Samo što se smirila afera o pešačkom prelazu, zvanom zebra, kad je izbila nova - "afera kolači".
       Najpre su se uzbudili srpski poslanici što je asortiman slatkiša u restoranu Skupštine Srbije bedan, a zatim se uzbudila javnost što su se poslanici usudili da potpišu peticiju za povratak dobrih kolača na skupštinski meni. Kuvari ih lišavaju dobrih slatkiša u njihovom životu punom gorčina.
       Usledili su ogorčeni komentari kako predstavnici naroda sebi dozvoljavaju da izvoljevaju pravo na bečke torte (plaćaju ih, ne traže ih besplatno), kada deo njihove baze gladuje.
       Komentatori samo što nisu napisali da im deo poslanika-sladokusaca liči na Mariju Antoanetu, ćerku Franca Prvog i Marije Terezije, suprugu Luja XVI. Naime, na vest da narod nema hleba, ona je navodno izjavila: "A što ne jedu kolače!" Kao da deo uznemirene savesti, u ime gladnog naroda, poslanicima željnim kolača, priziva sudbinu giljotinirane francuske kraljice.
       Kolač je drevnog slovenskog porekla. Manje-više svi slovenski narodi imaju reč kolač u tom ili sličnom obliku, katkada sa različitim značenjima.
       Kolač je izveden od reči kolo, krug, jer su prvi kolači očigledno bili okrugli. Ličili su na perec ili đevrek, pecivo sa rupom u sredini.
       Torta je francuska reč poznata još u XIII veku, nastala, u obliku tarte, sličnog porekla kao i naša kolač. Potiče od latinske reči torta, elipsa, torta panis, okrugli hleb, zemička.
       Desert (dessert) takođe je francuska reč. Potiče od glagola desservir, raspremiti, jer se slatkiši služe kada se trpeza raspremi posle služenja glavnog jela.
       Varvarizam nemačkog porekla melšpajz sastoji se od reči Mehl, brašno i Speise jelo, dakle, testenina, kolač.
       Marsel Prust je proslavio francuski kolač madlenu, jednostavan slatkiš u obliku mačje šapice. Pisac "Potrage za izgubljenim vremenom" počinje svoj roman-reku kada je jednog trenutka okusio male madlene i time izazvao čitavu plimu uspomena.