NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dozvolite da se predomislimo

Savezni ustavni sud se podelio oko ključnih odredaba Zakona o ekstraprofitu. Odlaganje odgovora jača poziciju lobija oporezovanih bogataša i sužava manevarski prostor Vlade Srbije

      U američkoj seriji "Red i zakon", na BK televiziji na kraju jednog (po državu izgubljenog) slučaja javni tužilac kaže: "Iskustvo me je naučilo da je moć novca vrlo često jača od zakona." Malu, nezgodnu uznemiravajuću misao, koja se u 21.45 prošle nedelje nehotice ušetala u misli prosečnog srpskog građanina, možda bi trebalo prizvati u pamet u zdravorazumskom razmatranju najnovijeg zapleta oko Zakona o porezu na ekstraprofit.
       Čudnom koincidencijom, mišljenje o dometima i posledicama tog zakona dalo je - vođeno međusobno nevezanim povodom - nekoliko ljudi različitog profila i raznorodnih motiva. Svi oni upotrebili su jednu rečenicu: "Mora postojati jednakost građana pred zakonom."
      
       Čedomir Čupić, član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, izjavio je da bi kuće porodice Karić i zgradu Pink televizije Željka Mitrovića trebalo srušiti. Shvaćen kao radikal i preterani moralista, Čupić za NIN objašnjava da nije nijedno od toga: "Ako neki objekti ni u vreme Miloševića nisu mogli da dobiju urbanističku dozvolu, onda je nedozvoljeno da nova vlast dopušta da oni budu legalizovani. Ako hoćemo pravnu državu, onda se to ili mora srušiti, ili se svim građanima, dakle i onima kojima se poslednjih meseci ruše udžerice, mora ponuditi istovetno pravo da legalizuju svoje objekte."
      
       Palate i kiosci
       Čupić iz istih razloga ima zamerki i na Zakon o ekstraprofitu: "On kao poreske obveznike uzima samo ljude koji su se obogatili do stupanja zakona na snagu, uprkos tome što je jedan član državnog organa, direktor carine Vladan Begović, na sastanku Saveta za borbu protiv korupcije Otpora, nedavno izjavio da i dalje veliki broj robe potpuno nelegalno ulazi u zemlju. Neki ljudi se i dalje bogate, ali o njima ne postoji nikakva evidencija. I drugo, ako je Mitroviću i Kariću dato pravo da plate porez na ekstraprofit, zašto onda ono nije dato i nesrećnim vlasnicima kioska, na ćošku kod XII beogradske gimnazije i njima sličnim malim ljudima, kojima se takvi kiosci uklanjaju bez reči", pita Čupić.
       Uvođenje različitih aršina ugrožava ravnopravnost građana pred zakonom čime se, po njegovom mišljenju, nastavlja haos proizvođen u vreme Miloševića.
       U konkretnom slučaju za dva čoveka koji su za javnost simboli bogaćenja u vreme Miloševića, srpski ministar finansija Božidar Đelić tvrdi da Čupićeve pretpostavke nisu tačne i da, naprotiv, pokazuju da je vlada odlučna da se drži zakona: "Mitrović je imao višak kvadrata, ali je zbog toga morao da dokupi parcelu do svoje, a potom plati i najveći mogući porez na ekstraprofit od 90 odsto. Karići redovno izmiruju svoje poreske obaveze."
      
       Moral, socijala i ostalo
       Savezni ustavni sud podelio se prošle nedelje (tri glasa "protiv", tri "za") u odlučivanju o tome da li su ključne odredbe u Zakonu o porezu na ekstraprofit u skladu sa Ustavom. Sud će ponovo zasedati idućeg utorka, kada bi trebalo da usvoji zapisnik sa prethodne sednice. Pre te sednice sudije koje su smatrale da su ključne odredbe zakona u skladu sa Ustavom, ne žele da daju izjave. Te sudije su iritirane odlukom sudije Milana Vešovića da nešto što je njegovo lično mišljenje predstavi (po njihovom tumačenju) kao mišljenje suda.
       V.d. predsednika suda, sudija Vešović dopisao je na kraju saopštenja posle prošlonedeljnog zasedanja suda da je "Zakon i dalje u pravnom poretku, ali je stvar civilizacijskog, univerzalnog i moralnog odnosa da li bi pri takvom stanju stvari bilo opravdano sačekati konačnu odluku o njegovoj ustavnosti". Taj stav vladi sugeriše da na neodređeni rok odustane od primene zakona - koji je bio jedno od glavnih obećanja Demokratske opozicije Srbije (DOS), koji je većinom glasova podržala i parlamentarana pozicija i opozicija, koji uživa nepodeljenu podršku javnog mnjenja i čija suština je ispravljanje nepravdi prema većini građana na čijoj muci se obogatila manjina.
       "Sa moralnog, socijalnog, ekonomskog i fiskalnog stanovišta zakon je opravdan, ali su kreatori zakona bili nestručni ljudi", kaže Vešović u razgovoru za NIN, te se praktično dogodilo da je duh zakona prihvatljiv, ali odredbe kojima se u velikoj meri uvodi retroaktivnost i dovodi u pitanje jednakost građana pred zakonom (zbog arbitrarnog uvođenja datuma od kada do kada bogaćenje potpada pod slovo zakona), ugrožavaju bazični ustavni principi.
       Savezni ustavni sud sa stanovišta stručnog ugleda i odbrane ovih principa u javnom mnjenju nije ostao u najboljem svetlu i uglavnom se doživljava kao bastion starih Miloševićevih snaga. Sudije koje smatraju da je zakon suprotan Ustavu doživljavaju se kao produžena ruka interesnog lobija oporezovanih bogataša, a posle imenovanja četvorice novih sudija i kao novi poligon za odmeravanje snaga sadašnjeg jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice (koji se u delu javnosti doživljava kao zaštitnik oporezovanih) i srpskog premijera Zorana Đinđića (čija vlada je zakon predložila).
       Stvari, međutim, nisu tako jednostavne kao što izgledaju: Đinđića je u javnosti diskreditovalo korišćenje aviona Stanka Subotića Caneta, nesumnjivo bogatog poslovnog čoveka. Taj incident zapanjio je i srpskog ministra finansija Božidara Đelića, ali od tada do sada, bar javno, nije bilo pritužbi da je Đinđić intervenisao da se porez nekome ne naplati. Na strani Demokratske stranke Srbije (DSS) među ljudima koji su se pojavili u predsednikovom društvu bilo je više lica, obveznika poreza. Već pomenutog člana Saveta za borbu protiv korupcije Čedomira Čupića zanimalo bi da predsednik Koštunica javno položi račun o troškovima svog puta u Hilandar.
       DSS je prošlog juna glasao za usvajanje Zakona o ekstraprofitu u obliku u kojem je on usvojen u parlamentu iako je tadašnji savetnik predsednika Koštunice profesor Jovan Ranković bio protiv njega.
       Među sudijama koje javnost sada proziva po liniji partijskog uticaja, sudija Vešović bio je kandidat tada jedinstvenog crnogorskog bloka Demokratske partije socijalista (DPS), u vreme predsednikovanja Dobrice Ćosića, a sada ga, kako kaže, "svojata Socijalistička narodna partija (SNP) koju on simpatiše". Sudija Vešović za mesec dana ide u penziju i tvrdi da na njega niko nije vršio politički pritisak.
       Vešović kaže da ni sada ni bilo kada nije bio na platnom spisku Karića niti bilo kog drugog bogataša.
       Neki od podnosilaca zahteva za ocenu ustavnosti su zaposleni u BK Grupi, ili su obveznici poreza.
      
       Politički pritisak
       Novoimenovani sudija Aleksandar Simić koji podržava Vešovićevu preporuku vladi da se suzdrži od primene zakona dok sud ne donese konačnu odluku, smatra da je činjenica da je uvođenje Zakona o ekstraprofitu doživelo potpunu podršku parlamenta važan argument, ali da su se sudije podelile oko pitanja da li je normativno uobličenje zakona ispravno.
       "Nije sporno da zakon kao celina treba da opstane, ali ne mogu da opstanu članovi 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 13, i stav 14. član 2 i zato sam predložio da se ukinu", kaže Simić.
       To su praktično članovi kojima se određuje šta se smatra posebnim privilegijama u sticanju profita i ko su poreski obveznici. Simić smatra da je crnogorski Nacrt zakona o ekstraprofitu kojim se navodi da porez treba da plate svi koji su stekli imovinu koja je iznad jedne određene visine "x", a stečena je u periodu od juna 1992 godine - datuma uvođenja prvih sankcija prema Jugoslaviji, pravno srećnije rešenje. On smatra da u takvom zakonskom rešenju kojim se oporezuje imovina a ne i dohodak, prigovor o retroaktivnosti ne bi imao takvu snagu kao u spornom zakonu. Isto važi i za prigovor o stavljanju građana i pravnih lica u nejednak položaj, jer se za datum od kad se smatra da se neko mogao obogatiti pod posebnim uslovima stavlja smisleno objašnjenje, a ne ulazi se u pitanje definisanja načina sticanja profita u prošlosti.
       Na pitanje da li smatra da su sudije bile izložene političkim pritiscima, Simić kaže: "Nedozvoljeno je da u državi koja želi da se gradi na načelu vladavine prava predstavnik izvršne vlasti, a tu konkretno mislim na ministra finansija Đelića, u nekoliko navrata kaže da ako sud odluči da zakon ili pojedine članove Zakona o ekstraprofitu oglasi kao suprotne Ustavu, on neće postupiti po odluci suda. Ovo smatram tim pre nedopustivim jer se radi o čoveku koji je obrazovan u SAD i Francuskoj koje duže od dva veka predstavljaju primer nezavisnosti sudske vlasti."
       Simić navodi da je i profesor Ranković u vreme kada je bio savezni ministar finansija takođe davao komentare koji se mogu okvalifikovati kao pokušaj uticaja na sud.
       Sudija Simić je 1994.godine, u to vreme kao pravni savetnik Zorana Đinđića, bio izraziti zastupnik retroaktivne primene Zakona o revalorizaciji privatizacija u Srbiji, čime je faktički privatizacija u Srbiji poništena.
       "Taj zakon je u primeni doveo do velikih arbitrarnosti i on je bio velika životna i profesionalna lekcija za mene. Ključne odredbe Zakona o ekstraprofitu takođe daju mogućnost poreskom organu da arbitrarno odredi ko će i koliko platiti porez", kaže Simić.
      
       Sporna retroaktivnost
       Na pitanje da li se oseća neugodno što bi odluka suda kakvu on predlaže faktički predstavljala moralnu (i materijalnu) satisfakciju za lobi bogataša, Simić kaže:
       "Ne mogu da odgovorim na to pitanje jer bih tako zauzeo stav moralnog presuditelja u političkoj borbi, što jedan sudija ne bi trebalo da radi."
       Đelić tvrdi da ne želi da utiče na sud, ali da smatra da je nedopustivo da sud zadržava sebi pravo da o jednom istom predmetu više puta odlučuje. "Ako sudije prošlog četvrtka nisu utvrdile da su ključne odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom, već su neprihvatljivim proglasile samo neke odredbe koje ne ugrožavaju duh zakona, smatram da je sud presudio i da taj predmet treba da bude stavljen ad acta", kaže Đelić.
       "Ako većina sudija nije usvojila zahtev za proglašenje neustavnosti tog zakona, već je odnos bio 'tri prema tri', onda je taj zahtev podnosilaca odbijen, i tu je situacija jasna", kaže Vesna Rakić-Vodinelić, ekspert Instituta za uporedno pravo, uz napomenu da konačnu odluku suda nije videla jer ona još nije objavljena. Vodinelić je na prošloj sednici suda opširno izložila razloge zbog kojih smatra da je zakon u skladu sa Ustavom, a koje Vlada Srbije nije navela u svom odgovoru. "Preporuka sudije Vešovića nema pravno dejstvo", kaže ona.
       "Sud će o odluci koja nije doneta, dakle o ustavnosti ključnih članova Zakona, odlučivati kad dobije i sedmog člana", kaže Simić.
       U praksi, ovakav razvoj situacije - komforno neodređen dok se drugačije ne dogovorimo - pokazuje da nijedan organ u zemlji nema legitimitet kakav bi trebalo da ima (ni sud, ni srpska vlada, ni parlament), već moć institucije zavisi od trenutnog odnosa snaga unutar DOS-a. Pred novo zasedanje suda polako se podiže ista onakva unutarkoaliciona temperatura kakva se razvija kod svakog pitanja koje ima jak politički naboj. A hteli smo da zakoni budu otporni na politiku.
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Argumenti vlade

Među mnogim argumentima koje je Vlada Srbije ponudila u odbranu svog stava da Ustav nije povređen, izdvajamo samo najvažnije.
       - Vlada smatra da se ne može prihvatiti tvrdnja da je Zakon o ekstraprofitu u celini retroaktivan što bi zaista bilo u suprotnosti sa članom 117 Ustava SRJ. Ustav dopušta da samo pojedine odredbe zakona budu retroaktivne, kada to zahteva opšti interes građana. S obzirom da je srpski parlament utvrdio da postoji opšti interes da se kroz jednokratni porez otklone velike nepravičnosti nastale u raspodeli dohotka od 1. januara 1989. godine do stupanja zakona na snagu, postoji opravdanje za delimičnu retroaktivnost zakona.
       - Vlada smatra da se u delu koji se odnosi na poresko zahvatanje imovinske komponente ne otvara problem retroaktivnosti jer je u samoj prirodi poreza na imovinu da on pogađa ono što je ranije stečeno.
       - Netačno da se time što je porez jednokratan i uvodi se u ograničenom periodu trajanja (a ne trajno), čini povreda ustavnog principa o ravnopravnosti građana. Smisao i cilj zakona je, obrazlaže vlada da se upravo za taj period, u kome su korišćeni uslovi koji su samo izgledali legalni - a koristili su za enormno bogaćenje, uvođenjem posebnog jednokratnog poreza, obezbedi elementarna pravičnost.
       Načini na koji je bilo moguće bogaćenje u tom periodu, kao što je, na primer, korišćenje primarne emisije, više ne postoje.


      
      
Nova lista bogataša

Prema podacima Republičke uprave javnih prihoda (RUJP), od prvih deset najvećih poreskih obveznika kojima je razrezana ukupna obaveza od 89 miliona nemačkih maraka, naplaćeno je do sada 72 procenta ili 63,3 miliona nemačkih maraka.
       Od nekoliko stotina sitnijih obveznika kojima je razrezan porez od 270 miliona nemačkih maraka, do sada je naplaćeno oko 3 odsto ili 7,9 miliona nemačkih maraka.
       "Vidi se da smo se skoncentrisali na naplatu od velikih dužnika", kaže za NIN Aleksandar Radović, direktor RUJP-a. U ovom trenutku RUJP još nije izašao sa listom obveznika poreza po osnovu korišćenja izvozno-uvoznih kontingenata, što bi moglo da promeni stanje na listi prvih deset najvećih obveznika.


      
      
Satnica

Zakon o porezu na ekstraprofit donet je krajem juna, ali pre popune suda izvršene izborom četvorice novih sudija u septembru prošle godine, sud nije imao kvorum za bilo kakvo odlučivanje.
       Zato je sud prvi put reagovao tek u oktobru kada je sudija Aranđel Markićević (tada sudija izvestilac, iz starog sastava suda, sada u penziji) predložio da se uvede generalna privremena mera da se onemogući primena svih rešenja o plaćanju poreza dok sud ne utvrdi da li je zakon u skladu sa Ustavom ili nije. "Sud je glasao 4 prema 3 da se privremena mera kojom se obustavljaju od izvršenja poreska rešenja može donositi samo u konkretnom slučaju. U tom trenutku poreska rešenja još nisu bila doneta i predlog sudije Markićevića nije prihvaćen", kaže Simić.
       Krajem novembra i početkom decembra sud održava pripremne sednice na kojima se raspravlja o konkretnom slučaju Astra banke kojoj je određeno plaćanje poreza na ekstraprofit, a u toku plaćanja, Narodna banka Jugoslavije joj oduzima dozvolu. Sudija Momčilo Grubač smatrao je da zahtev za uvođenje privremene mere treba odbiti, a sudija Simić da ga treba prihvatiti jer ukoliko se banka ugasi, onda nastupaju neotklonjive štetne posledice ako bi sud odlučio da su zakon ili njegove ključne odredbe neustavne.
       Sud je 26.decembra održao javnu raspavu o zakonu. U prvoj polovini januara sud uopšte nije zasedao, a u drugoj polovini januara i početkom februara imao je dva zasedanja. Jednom je sudija izvestilac Grubač bio bolestan pa je izjašnjavanje odloženo, a drugi put je sudija Vešović bio nezadovoljan nacrtom odluke sudije Grubača, pa je napravio svoju verziju odluke.
       U februaru se sud podelio "tri prema tri" oko toga da li su ključne odredbe zakona u skladu sa Ustavom.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu