Utvrđeno je da se u trenutku tragedije "Kursk" nalazio na periskopskoj dubini i pripremao manevarski (školski) torpedni napad

      Komisija za utvrđivanje uzroka katastrofe atomske podmornice "Kursk" korak po korak približava se rasvetljavanju tajne te tragedije, koja se desila u Barencovom moru 12. avgusta 2000. godine. Međutim, stručnjaci koji se bave istragom i dalje se suočavaju sa mnogo više pitanja, nego odgovora.
       Podignuta sa dna mora atomska podmornica miruje, zasad, na doku naselja Rosljakovo na krajnjem severu Rusije. Trenutno se radovi obavljaju u četvrtoj, najnižoj palubi trećeg odseka podmornice. Posle toga ostaje još da se pregledaju tovarni delovi podmornice. Međutim, još je rano govoriti o rokovima okončanja radova na raščišćavanju ruševina koje su nastale usled dve snažne eksplozije. Po mišljenju stručnjaka, ti poslovi teško će biti okončani do kraja februara. Dve eksplozije, koje su se dogodile, kako smatraju stručnjaci, u intervalu od 130 sekundi, bile su takve snage da je u trećem odseku sve jednostavno spresovano: tamo se bukvalno po komadićima moraju seći metal i armatura.
      
       Brodski dnevnik
       Iz podmornice su do danas izvađena tela 94 mornara. Njih 78 je identifikovano i rodbina ih je sahranila. Ukupno je u podmornici bilo 118 mornara.
       Odgonetka tajne tragedije je u odgovoru na pitanje: šta je prouzrokovalo prvu eksploziju? Sumnja se na peroksil-vodonični torpedo, koji se nalazio u torpednom aparatu. Ali se postavlja pitanje: zašto je on eksplodirao? Upravo se traženjem odgovora na ovo pitanje sada bavi islednička brigada Državnog tužilaštva Ruske Federacije. Postoji još nada da će se u gromadama spresovanog metala, ipak, pronaći brodski dnevnik, koji će pomoći da se utvrdi istina.
       Sem toga, radi se i na požarno-tehničkoj ekspertizi. Tek posle ispitivanja tragova gorenja i gara na fragmentima prvog odseka eksperti će moći da zasigurno odgovore gde je i usled čega nastao požar i kolika je bila njegova temperatura.
       U svemu ostalom eksperti su sa priličnom dozom preciznosti uspeli da reprodukuju sliku događaja, koji su se zbili u podmornici u trenutku eksplozije i posle nje. Utvrđeno je da se u trenutku tragedije "Kursk" nalazio na periskopskoj dubini i pripremao manevarski (školski) torpedni napad. Svi njegovi brodski pokretni uređaji bili su podignuti. Ali, iz zasad neutvrđenih razloga u prvom odseku odjeknula je eksplozija, nakon koje je u magnovenju došlo do intenzivnog požara. Svi mornari koji su se tamo nalazili poginuli su u roku od nekoliko sekundi.
      
       Katapult
       Eksplozija je, takođe, raznela drugi odsek, u kome je smešten i centralni komandni punkt. Veći deo mornara koji se tamo zatekao takođe je poginuo odmah, dok je drugi deo njih - kontuzovan. Eksplozivni talas preneo se i na treći odsek, a dim i garež od požara proširio se po ventilacionim cevima na sve ostale odseke. Preostali u životu mornari uspeli su da na lice stave gas-maske.
       Pošto je celokupno ljudstvo sa centralnog punkta onesposobljeno za funkcije, podmornicom praktično nije imao ko da upravlja. Ona je počela da tone u dubinu. Požar u nosnom odseku se razbuktavao i zato su svi mornari, koji su se nalazili u trećem odseku, tražeći spas, pohrlili u pravcu zadnjih odseka. Međutim, dalje od četvrtog odseka nikom od mornara nije pošlo za rukom da se probije, jer je posle druge usledila još snažnija eksplozija. Naime, došlo je do detoniranja celokupne borbene rezerve torpeda koji su se nalazili na stalažama u prvom odseku.
       Ovom eksplozijom je pregrada između prvog i drugog odseka bukvalno izbačena iz katapulta u pravcu unutrašnjosti podmornice: na svom putu ona je rušila sve na šta je naišla. Poginuli su svi koji su pokušali da se spasu u četvrtom odseku, kao i celokupna dežurna smena mornara koja je u petom odseku opsluživala pult glavnog energetskog uređaja.
      
