|
Da nije bilo skandala oko pobednika finala u umetničkom klizanju, Solt Lejk Sitiju bi sve išlo glatko, čak "glatkije" nego što bez gunđanja može da podnese posetilac olimpijada, uvek željan posebnih uzbuđenja i na takmičenjima i izvan njih
U glavnom gradu države Juta, održava se najveća, najskuplja (više od 400 miliona dolara) i najzaštićenija olimpijada do sada, ali u Solt Lejk Sitiju, jednoj od najlepših američkih palanki, nema saobraćajnih gužvi (sistem šatl autobusa organizovan do perfekcije), nema masovnih protesta, niti ima terorističkih napada zbog čije prevencije danonoćno dežura oko 16 000 specijalaca.
Čak je i vreme skoro perfektno: sva takmičenja se održavaju prema planu, osim dva koja su na samom početku Olimpijade odložena zbog jakog vetra. Finansijski, Igre su već uspešne. Iz Međunarodnog olimpijskog komiteta su na polovini Igara zaključili da "sve ide izvrsno".
Možda to i nije iznanađujuće za Solt Lejk Siti, prestonicu jedne od 50 američkih država koja nosi najviše prefiksa "naj". U Juti je najveća koncentracija softverskih firmi, najmlađe stanovništvo, najviša stopa novorođenih, to je druga država po najnižoj stopi smrtnosti, ima najzdraviju populaciju, najveću stopu pismenosti, najveću stopu diplomiranih na visokim školama...
Dobrovoljci
Strane novinare koji borave u Solt Lejk Sitiju, sve to, uglavnom, ne interesuje. Izvan takmičarskih staza njihova radoznalost je usmerena na mormonsku versku zajednicu koja čini oko 70 odsto stanovnika i koji su učinili sve da 19. zimske olimpijske igre dobiju imidž "mormonske olimpijade". Zbog odsustva znatiželje za visoku tehnologiju i ostala dostignuća, novinari će od nemormona dobiti epitet "moroni", baš kao i autsajderi na takmičenjima koji će zbrisati favorite.
Pored mormonske crkve koja dominira gradskim trgom, oko 4 000 dobrovoljaca mormona,urednih i obučenih u tamna i jednostavna odela, na usluzi su posetiocima i učesnicima u stilu dobrih suseda i dobrih domaćina. Oni se strogo pridržavaju obećanja koje je uoči Igara dao 91-godišnji predsednik mormonske crkve Gordon Hinkleja, da njegovi misionari neće pokušati nikoga da preobrate. I odbijaju da pričaju o poligamiji, za svaki slučaj, mada je poznato da u Juti ima oko 30 000 ljudi sa dve i više žena.
Favoriti i autsajderi
Uoči početka Olimijade, za alpsko skijanje nije vladalo preveliko interesovanje zbog izostanka (povreda) prvog skijaša današnjice, Austrijanca Hermana Majera Herminatora. Međutim, najveća iznenađenja i u muškoj i u ženskoj konkurenciji baš su proredili alpski smučari.
Karol Montije (28), smučarka iz drugog skijaškog ešelona, postala je ne samo prva Francuskinja koja je osvojila zlatnu medalju u Solt Lejk Sitiju, već je pobedila u spustu, disciplini u kojoj se medalje najviše priželjkuju. Montije nema medalje ni na dosadašnjim olimpijadama, ni na svetskim šampionatima, a u 120 vožnji u Svetskom kupu samo jedan put je bila prva, prošle godine u superveleslalomu.
Zlato je posvetila nastradaloj francuskoj šampionki i svojoj prijateljici Rezini Kavanjo, zvezdi superveleslaloma koja je poginula u oktobru prošle godine na treningu u Austriji, sudarivši se sa nemačkim trenerom.
Potpuna autsajderka, Danijela Ćekareli, pobedila je u superveleslalomu ispred favoritkinje Janice Kostelić (Hrvatska) koja je zakasnila za zlato samo za pet stotinki. Ćekareli (26) pripadnica je vojne policije, a u svoja dva učešća u Super kupu nije zabeležila nijednu pobedu i nijednom nije završila vožnju među prvih 10. Ćekarelijeva se pre Igara nije ni spominjala kao ozbiljan takmičar, a ovo su prve ZOI na kojima učestvuje. Ona je u poslednje tri godine sezonu završavala na 66, 64, i 40. mestu. I sama u čudu zbog pobede, pokušala je da objasni: "Samo sam pustila skije da idu."
Čarobnjak
Ipak, jedno od najvećih iznenađenja, ne samo na ovoj Olimpijadi je Simon Anan (20) iz Švajcarske. Već trećeg dana Igara on je napravio senzaciju dobivši zlato na 90-metarskoj skakaonici, a potom je trijumfovao na 120-metarskoj skakaonici. Ne samo da je iza sebe ostavio favorizovane Nemca Svena Hanavalda, Poljaka Adama Malisa i Finca Matija Hautemakija, već se upisao kao drugi čovek koji je na olimpijskim igrama uspeo da najduže skače na skakaonicama od 90 i 120 metara. Pre njega to je uspelo samo Fincu Matiji Nikonenu u Kalgariju pre 14 godina.
Aman je debitovao pre četiri godine u Naganu kao 16-godišnjak i zauzeo je 35. i 39. mesto. U Solt Lejk Sitiju nadmašio je sve favorite, pre svega Hanavalda koji je prvi u istoriji na novogodišnjoj turneji trijumfovao na sve četiri skakaonice, Malisa koji je vodeći u Svetskom kupu, Fince koji su ostali bez medalja...
Aman nije znao šta ga je snašlo kada su počeli da se otimaju o njega (čak i poznate zvezde šou-biznisa) i kada su uz njegovo ime počele da se lepe čuvene kovanice sportskih novinara tipa "Čarobnjak smučarskih skakaonica", ili, u trendu, "Hari Poter smučarskih skokova".
"To je zaista neverovatno. Sve što sam uradio u životu to su ovi skokovi", zbunjeno je objašnjavao Aman.
Austrijanac Fric Štrobl (29), policajac, dobio je zlato u spustu, iznenadivši i sebe i svoju ekipu čiji je favorit bio Stefan Eberharter a koji je morao da se zadovolji trećim mestom. Štrobl, kao i Aman, ima jednostavno objašnjenje za svoj uspeh:"Samo sam želeo da se spustim do cilja."
Bejbi ajkula
Sasvim je druga priča sa Norvežaninom Kjetilom Andreom Admotom, pravim kolekcionarom medalja:pobedom u kombinaciji i u superveleslalomu kompletirao je svoje olimpijske medalje i sada ih ima ukupno sedam. Za favorita u superveleslalomu važio je Eberharter, koji je bio dominanatan u ovogodišnjem Svetskom kupu i koji je propustio zlato samo za desetinu sekunde. Admot, čije je nadimak Bejbi ajkula (do) sada ima ukupno 17 medalja osvojenih na olimpijadama i u svetskim kupovima.
Posle druge medalje u Solt Lejk Sitiju, u norveškom listu "Aftenposten" osvanuo je oglas koji je platio snabdevač Admota skijama i cipelama i na kome je njegova fotografija kako ljubi svoje skije, sa logom kompanije "Nordika" i zahvalnicom.
Olimpijska pravila u mnogim slučajevima zabranjuju sponzorima da štampaju fotografije svojih takmičara i da citiraju njihove rezultate tokom takmičenja.
Norveški olimpijski tim je izdao saopštenje u kome navodi da je o oglasu odmah informisao Međunarodni olimpijski komitet, navodeći da o tome ni ekipa ni takmičar nisu bili obavešteni, kao i da je reč o ekonomskom interesu. Prema norveškoj štampi, "Nordika" je pokušala da stopira oglas, ali je već bilo kasno - novine su već bile štampane.
Admotov zemljak, Ole Ejnar Bjoerndalen, postao je prvi trostruki osvajač zlatnih medalja. Pobedio je u sprintu od 10 kilometara, biatlonu na 20 i 12,5 kilometara. To je četvrto olimpijsko zlatno odličje 28-godišnjeg Norvežanina, koji je pobedio pre četiri godine u Naganu u trci od 10 kilometara.
Prvu zlatnu medalju domaćinima donela je Keli Klark, 18-godišnja devojka koja je na specijalnom poligonu, razigrano uz muziku, pobedila sve takmičarke u akrobatici na dasci.
Italijanka Stefanija Belmondo (33), olimpijska pobednica iz Albervila (1992) u nordijskom trčanju na 15 kilometara s grupnim startom, zaradila je prvu medalju na 19. olimpijskim igrama, što je i prva olimpijska medalja u ovom veku. Belmondovoj je to bila peta olimpijada - u Albervilu 1992. osvojila je zlato i srebro, dve godine kasnije u Lilehameru (Norveška) bronzu, a pre četiri godine u Naganu srebro. Jedina olimpijada na kojoj nije osvojila medalju bila je u Kalgariju (1988), kada je imala 19 godina. Kros kantri.
Skandal na umetničkom klizanju
Najveći sudijski skandal u istoriji olimpijskih igara, kako su američki i kanadski mediji okvalifikovali sudijsku odluku sa finala u umetničkom klizanju, naknadno je završen kompromisom kojim su zlatnu medalju podelili finalisti, ruski par Jelena Berežna - Anton Sihuralidže i Kanađani Džejmi Sejl - David Paletije.
