NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sam svoj advokat

Tek je u sredu po podne Milošević izneo pred sudom argument da je činovnik Haškog tribunala učestvovao u njegovom nezakonitom izručenju

      Slobodan Milošević otkrio je u Hagu šta Amerikanci misle kad kažu da čovek ne može istovremeno da čuva svoj kolač, i da ga pojede. Sve dok suđenje nije zapravo počelo, Milošević je delovao zadovoljno svojom sudskom taktikom: da odbija da prizna sud, a da se pri tom obilato koristi svetskim publicitetom koje mu je poslednjih meseci donosilo to što je imao priliku da se iz sudnice obraća milionima ljudi, kao sa konferencije za štampu. Dopadalo mu se da sedi sam u delu sudnice u kom ima prostora za, bar, još pet advokata, kao žrtva velikih sila, bespomoćni pojedinac protiv sistema, dok su preko puta njega gusto zbijeni svi njegovi protivnici u crno-crvenim togama-sudije, sudski službenici, prijatelji suda i tužioci. Uspevao je da postigne efektnu mešavinu dostojanstvenog inata čoveka koji se bori protiv jačih od sebe, pomešanu sa otvorenim prezirom prema protivnicima za koje je verovao da mu nisu dorasli.
       Sada je otkrio da su mu protivnici i te kako dorasli, i da će mu se njegova strategija odbrane bez odbrane, odnosno odbrane taktikom političkog napada na tužioce i sudije, teško osvetiti. Od utorka sedi u haškoj sudnici s olovkom u ruci i vredno beleži sve što ga iznervira u izlaganju tužilaca, a posle, beleške trpa u crnu aktovku koju ranije nije imao. Njegovi advokati vele da mu u zatvor u Ševeningenu još nisu predali kompjuter koji je za njega pre dve nedelje stigao iz Beograda, ali nejasno je koliko je Milošević uopšte vešt s kompjuterima, a još je manje jasno koliko mu laptop može pomoći u ovoj fazi suđenja. Njegovo pravničko obrazovanje je staro i demodirano, a Haški sud predstavlja komplikovanu mešavinu anglosaksonskog i kontinentalnog prava koja zna da namuči i jugoslovenske advokate koji su ovde već stekli zavidnu praksu. Prava je istina da Slobodan Milošević, za koga sud smatra da se sam brani i nije mu odredio advokata da ga mimo njegove volje zastupa, u stvari nije dorastao svojim protivnicima.
       Pravnički gledano, njegovi zahtevi (da se sud izjasni o njegovom nezakonitom izručenju, i da se mišljenje o zakonitosti Haškog suda zatraži od najmerodavnije međunarodne pravne ustanove na svetu, Međunarodnog suda pravde), nisu sasvim bez osnova. To, međutim, nije bitno. Bitno je nešto drugo, a to je da Slobodan Milošević sada sedi u ustanovama u kojima postoje čvrsta pravila igre i u kojima ima šansu samo onaj igrač koji ta pravila prvo dobro upozna, a potom zna i da ih primenjuje.
       Dok je on prezrivo odbijao da se upozna sa spisima u sopstvenom predmetu, pa čak i da se upozna sa "amici curiae" (koliko ja razumem latinski, oni su prijatelji suda, a ne moji prijatelji, kazao je s humorom kada je odbio da ih primi), dotle su prijatelji suda u njegovo ime podnosili podneske sudu i tako iskoristili njegovo, inače, po pravilima jednokratno pravo da se žali na neke stvari.
       Da je Milošević imao advokata, taj bi se advokat pobrinuo da zahtevi, odnosno podnesci, budu čestito i valjano pravnički potkrepljeni, pa ih možda sud ne bi tako lako odbio kao što je učinio.
       Tek je u sredu po podne Milošević izneo pred sudom argument da je činovnik Haškog tribunala učestvovao u njegovom nezakonitom izručenju- ta je činjenica, da ju je eventualno potkrepio njegov advokat, mogla da blagovremeno proizvede učinak i da dovede do rasprave o načinu njegovog hapšenja. Naime, Haški sud je jesenas primio k znanju od prijatelja suda da je Slobodan Milošević izručen na način kojim je prekršeno više jugoslovenskih propisa, ali je, takođe, zaključio da se to ovog suda ne tiče, već da je to unutrašnja stvar Jugoslavije. Da je stvar kako treba obrazložena, Milošević bi, ako ništa drugo, izvojevao posebno ročište u vezi sa svojim izručenjem. Ovako je sudija Ričard Mej ovog puta prezrivo odbrusio Miloševiću da je već propustio svoju priliku da ospori sud. Tako da i kada bi Milošević sutra uzeo advokata, opet bi bilo kasno da se neke stvari iznova pokrenu.
       Slobodan Milošević je bio donekle iznenađen "drskošću" optužbi tužilaštva, sticao se utisak prva dva dana suđenja. Katkad se čak činilo da su ga donekle iznenadili video-snimci koje je ugledao na monitoru, sve stari video-zapisi koje je većina nas sto puta gledala. Možda nije mnogo gledao televiziju, a posebno ne ratne prizore. U svakom slučaju, furiozno je pisao na momente i očigledno polaže velike nade u svoju sposobnost da parira tužiocu. Još uvek tvrdi da neće advokata, ali će se možda predomisliti, kada vidi da suđenje ne ide kako je on zamišljao.
      
       LJILJANA SMAJLOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu