Muškarac u klimaksu: na tragu večne mladosti (4)

      Inicijalna kapisla koja je širom sveta potpalila trku u proučavanju hormona rasta, ukresana je 1990. godine u Americi. Od tog vremena, ovaj hormon analiziran je u hiljadama studija, da bi se medicinska nauka zaustavila na fantastičnoj tvrdnji: ako uopšte ima hormona kojim se zaustavlja starenje, onda hormon rasta u tom pogledu ima najveći potencijal
       Česlav Miloš je za literarne potrebe izmislio murti bing pilulu, pilulu sreće. Medicina je, pak, stigla do tačke kad može tvrditi da ima sigurna saznanja o hormonu koji se već sada naziva hormonom sreće.
       Šta je sreća u životu jednog čoveka? To je emocija, nezavisna od naše volje, koja traje samo nekoliko sekundi - kako su to definisali psihofiziolozi. Takođe, to je "pozitivno osećanje, bilo da je reč o trenutku kad nastupa orgazam ili kad se zagrize u tablu čokolade". Sve što mislimo ili osećamo, svesno ili nesvesno, rezultat je složenih procesa u našem mozgu. Sposobnost da se oseti sreća, uglavnom je hemijski proces između hormona i nerava. U telu čoveka, hormon serotonin i neurotransmiter dopamin su ti koji brinu za dobro raspoloženje.
       Serotonin je hormon sreće kod muškarca. Što više serotonina proizvodi telo, tim smo srećniji, pozitivniji i poletniji. On igra značajnu ulogu u fizičkoj uravnoteženosti muškarca a, osim toga, utiče i na način ishrane, na cirkadijski ritam, na raspoloženje, seksualno ponašanje i osetljivost na bol.
       Nedostatak serotonina može da dovede do bezvoljnosti i poremećaja sna, jer je to hormon koji pozitivno utiče i na raspored budnih stanja i stanja sna.
       On nastaje iz aminokiseline L-triptofan u telesnom tkivu, između ostalog i u mozgu. Uza sve, on deluje i kao prenosna materija u želudačno-crevnom traktu i ima značajne funkcije u zaustavljanju krvarenja.
       Serotonin, poput noradrenalina, prenosi signale od jedne do druge nervne ćelije. Čim jedan neuron dobije električni stimulans, on na svojim sinapsama (mestima na kojima se spaja s drugim neuronima) proizvodi serotonin i izručuje ga. Receptori na spoljnoj membrani prihvataju hormon i sprovode hemijski impuls dalje u unutrašnjost ćelije, gde se on pretvara u električni potencijal. Što je više receptora zaposednuto, tim je signal jači.
       U proučavanjima se sada došlo do toga da je kod depresivnih muškaraca proizvodnja serotonina nedovoljna. Druga su ispitivanja, opet, ciljala na to da dokažu da depresivci imaju mnogo manje nervnih ćelija koje serotonin koriste kao prenosioca. No, one se kod depresivaca iskazuju većim brojem receptora kao prenosilaca, što endokrinolozi nazivaju kompenzacijom manjka.
       Razne supstance, kao što je estrogen, mogu da podstaknu izlučivanje serotonina. Estrogen, istovremeno, sprečava i njegovu razgradnju, tako da dolazi do nagomilavanja serotonina.
      
       Bitka protiv depresije
       Najvažnije svojstvo serotonina jeste njegovo antidepresivno dejstvo. Novi lekovi (na primer fluktin® i seropram®) sprečavaju preuzimanje serotonina i noradrenalina iz sinaptičke pukotine, čime dolazi do njihove koncentracije.
       Na Psihijatrijskoj klinici i poliklinici Univerzitetske klinike "Benxamin Frenklin" u Berlinu ispitano je 70 pacijenata od kojih je svaki preživeo samoubistvo, i to istraživanje je pokazalo da su svi imali snižen nivo serotonina. Pogrešno regulisanje serotonina do biohemijskog nivoa, potom, proglašeno je suodgovornim što se jedan od njih ipak ubio.
       Sadašnja istraživanja usmerena su ka tome da se ispita veza između serotonina i osećanja i emocionalnih impulsa. "Tako će u 21. veku verovatno biti moguće da se samoubistva sprečavaju putem lekova", zaključuje Bernt Arens, koji rukovodi ovim istraživanjima u Berlinu.
       Pre opisanog iskustva, za lečenje depresije prepisivan je L-triptofan, preteča serotonina. Triptofana ima i u čokoladi, zbog čega oni koji su pod stresom rado posežu za njom. Čokolada podiže nivo serotonina u krvi. Preko leta, jarka dnevna svetlost ne dozvoljava da se serotonin razgrađuje; ali tokom zime, kad su dani kratki i tmurni, organizam dozvoljava njegovu razgradnju. Čokolada - pri svim nepovoljnim materijama koje sadrži, kao što su masti i šećer - ipak sprečava razgradnju serotonina u telu, a on potom preuzima brigu da se osećamo uravnoteženo. Uz to, masti sadržane u čokoladi aktiviraju endorfin, koji može da izazove osećanje euforije.
       Još jedno dejstvo serotonina, kako javlja Medikal sajensiz buletin, iskazuje se gubljenjem težine. Već u kasnim '80-im počelo se sumnjati da postoji neka veza između serotonina i poremećaja u ishrani, kao što je bulimija. Teorija je bila da će dijetalna ishrana preći u šećer, koji sa svoje strane, pak, pobuđuje gušteraču da proizvodi insulin. Insulin podiže nivo aminokiseline triptofan, preteče serotonina. Serotonin, konačno, reguliše raspoloženje i stvara osećanje sreće.
       Neka nova proučavanja u američkoj državi Juta završila su se, ipak, upozorenjima o mogućim štetnim dejstvima serotonina. Kaže se, na primer, da podstiče pojavu mesečarenja, ili da povećan nivo serotonina utiče na smanjenje koncentracije i pamćenja, ali nikakva druga proučavanja nisu to potvrdila.
       Iako je način delovanja adrenalina, noradrenalina i hidrokortizona kod žena i muškaraca već odavno bio poznat, učinak melatonina i serotonina kod muškarca je nešto novo. I jedan i drugi hormon odgovorni su za subjektivno psihičko i telesno osećanje muške kreposti, snagu, jačinu - i duži životni vek.
      
       Protivnik starenja
       Na dan 5. jula 1990. godine učinilo se kao da je ceo medicinski svet za trenutak zastao. Ugledni stručni časopis The Nenj England Journal of Medicine objavio je kliničku studiju o jednom hormonu za koji su mnogi pomislili da će biti ključ u traganju za vrelom nepresušne mladosti. Naučnik Dejvid Radmen na Medikal koledžu u Viskonsinu imao je grupu od 12 ratnih veterana, svi između 61 i 81 godine života, kojima je davao hormon rasta HGH (Human Gronjth Hormone), pri čemu je postigao rezultate koje je saopštio jezikom neobično jasnim za jedan stručan časopis: "Delovanje hormona rasta posle šestomesečnog tretmana bilo je uočljivo u promenama koje su pacijente naizgled činile mlađim deset do dvadeset godina." Seda kosa je ponovo postala crna, nestale su bore sa ruku i lica, seksualni nagon se vratio - toliko snažno da se žena jednog pacijenta, 15 godina mlađa od njega, poverila u razgovoru s lekarom da ima probleme u ispunjavanju seksualnih prohteva njenog muža.
       Radmenovo pionirsko istraživanje bilo je inicijalna kapisla koja je širom sveta potpalila trku u proučavanju hormona - posebno hormona rasta. Od tog vremena, u hiljadama studija analiziran je hormon rasta, posebno njegov uticaj na starenje. Samo je Nacionalni institut za gerontologiju u Sjedinjenim Državama, u petogodišnjem istraživanju sprovedenom u devet različitih klinika, tragalo za odgovorom da li se putem HGH hormona može odložiti starenje, ili čak i zaustaviti.
      
       Primer za primerom
       Posle šest meseci hormonskog tretmana, pacijenti koji su uzimali hormon rasta u proseku su dobili mišićnu masu veću za 8,8 odsto od prvobitne, i to bez ikakvih telesnih vežbi. Istovremeno su - bez ikakve dijete - izgubili okruglo 14,4 odsto masti. Hormon rasta nadgrađuje mišićnu masu, razgrađuje masti i pozitivno utiče na debljinu kože.
       No, hormon rasta ne uzimaju samo oni koji se nalaze na pragu starosti ili su već u nju zašli; koriste ga i vrhunski sportisti, i to iz dva razloga: hormon povećava njihov učinak na sportskom polju, a s druge strane ne može biti otkriven ni doping kontrolom.
      
       Veliki je broj bolesti kod kojih je tretman HGH hormonom doveo do pravih čuda. On, na primer, ima tu moć da zaustavi odumiranje ćelija posle srčanog infarkta. Opiti s pacovima, kod kojih je veštački izazivan infarkt, pokazali su manji broj izumrlih ćelija kod onih koji su neposredno po infarktu dobili HGH, nego u kontrolnoj grupi gde je hormon izostavljen.
       Kod teških plućnih bolesti, na Univerzitetu Severne Karoline, Medicinska škola na Čepel hilu, ustanovljeno je da su pacijenti posle tronedeljnog uzimanja HGH-hormona imali ne samo poboljšane funkcije pluća, već je i prognoza bila mnogo bolja.
       Na Univerzitetu Geteborg, Salgrenska hospital, u kontrolnoj grupi od 333 pacijenta koji su patili od izraženog nedostatka HGH-hormona, smrtnost od bolesti srca bila je dvostruko veća nego kod pacijenata s normalnim nivoom hormona rasta. I još dugo se mogu nabrajati ovakvi primeri.
       Najvažnije svojstvo HGH-hormona graniči se s fascinantnom tvrdnjom: ako uopšte ima hormona kojim se zaustavlja starenje, onda hormon rasta u tom pogledu ima najveći potencijal.
      
       Decenijski ritam
       HGH-hormon nastaje impulsom hipotalamusa u hipofizi, i odatle se prenosi direktno u krvotok. Jedan je od retkih hormona koji pravo iz hipofize odlazi u krv. Hormon rasta se odašilje u ritmičkim pulsacijama, ali njegovo poluvrednosno vreme je samo pet do šest minuta, te tako ne ostaje dugo u krvi. Ipak, ostaje dovoljno dugo da bi bio prihvaćen od masnih ćelija i jetre, gde će biti pretvoren u insulinoidi IGF-1 (Insulinlike Gronjth Factor 1), poznat i kao somatomedin S. IGF-1 je odgovoran za većinu pozitivnih dejstava hormona rasta.
       HGH dostiže najviši nivo u fazi odrastanja, u pubertetu, a do 75 odsto odašilje se tokom sna, u njegovim najdubljim fazama. Poznata izreka da "moraš spavati da bi porastao" ima, dakle, endokrinološku pozadinu.
       Sve većim zalaženjem u starost, bez prekida se smanjuje i HGH. Lučenje hormona rasta opada za 10 do 15 odsto u svakoj deceniji života. U 60. godini življenja, HGH ne dostiže čak ni četvrtinu vrednosti jednog dvadesetogodišnjaka. Mlad čovek od 20 godina proizvodi dnevno, u proseku, 500 mikrograma HGH, a muškarac od 80 godina još samo 25 mikrograma.
       Sve je to utoliko čudnije što su dosadašnja istraživanja pokazala da bi i ljudi poodmaklog doba bili u stanju da proizvode isto toliko HGH-hormona, pod uslovom da ta proizvodnja bude adekvatno stimulisana. Otuda bi se uzroci njegovog brzog opadanja morali tražiti u odnosima između hipofize, jetre i HGH-1.
       Mnoge staračke pojave - toliko se sa sigurnošću može reći i danas - bar se delimično mogu pripisati hormonu rasta. Manjak ovog hormona deo je prirodnih procesa u organizmu, ali on vodi tome da se, na primer, proporcije tela menjaju. Koliko se dodavanjem hormona rasta ti procesi mogu učiniti reverzibilnim, to pitanje do danas nije u potpunosti razjašnjeno.
       Danas na tržištu postoje mnogi preparati hormona rasta kojima se nadomešta nedostajući hormon. Nutropin ALj® daje se injekcijom kao rastvor i on sadrži 192 aminokiseline (jednu više nego HGH u telu). U te preparate spadaju i norditropin®, genotropin® i humatrop®.
      
       Dobro ali skupo
       Hormon rasta u potpunosti odgovara američkom mentalitetu: sve u medicini mora da bude veoma udarno i da deluje na mah. Stoga je u Sjedinjenim Državama nastala prava jagma za hormonom rasta koju, po svemu sudeći, mogu da zaustave samo visoki troškovi i dosta neugodan način primene, to jest svakodnevno po jedna injekcija. Osim toga, terapija hormonom rasta zahteva mesečne izdatke između 700 i 1500 evra.
       Ne sme se smesti s uma upozorenje da samo iskusan lekar, specijalista za hormonsku terapiju, može da određuje kako će se nedostajući hormon nadomeštati. Dodavanje jednog jedinog hormona kao što je HGH, automatski deluje i na druge hormone, o čemu se mora voditi računa.
       U opisivanju svog sada već legendarnog iskustva s ratnim veteranima, dr Radmen je naveo da su doze koje je davao bile za 50 do 75 odsto previsoke i da su dovele do neželjenih nuspojava kao što je nastanak ženskolikih grudi.
       Oni koji ne žele da se podvrgavaju hormonskoj terapiji, treba da znaju da hormon rasta može da bude podstaknut i ishranom, pre svega uzimanjem arginina, ornitina i galanina (aminokiselina koje sadrže mahunasti plodovi).
       Koliko hormon rasta može, efektivno, da odloži starenje, to se još ne može pouzdano prognozirati, ali sveukupne naznake rečito govore da je to moguće. Gerontolozi i endokrinolozi saglasni su u tome da bi maksimalno dostižna granica starosti kod ljudi trebalo da se kreće oko 120 godina. Na drugoj strani, ima i naučnika - među kojima je i dr Ronald Klac, predsednik Američke akademije za antistarosnu medicinu - koji računaju s mogućim životnim vekom od 150 godina, pa i više.
       Sva razmišljanja ove vrste sadrže ipak jedan kauzalan problem: uticaj na starenje može se proveravati samo u opitima na životinjama, recimo na kratkovekim miševima. Kako razni uticaji deluju na ljude, to će biti poznato najranije oko 2050. godine, kad sadašnji tridesetogodišnjaci budu imali oko 80 godina. No, u opitima s miševima više puta je dokazano da su oni kojima je redovno davan HGH, živeli duže od predviđenog životnog veka za njihovu vrstu.
       Naravno, ništa na svetu nije potpuno bezopasno. Takođe se i u primeni hormona rasta javljaju određene nuspojave koje nisu obavezne ali koje se, ipak, ne mogu stopostotno isključiti.
       Hormon rasta može, na primer, da dovede do pojava akromegalije, to jest do rasta ekstremiteta: duži nos, velike šake itd. Može da prouzrokuje i pojavu edema (voda u tkivu), ili da deluje slično dopingu, iako HGH nije nikakav anabolički steroid. Najzad, još do sada nije istraženo koliko hormon rasta može da deluje na zloćudne ćelije raka i da podstiče njihovo razmnožavanje. Postoje naznake da, u određenim okolnostima, hormon rasta povećava opasnost od nastanka raka.
       No, uprkos svim obzirima kojima se mora pokloniti dužna pažnja, za kraj se mogu izreći samo dve preporuke:
       Život poznaje samo jednu dimenziju, jedan pravac - napred!
       Budućnost je u vašoj ruci!
      
       (Kraj)
      
      

Potvrđene vrednosti Od 1990. do danas, višestruka svojstva HGH hormona priznata su i potvrđena kliničkim ispitivanjima. U ta svojstva se broje:        * Pojačan odbrambeni imunosistem        * Znatno smanjenje masti u telu        * Povećan tonus i snaga mišića        * Smanjen nastanak bora        * Poboljšano pamćenje        * Viši energetski nivo        * Niži krvni pritisak        * Jače kosti        * Brže zarastanje rana        * Deblja koža        * Viši nivo "dobrog" HDL-holesterina, niže "loše" LDL-vrednosti        * Ispunjeniji seksualni život        * Bolji san        * Manje hroničnih bolesti

      
      

Superhormon HGH Hormon rasta ima poluvrednosno vreme u krvi od samo pet do šest minuta. On nastaje u razmerama do 75 odsto u vreme sna, a najvišu vrednost dostiže u pubertetu. Terapija kojom se nadomešta hormon starenja dosta je skupa i iznosi do 1500 evra mesečno.        * Hormon rasta smanjuje rizik od infarkta srca        * Može da zaustavi odumiranje ćelija posle infarkta srca        * Pomaže nadgradnju mišića i razgradnju masti        * Jača odbrambeni imunosistem        * Pomaže debljanju i čvrstini kože        * Poboljšava pamćenje

      
      

Svako želi da dočeka starost, a kad je dočeka onda se žali na nju. Pitanje je, dakle, da li se može učiniti stvarnim oksimoron prema kojem ima mladih staraca. Odgovor na ovo pitanje potražili su austrijski autori Zigfrid Merin, Markus Metka i Georg Kindel. Svoja saznanja na tu temu objavili su u voluminoznoj knjizi (345 stranica) o hormonskoj revoluciji, osvrćući se pretežno na probleme muškaraca za koje je naučno ustanovljeno da u andropauzi ("muški klimakterijum") doživljavaju mnogo dramatičnije promene nego žene. U četvrtom, i poslednjem nastavku, NIN prenosi delove o konkretnim sredstvima kojima medicina odlaže starenje i produžava ljudski vek.               Preveo i priredio:        ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