NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
Biberče

      Ej, braćo i sestre, stvari postaju sve kontrolisanije i sve luđe! Pazite ovo, iz pouzdanih izvora čujem da me Voja, predsednik koji veruje (da je Predsednik), citirao! Naime, obaveštajni fakti kažu, kada je pre neki dan saznao za Solanin plan o srpsko-crnogorskoj fisionoj fuziji, smerni Voja je ciknuo: "Ovo je jebalo tutku!" I pri tom zaboravio da se prekrsti! Au! Je l' to znak prosvetljenja ili silaska s "brzih pruga pravoslavlja"?
       Ruku na srce, imao je šumadijski Dorćolac razloga za egzorcizam (koji se ne sprovodi uvek nad drugima!). Mislim, onaj Solana nas onodi pa nas ne pokriva! Nema šta, baš je pravi hipijevski guru: napravi prstima znak mira, a onda ti ceo znak ugura u bulju. Usled čega se velikodušno istrtiš u pozi poznatoj kao "pozdrav Suncu". Što bi otcvrkutala Grejs Slik: "Prirodna ljubav za vazelinom ne haje." Ipak, da bi se duh Zapadne obale primio na preoranim obalama Zapadne Morave - mora malo da proklizi. Budući da je srpsko debelo meso malo više otvrdlo od vaspitavanja štapom i šargarepom. Za štap i nekako, al' kad krenu da vaspitavaju šargarepom - hteo ne hteo moraš da se stiskaš. Nema mešanja kultura bez "ljudskog mešanja", zar ne?
       Dobro, dobro, mogu ja i jasnije, moja nevina i neiživljena braćo i sestre. Dakle, ako ste "deo problema", bićete nataknuti na "deo rešenja" (blago zakrivljena glava, poput periskopa na Nojevoj barci, he-he!), i tako ćete se prikopčati na mrežu visokonaponske, sveprožimajuće ljubavi koja svaki nesporazum i frustraciju izglađuje povlačenjem za uši, gore-dole, gore-dole...
       Hoćete da vam TO nacrtam na tabli? U redu. Propisana formula spasa za naš "kolektivni šizo-entitet" glasi: Hipijevska Internacionala je odlučila da samozvana SRJ bude eksperimentalni poligon za renesansu duha slobodne ljubavi, polno-rasne tolerancije, miroljubive penetracije i kolateralne koegzistencije. Dobrodošli u mutirajuće šezdesete! Postnuklearni sindrom zvani "dan posle" konačno je ubrizgan u "stvarni život". Pošto se naše samohvalisavo ludilo vremenom pretvorilo u zaštitni znak "toploratovskog" marketinga, ne treba da čudi zašto je izbor pao na nas! Mora da je Solana, najfundamentalniji hipik današnjice, saznao ko je prvi zaigrao Kozaračko kolo u "Kosi", tom najpromiskuitetnijem himenu "rke-koke" umetnosti, koga ni najfidbek-vibracija nije deflorisala. Tek posle je Isus postao "Superstar" i otkrio flipere, operu i "propeler Stratokaster" Pita Tauzenda.
       Naravno, ima tu i neizlečive nostalgije, sećanja na dane i noći koje je Biberče (Havijerovo gerilsko ime, pod kojim ga NATO i dalje vodi u svojoj arhivi DVOSTRUKIH DOUŠNIKA) proveo na Mljetu i Susku, uživajući u plodovima mora, izduženim džointima Račan Ivice, berući punjene masline s "praksis" brošurom u ruci, lutajući "čudnom šumom" ko Alisa s one strane ogledala... Eh! Ne mogavši da zaboravi te dane prosvetljujuće ekstaze, Lutajući Španac se nije mnogo dvoumio. Uz naklon ostale "pis braće", skovao je plan kako jednu skoro do egzotičnosti primitivnu zemlju urediti tako da njeni naježeni delovi funkcionišu kao beli bubrezi u "Kelvin Klajn" gaćama! Naprosto, odlučio je da stvori najveću hipi komunu u Evropi i šire, i tako ostvari sve svoje polucijske snove. Nema birokratije, nema granica (osim sanitarnog kordona, ali to je od spolja i ne ometa unutrašnju slobodu komune i njenih ćelija), svuda neometani, radosno-razulareni protok sluzi, ideja, ručno proizvedene hrane i mašinski rezanih muzičkih diskova... Tako vam je to: jednom hipik - uvek hipik! Ili, da budem konkretniji - samo overeni hipik je dobar hipik! Nažalost, nije nam se dalo...
       Prva pokazna vežba iz "primenjene neohipijevštine" bila je ona ulična smotra "crvenih beretki", koje su se tom prilikom promovisale kao "Frakcija Crvenih Brigada" - što je bilo nedvosmisleno odavanje počasti nikad prežaljenoj "Frakciji Crvene Armije". Havijer, Joška i Toni su bili ganuti sećanjem na "frikovske" dane kada je terorizam bio "gradska furka", i kada su čak i SVINjE pendrečile iz pravih razloga slobodoumne buntovnike bez razloga...
       I dok je Voja mislio da se radi o remontu hladnjača kojima se pokvario uređaj za duboko zamrzavanje, visprenog Đikija je odmah zagolicao davno otfikareni repić, te je uvukao vrat među ramena kapirajući odakle i kakav vetar duva. Znao je kako su završili Ebi Hofman i Rudi Dučke, a kako Danijel Kon Bendit i Džeri Rubin. I znao je da ne želi da piše kuvare poput Bobija Silija. Poster Andžele Dejvis je, ionako, odavno sklonio u ropotarnicu istorije za čijeg je Upravnika postavio sopstvenu suprugu...
       I tako, pre negoli je obnarodovan Solanin plan - kojim se predviđa da se blatom marke "Vudstok" spoji Morava s Lovćenom u domaćinsku kuću od tugle, ćeremide i grede za vešanje - Điki je načinio izbor: postao je srpski Timoti Liri. Krenuo je na veliku psihodeličnu turneju propovedajući svoje "vizije" i zračeći halucinogene vibracije na konfuznu i iznurenu okolinu. Jebi ga, u misiji otvaranja umova provetravanje glave nije ponekad moguće bez elektrošokova i lobotomije... Hm, čak je i Magični bio zatečen majstorskim tajmingom i majčinskim instinktom koji je doista redak fenomen za muškarca u tim godinama, i koji ti omogućava da preživiš čak i bez sisanja. Naime, iako salonski bitnik po opredeljenju, premijer bez portfelja je nekako dokontao da se od jipija do japija najlakše stiže "boingom" ZADIMLjENE putanje. S obaveznim presedanjem u Altamontu. E, tu je Điki odigrao potez sezone: svoju publiku je počeo da tretira kao Anđele Pakla nudeći im rentakar tripove. I pitanje koje mu direktno produžuje premijerni život premijera: Zašto bi samo Velika Srbija imala Istočnu i Zapadnu obalu?


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu