zakon za njega ne važi. Onda je pred TV kamerama B 92 "ukorio" ulicu što nema "zebru" - gde ima da je bude. I - bi. Sutradan su gradske vlasti nacrtale "zebru" baš gde je šef pokazao pogledom.
       Skandal jeste što je narodni poslanik ( i to ne bilo koji), a sve naterujući u prekršaj dvojicu "pratilaca" koji zbog prirode posla nemaju izbora, pogazio svoj zakon. Ali, uskoro se pokazalo da je to samo deo problema. Ne držeći se starog kockarskog pravila da veliki gubitak dolazi tek kad krene "vađenje" DOS je nekoliko litara bele boje pretvorio, sad je očigledno, u znatnu crnu mrlju.
       Prvo su pristalice SPS-a iskoristile svoju šansu i 9. februara, kad su tražili "Slobodu za Slobu", prošetale do te DOS-ove znamenitosti, pa su sutradan radnici crtači zebri morali doći sa još nešto bele boje. Ali, nikakvo beljenje više nije moglo pomoći. Zabavi su se priključili "Otpor", "Jež", građani.
       Na sve, javio se začin svih naših polit-čorbi, potpredsednik srpske vlade Žarko Korać i zatražio da se zebra ukloni, jer je on kao Beograđanin uočio, da se ona ne doživljava kao da je iscrtana za građane već što nije dobro, specijalno za poslanike. Opšte zezanje.
      
       Novina
       Sve je pokušala da uozbilji gradska vlada, nudeći već zlovoljnoj javnosti nešto lepo. Evo, tako će 42 beogradske škole, čiji se zahtevi oko postavljanja zaštitne signalizacije sporo rešavaju - zahvaljujući "Čedinoj zebri" biti hitno obezbeđene. Potpredsednik gradske vlade Aleksandar Spasić je obećao i zebre, i velike signalne table, i ležeće policajce. Nađeni su i đaci koji su pred kamerama izjavili da je to odlična stvar.
       Neko, kome je teško da se seća prethodne vlasti, naći će u svemu ovom nešto ružno, ali to je već manje važno za suštinu ove priče. Sada je važno zabeležiti da je ovo događaj u vezi s kojim nije došlo do klasičnog sukoba: DSS nije uzvratio DS-u, predsednik vlade nije napao predsednika države, "zdrava pamet" koja je uočila da Čeda prelazi ulicu van pešačkog prelaza nije optužena da ugrožava reforme. Očiglednost greške je, dakle, bila tolika da je mogla da izostane besomučna dosovska rasprava koja je toliko zagadila javnu scenu - pretvorila je u živo blato - da se poverenje u našu, do juče neupitnu, političku elitu na vlasti smanjuje brzinom kakvu Milošević i SPS, recimo nisu videli.
       A i za mesec i po dana u ovoj godini, građani su videli svašta: sumnjičenja premijera za put u Emirate, sumnjičenja predsednika SRJ na putu za Kinu i SAD, "aferu Delimustafić" iza koje ostaje sluzavi trag pljuvačine i podmetanja najniže vrste... "Govor sa toliko cinizma i pakosti je govor vanrednog stanja i donekle podseća na Miloševićevo vreme." (Srbobran Branković, analitičar Medijum indeksa, Beograd) To jest: "Otišli smo daleko u ovom strančarenju, a to prati zaraćeni, militantni i netolerantni, gotovo surov jezik" (dr Ratko Božović).
      