Sudije su prethodno, sa 5:4, zlatnu medalju dodelili ruskom paru, što je izazvalo lavinu nezadovoljstva u SAD i Kanadi i tvrdnjama o pritiscima, pa i korupciji. U centru skandala našla se Mari Rejn le Gunj, francuski sudija, čiji je glas pretegao u korist Rusa pošto se ostalih osam sudija podelilo - za Ruse su glasali arbitri iz Rusije, Kine, Poljske i Ukrajine, a za Kanađane iz SAD, Kanade, Nemačke i Japana. Francuskinja je suspendovana "jer se prilikom glasanja nije ponašala prema pravilima". Prema novinskim izveštajima, ona je ostalim sudijama izjavila da je iz francuskih krugova na nju vršen pritisak da glasa za Ruse, ali je kasnije tu izjavu povukla.
Možda najneprijatniji trenutak mirne i Olimpijade pune učtivosti bila je konferencija za novinare posle proglašenja pobednika kada je ruski klizački par bio izložen neskrivenom besu i stoga neprijatnim pitanjima američkih i kanadskih novinara. Nisu im bili naklonjeni ni ruski mediji jer su na konferenciji za novinare govorili - engleski.
Naknadnom odlukom Međunarodne klizačke federacije, (na zahtev MOK - da se preispita sudijska odluka sa finala zbog protesta rukovodstva kanadskog tima i nezadovoljstva "javnosti") i podelom zlatne medalje između Rusa i Kanađana, napravljen je presedan čiji će se konci verovatno još dugo vući i posle nedeljnog zatvaranja Olimpijade.
Na vest o toj odluci, Kanada je prasnula u oduševljenju. "Ta vest... uglavnom potvrđuje ono što smo svi mi znali u našim srcima: ta dva izuzetna mlada talenta izvela su svetu predstavu za zlatnu medalju", izjavio je kanadski premijer Žan Kretjen.
Pre toga, čekajući odluku, Kanađani su zaustavili dah. Moglo se videti i nekoliko zastava na pola koplja, a kanadska štampa je složno pisala o "prevari". Kada je Katriona Lemej Doan dobila zlatnu medalju u brzom klizanju na 500 metara, u kanadskim novinama su osvanuli naslovi: "Konačno. Zlatna medalja koju nisu mogli da uzmu."
Uoči trenutka istovremenog dizanja kanadske i ruske zastave, jedino su takmičari bili na nivou - na prijem medalje ženski deo konkurentskog para išao je zajedno, praćen muškim partnerima i dižući ruke prema publici.
Anton Sikharulidže ipak nije krio gorčinu, usmerenu jedino prema olimpijskim i klizačkom zvaničnicima. Dvostruki svetski šampion i nosilac srebrne medalje iz Nagana kaže da je izgubio nekoliko kilograma u neprospavanim noćima, ne mogavši da objasni zašto se digla galama kao da su on i njegova partnerka nešto ukrali. "A samo smo klizali nabolje što umemo."
DRAGA BOŽINOVIĆ
(Beta)
|
Hrvatska
Tačno deset godina od kada se samostalno pojavljuje na zimskim olimpijadama (Albervil, 1992), Hrvatska je dobila prvu zlatnu medalju - Janica Kostelić je osvojila prvo mesto ubedljivim trijumfom u alpskoj kombinaciji. U obe vožnje u slalomu bila je prva, a u spustu treća. Ona je potom osvojila i srebro u superveleslalomu, sa samo pet stotinki iza pobednice. "Samo za treptaj oka" ("Vjesnik").
"Strepili smo i radovali se s tobom, pratili te s ponosom na pobedničko postolje, s ganućem pred svijetom slušali hrvatsku himnu", glasio je telegram koji je u Solt Lejk Siti stigao sa adrese hrvatskog premijera Ivice Račana.
Samouvereno, dominantno i fascinantno - to su najsažetiji komentari hrvatske štampe posle trijumfa najbolje hrvatske skijašice.
Janica Kostelić (20) jedan je od favorita za medalju u slalomu, a njen brat Ivica, takođe izvrstan smučar, jedan je od kandidata za medalju u superveleslalomu. Njih dvoje trenira otac Ante Kostelić.
|
|
Jugosloveni startuju
Jugoslaviju u Solt Lejk Sitiju predstavljaju skijašica Jelena Lolović koja prva iz SR Jugoslavije startuje na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju (slalom) i smučar Marko Đorđević. Uz njih, u Solt Lejk Sitiju je i tim u bobu četvrosedu.
|
|
