U Makedoniji se još puca. Povremeno, poneko pogine. Šta će biti kad grane proleće?

      (Specijalno za NIN iz Skoplja)
      
       Na prvi pogled stanje je mnogo bolje nego prošle godine kada su svi očekivali novi ili možda čak i poslednji veliki balkanski sukob.
       Makedonska policija i vojska više ne ratuju sa pripadnicima albanske Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), bar ne onako kako su to činile prošle godine, uz upotrebu artiljerije i tenkova.
       Putevi su otvoreni, bar načelno. Ne puca se, bar ne danju.
       Prema slovu Ohridskog sporazuma, mešovita policija sastavljena od Makedonaca i Albanaca polako i uz teškoće ulazi u sela koja su doskoro bila pod kontrolom pobunjenika. Trenutno mešovita policija patrolira samo danju u 59 od 100 sela koja su makedonske vlasti napustile prošle godine.
       U centru za obuku MUP u Idrizovu kod Skoplja je prošle nedelje počeo drugi po redu kurs za pripadnike etničke policije. Makedonskim instruktorima pomažu njihove američke kolege.
       Zvaničnici NATO-a, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnu (OEBS) i Evropske unije tvrde kako uspešan tok mirovnog procesa otvara dobre perspektive za donatorsku konferenciju koja će se 12. marta održati u Briselu.
       NATO namerava da, na traženje makedonskih vlasti, produži mandat mirovne misije koja u Makedoniji boravi pod imenom i mandatom Task Force Fox (Posebni odred lisica) za još tri meseca (sa mogućnošću produženja za još tri).
      
       Nervoza
       Njihov mandat koji ističe 26. marta formalno je ograničen na evakuaciju međunarodnih posmatrača zaduženih da nadziru sprovođenje Ohridskog dogovora. Međutim, vojnici NATO-a često svojim prisustvom smanjuju lokalne tenzije ili su tampon zona između zaraćenih strana.
       Makedonska vlada je oformila radnu grupu čiji je zadatak da do marta pripremi nacrt zakona o amnestiji koji bi se odnosio ne samo na albanske pobunjenike, već i na makedonske dezertere i one koji su na razne načine izvrdali mobilizaciju.
       Od jugoslovenske granice kod Kumanova pa do Struge, Makedonci ali i Albanci sa popriličnom nervozom čekaju šta će se desiti kada se konačno otopi sneg na planinama i kada onima koji i dalje nose puške, ne bude previše hladno da, kada zatreba, prenoće pod vedrim nebom.
       Građani Tetova već neko vreme pričaju o tome kako se po selima na Šari, nadomak grada, gde policija još nije ušla, ponovo šetaju naoružane grupe sa do sada nepoznatim simbolima na maskirnim uniformama.
       Policija svako jutro izveštava o "sporadičnoj i nasumičnoj pucnjavi iz tetovskih i kumanovskih sela". Povremeno, ti koji uglavnom pucaju sporadično, ispale namerno poneki hitac na policijske bunkere. Poneki put policija uzvrati.
       Kad padne mrak, vozači koji putuju autoputem Tetovo-Gostivar i Tetovo-Skoplje voze besomučno brzo. Preko njih s vremena na vreme prelete svetleći meci ispaljeni iz obližnjih sela. Prošle nedelje je jedan automobil pogođen sa četiri metka, a vozač je uspeo da se doveze do bolnice u Gostivaru, gde su mu ukazali prvu pomoć.
       Nešto dalje, nadomak makedonske kasarne i NATO baze u selu Željino, na putu Tetovo-Skoplje otvorena je mitraljeska vatra na automobil pun putnika. Niko nije povređen.
       Prošle nedelje dvojica Makedonaca otišli su da obiđu kuću u skopskom predgrađu Aračinovo. Kao i većina njihovih sunarodnika pobegli su odatle još prošlog proleća kada je ONA zauzela ovo veliko naselje oko koga su se docnije vodile teške borbe.
       Pokušavajući da otvore vrata, aktivirali su bombu koju je, kako je pokazala istraga, neko namerno postavio. Jedan čovek je poginuo, drugi je teško ranjen.
       Nekoliko dana potom neko je ispalio rafal na policijski punkt između Aračinova i susednog sela Brnjarci. Policija nije uzvratila, rekao je portparol MUP-a Vasko Šutarov.
      
       Mržnja
       Mnogi meštani tetovskih sela Ratae i Žilče nisu nigde mrdnuli još od prošlog oktobra kada su trojica policajaca poginula tokom neuspelog pokušaja da oslobode desetine talaca koje su pobunjenici nakratko držali zatočene u obližnjem Trebošu.
       "Kad se može, idem u nabavku pa ima robe, kad ne može sedimo i gledamo se. Ovde se puca svaku noć", kaže vlasnik lokalne prodavnice u Žilču.
       U susednom albanskom selu Šemšovo raspoloženje je slično, s tim što je umesto makedonske policije u centru sela oklopni transporter nemačke jedinice iz sastava snaga NATO-a. Ispred Šemšova je punkt makedonske policije, a iza njega, u pravcu Tetova, kasarna. Doskora su u blizini bili ukopani policijski oklopni transporteri.
       "Kad je NATO ovde, osećam se bezbedno. Čim oni odu, očekujem probleme", tvrdi postariji Albanac, vlasnik lokalne čajdžinice pokazujući u pravcu Žilča.
       "Mrzimo se..." promrsio je njegov vršnjak kroz požutele brkove.
       U Strugi je prošle subote demonstriralo otprilike hiljadu Albanaca tražeći da se na slobodu puste šestorica njihovih sunarodnika iz obližnjih sela. Njih je makedonska policija pohapsila još prošle godine zbog sumnje da sarađuju sa pobunjenicima i švercuju oružje iz susedne Albanije. Od tada, od njih ni traga ni glasa.
       Samo dan ranije u Skoplju se sastala radna grupa koja je raspravljala o sudbini 12 nestalih Makedonaca. Svi su oteti još prošle godine i pretpostavlja se da su mrtvi. Ostatak talaca pobunjenici su oslobodili nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma kao znak dobre volje.
       Dok se na linijama fronta koje su praktično nepromenjene od letos puca, formalno rasformirana ONA pokušava da se transformiše u političku organizaciju sa velikim ambicijama.
       Njen lider Ali Ahmeti još sedi u svom uporištu u selu Šipkovica i pokušava da se ostalim albanskim strankama nametne kao čovek bez koga nijedna važna odluka nije moguća. Oko njega su i svi važni komandanti uključujući i Gzima Ostrenija za koga se tvrdi da je glavnokomandujući prošlogodišnjih pobuna.
       Ahmetijev najveći problem, međutim, nisu makedonske snage. Njegova organizacija je u nekoliko saopštenja ustvrdila da nema nameru da opstruira mirovni proces, a njeni zvanično razoružani pripadnici tvrde da samo čekaju zakon o amnestiji pa da se uključe u civilni život.
       U nekoliko tetovskih sela su u međuvremenu stvorene naoružane frakcije čiji pripadnici tvrde da su spremni da se bore, da imaju oružje i podršku najvećeg broja bivših komandanata i boraca Ahmetijeve organizacije ONA.
       Ova otcepljena formacija tvrdi kako je Ahmeti izdao ciljeve borbe i kako se povukao prerano, kako je mirovni dogovor iz Ohrida pretrpeo nedopustive izmene i kako se sprovodi presporo.
       "Ahmetiju i njemu lojalnim ljudima ne isplati se da se i dalje bore, pobedili su kombinacijom politike i oružja, naterali su Makedonce da potpišu mirovni sporazum i sada smatraju da je došlo vreme da naplate plodove borbe, politički i materijalno", ustvrdio je jedan posmatrač EU koji je mnogo vremena proveo na terenu pod kontrolom pobunjenika.
       Upućeni, međutim, veruju i da su sem politike u igri i ekonomski interesi.
       Makedonski mesečnik na engleskom Macedonia Times piše da je nedavno u sukobu lojalista i frakcionaša oko podele fondova stečenih švercom narkotika, ranjen jedan istaknuti bivši komandant frakcije ONA. Istovremeno su, piše ovaj mesečnik, Ahmetijevi lojalisti formirali posebnu jedinicu od oko 300 ljudi sa isključivim zadatkom da neutrališu frakcije.
       Policijski zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti kaže za NIN da "otcepljenih grupa ima ali niko nije siguran koliko su jake i motivisane. Dosta solidno zvuče informacije o tome da su počeli da se spremaju na ustanak, ali i da su u toku borbe oko prevlasti."
       Prema slovu Ohridskog dogovora pobunjenici su NATO trupama prošle godine predali 4000 komada svakojakog oružja i ogromnu količinu municije. Međutim, procene govore da je na terenu ostalo dosta toga.
       "Imamo informacije da je pobunjenicima ostalo nekoliko hiljada komada pešadijskog oružja ali i da su u cilju obezbeđivanja fondova za kupovinu novog u međuvremenu razrezali ratni porez na sela pod njihovom kontrolom", rekao je jedan policajac. On je dodao kako je šverc oružja sa Kosova smanjen, ali da nije potpuno prestao. "Glavni kanali su preko Albanije", kaže ovaj policajac.
       Još prošle godine se u Makedoniji pojavila i Albanska nacionalna armija koja je u oktobru preuzela odgovornost za ubistvo trojice policajaca kod Tetova kao i za raniji napad na vojni konvoj na putu Skoplje-Tetovo, u kome je stradalo desetak rezervista.
       Portparol ove organizacije Alban Beriša je nedavno agenciji Asošijeted pres rekao kako su "borci spremni i čekaju naređenja iz glavnog štaba". Beriša je ranije tvrdio kako u samom Skoplju operiše specijalna jedinica formacije ANA pod imenom "Senke".
       Za razliku od formacije ONA i njenih frakcija, ANA za sebe tvrdi da je panalbanska organizacija koja deluje i u južnoj Srbiji.
       Ahmetijevi lojalisti su, međutim, gotovo bagatelišući, nekoliko puta rekli kako ANA nije vredna spomena. "Oni nisu prava formacija", rekao je za NIN jedan bivši pobunjenik.
      