       Sumnja
       Stalni problemi sa kvorumom u Narodnoj skupštini već zahtevaju jednu istorijsku analizu s pitanjem: da li je ovaj narod ikad imao ovako neozbiljne i neodgovorne izabrane predstavnike? Na tu "ljutu ranu" oblogu je odlučila da stavi predsednica Skupštine Nataša Mićić obaveštavajući neupućeni narod da su za sve krive tvrde stolice i nedostatak dnevnog svetla. Tako se osoba, čiji izgled i nastup nisu odavali nekog ko ne zna šta je pristojno reći, obratila narodu države koja "trenutno ima bez posla 780 hiljada ljudi" (Svetozar Krstić, Republički zavod za tržište rada). Ili: "U prvoj polovini prošle godine u Srbiji je bilo siromašno 2,8 miliona ljudi, odnosno više od trećine ukupnog broja stanovništva." (Centar za liberalno demokratske studije)
       Tim ljudima DOS obećava borbu protiv korupcije, ali - sad je već izvesno - na potpunom krahu toliko popularisanog Zakona o ekstraprofiterima. Ispunjavanje iskonske potrebe za pravdom je ono što narod održava u uverenju da živi u državi za koju se vredi založiti. Ova vlast je tvrdila da će naterati ekstraprofitere da opustošenom društvu vrate milijardu maraka. A zna se da je "uručeno oko 400 poreskih rešenja... Dosad je, na ime prve rate ovog poreza, naplaćeno blizu 50 milona maraka..." I jača utisak da je Bogoljub Karić običan "žrtveni jarac", te da ostali "koji su zarađivali godišnje, ne dajući državi njeno, i po milijardu maraka" (Slobodan Lalović, sekretar Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi) - mogu da odahnu.
       Naravno, najcrnja "DOS-ova zebra" ovog meseca je bila sumorna neosetljivost pred sopstvenom javnošću u maskaradi najširih razmera sa računima za struju. Očigledno nekontrolisano povećavanje hiljada računa - od meseca do meseca - slomilo se u januaru. Javno preduzeće i vlada su istog trena počeli igru popuštanja - plaćaće se na rate. Kao da neprecizno napravljen račun nije zavlačenje ruke u tuđi džep. Onda su se pod pritiskom javnosti otkrivale tolike i takve greške da je postajalo jasno da je to nešto drugo.
      
       Andrić
       Šta znači kad EPS saopšti da će "između 20 000 i 30 000 domaćinstava u Srbiji dobiti ispravljene obračune za struju"? Prvo, kako "između" može da bude oko 10 000!? A drugo, šta se može misliti o pravnom licu kojem se "potkradaju" tolike greške? Onda, ostavljajući na stranu što je napravljen tarifni sistem po kome prosečan građanin ne može ništa izračunati - otkriveno je da mnogi građani i "nemaju jeftiniju tarifu". A nadležni na to kažu: "Mi šaljemo signal, a zašto uređaji ne registruju - ne znamo!" Stvar je u tome da onaj ko naplaćuje mora da zna i da daje usluge.
       Vlasti ne znaju ni šta da rade kad saznaju da se krade "zbog nezakonitog priključenja 12 do 14 odsto struje". Poreski obveznici, sad kao potrošači struje, treba da plate nerad i neorganizovanost državnog preduzeća. A da se pomisli da iza svega postoji "neka namera", pomoglo je priznanje da "EPS planira da u ovoj godini obavi remont postrojenja vredan 73,7 miliona evra". Inostrani izvori će dati 32,8 miliona, a građani treba da daju oko 50 miliona evra. Nije objavljeno koliko je harača dosad prikupljeno.
       I - zbog svega, suspendovano je nekoliko neopreznih račundžija, smanjena plata rukovodiocima a u jeku drame otvorena je spektakularna afera u vezi sa direktorom EDB-a Branislav Uskokovićem koji je "mahinacijama kupio 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu". Pažljiv čitalac će uočiti da se tu radi o bivšem direktoru EDB, i mnogo je važnije da li će on biti zadovoljan smenom ljudi koji su u januaru 2002. pogrešno očitali brojila i jednokratnim smanjenjem plate dvojice novih čelnika EPS-a.
       DOS će, to i reagovanje javnosti u vezi sa "zebrom" pokazuje, ove neozbiljnosti svakako platiti. Potcenjivanje naroda koji ćuti - škodi. Jer "čaršija radi i ćuti ... kupuje vesti i glasove, prenosi ih šapatom ... Tako se polako i neprimetno stvara i uobličava jedinstven duh čaršije", objasnio je Ivo Andrić u "Travničkoj hronici". I: "To je najpre samo jedno opšte i neodređeno raspoloženje, koje se ispoljava samo kratkim pokretima i psovkama za koje se zna na koga se odnose; zatim se postepeno pretvara u mišljenje koje se ne krije; i najposle tvrdo i određeno uverenje o kome više nije potrebno ni govoriti i koje se još samo u delima ispoljava."
       "Čedinu zebru" treba razumeti kao početak tog ispoljavanja. Ako je to uopšte važno reći onima koji "najgore čuju zato što neće da čuju".
      
       SLOBODAN RELJIĆ