       Pozorište
       Međutim, havarijska zaštita nuklearnog reaktora automatski se uključila posle prve eksplozije, znatno pre njenog potonuća na dno, pa se zato i nije dogodila još strašnija tragedija. Radijacijski fon na mestu potonuća podmornice sve vreme je ostajao normalan. U životu su ostali samo mornari koji su se nalazili u šestom, sedmom, osmom i devetom odseku, U teškim uslovima njima je predstojala borba za svoj i život podmornice. Nije bilo panike, niti bekstva sa borbenih položaja. Voda je povremeno intenzivno prodirala iz čeonih odseka, pa su mornari bili prinuđeni da odseke napuštaju jedan za drugim. Do večeri 12. avgusta u životu su bila svega dvadeset trojica mornara, koji su se okupili u poslednjem, devetom odseku. Ali su i njima minuti bili odbrojani.
       Možemo samo nagađati šta se tada dešavalo, o čemu su mornari razgovarali. Svoju scensku verziju finala te tragedije ponudio je poznati holandski režiser Jap Spejkers, koji je u Amsterdamu postavio spektakl "Monolozi na 'Kursku'". Njegovi heroji su petorica mornara, koji do poslednjeg trenutka veruju u čudo spasa. I njihova glavna misao je da ne očajavaju i ne predaju se. Upravo to i beleži pre nego što se gasi "havarijsko osvetlenje" i pada pozorišna zavesa.
       Ideja o stvaranju ove predstave nastala je u decembru prošle godine. Za kratko vreme trojica autora napisala su tekst, izrađene su dekoracije i sašiveni kostimi, obavljene probe. Kao konsultanti su bili mornari jedne podmornice Vojnopomorske flote Holandije. Režiser je veoma uspešno odabrao scenski teren - unutrašnjost jedne barže usidrene u amsterdamskoj luci. Skelet njenog korpusa, udaranje o obalu, talasi vode - sve to kod gledaoca izaziva osećanje realnosti drame koja se izvodi na sceni.
       Verovatno će na taj siže biti napisane i druge drame, snimljeni filmovi. I naravno, uspomena na mornare biće ovekovečena u njihovoj otadžbini. Već je poznato da će monument posadi podmornice biti podignut na Aleji heroja memorijalnog kompleksa u gradu Kursku, a kormilarska kabina sa podmornice biće prevezena na teritoriju Vojnoistorijskog memorijala "Kurska duga".
      
       Poslednja plovidba
       A šta čeka samu atomsku podmornicu nakon što na njoj budu okončane sve istražne radnje? Radnici Rosljakovskog zavoda za remont brodova će ranije prorezane tehnološke otvore na korpusu podmorice zavariti, čime će se obezbediti njena hermetičnost i osposobiti za plovidbu. Posle toga "Kursk" će krenuti na svoju poslednju plovidbu. Ona će biti odšlepana u brodogradilište "Nerpa" koje se nalazi u gradu Snježnogorsk u Murmanskoj oblasti. Tu će iz podmornice biti istovareni nuklearno gorivo i šest krstarećih raketa, koje su još ostale na podmornici zbog oštećenja kontejnera u kojima su bile smeštene.
       Što se tiče prvog odseka, koji je odsečen od korpusa i ostao da leži na dnu Barencovog mora, na mestu katastrofe, doneta je odluka da se podignu samo njegovi pojedini delovi, neophodni za utvrđivanje uzroka eksplozije atomske podmornice. Posle toga biće izvršeni konzervatorski radovi kako bi se obezbedili fragmenti preostali na dnu. Operacija će biti završena krajem jula - početkom avgusta. U njoj će učestvovati isključivo ruske kompanije.
      
       JURIJ BARANOV
       (RIA "Novosti")