       Evropska uteha
       Makedonski ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškoski nedavno je rekao kako ima informacije da bi "teroristi mogli da pokušaju" da izazovu nemire na proleće, istovremeno najavivši oštre akcije protiv pobunjeničkih ćelija u Tetovu, Gostivaru i Strugi. Još nema vesti o tome da policija deluje u skladu sa najavama svog ministra.
       Politički lideri Albanaca u Makedoniji, a posebno predsednik Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi, smatraju kako će moguća prolećna ofanziva protiv makedonskih snaga biti određena politikom zvaničnog Skoplja. Jedan aktivista Džaferijeve stranke je rekao kako "red i zakon moraju da postoje jer konflikt nikome nije u interesu. Ekstremni elementi mogu, međutim, da iskoriste vakuum koji je stvoren između odlaska makedonske policije na potezu Kumanovo-Gostivar i dolaska mešovitih snaga reda."
       Zvaničnici NATO-a, EU I OEBS-a tvrde kako "velike prolećne ofanzive neće biti". To je u nekoliko navrata ponovio i izaslanik EU u Makedoniji Alan le Roa. Međutim, generalni sekretar NATO-a lord Džordž Robertson nedavno je u Skoplju ipak priznao da na "obe strane ima ekstremista" i dodao kako bi "oni morali da osete svu snagu zakona".
       Jedan evropski diplomata akreditovan u Makedoniji je za NIN rekao kako je očigledno da je 11. septembar promenio ugao gledanja međunarodne zajednice na pobunu Albanaca u Makedoniji. "Za razliku od Kosova gde su pobunjenici u datom momentu bili naši saveznici, oni to ovde nisu od samog početka, a posebno ne od 11. septembra", rekao je ovaj diplomata.
       On je još ustvrdio kako je makedonskim vlastima obećano da mogu da se "same postaraju da se problem reši, ako do njega ponovo dođe, jer se više ne bi radilo o legitimnim težnjama jedne nacionalne grupe, već o terorizmu".
       Ipak, sva je prilika da će sukobi u Makedoniji potrajati, tvrdi sa svoje strane policijski izvor NIN-a. "Ofanziva će se verovatno dogoditi, ali u vidu mnogo akcija niskog intenziteta. Niti mi imamo mogućnosti da ih u potpunosti zaustavimo, niti oni imaju priliku da nas ozbiljnije ugroze."
       U međuvremenu, Makedoniju očekuju prevremeni izbori. Očekuje se da se tokom ove nedelje makedonski politički lideri sastanu po drugi put u pokušaju da se dogovore o datumu vanrednih izbora. Prvi sastanak je propao.
      
       VASILIJE STEFANOVIĆ