Pre nego od gledanja televizije, genijalne ideje još uvek radije dolaze s klozetske daske. Zamišljam da bi Duško Radović, da je živ, rekao nešto poput ovoga.

      Željom da bude i otac i majka, brat, sestra, ljubavnica, televizija, možda baš dobrim namerama, popločava naš put u pakao. Od jutarnje vremenske prognoze pred izlazak iz stana, do kasnonoćnog druženja sa erotskim reklamama i lascivnim sadržajima (na određenim kanalima u određeno vreme, određenim danima), magična kutija od svih nas pravi savršene klonove Homera Simpsona, ili nekog od članova njegove porodice.
       Svi oni, naime, više ili manje se opirući, ovisnici su od veštačke stvarnosti, koju kreira baš TV.
       Postojanje ljudskog roda u urbanoj sredini, dakle, ne svodi se na svakodnevnu borbu za preživljavanje, kruh svagdašnji, već na borbu sa "đavoljom spravom", borbu za deliće sopstvenog identiteta.
       Ovi se delići, pak, kriju u umetnosti, pročitanim (još više u nepročitanim) knjigama, organizovanju svog životnog prostora, druženju s dragim osobama... A televizija je u potpunosti tome suprotna i možete se opkladiti da Zvorikin i Farnsvort, očevi moderne televizije, nisu ni pretpostavljali u kakvog će se monstruma njihovo čedo izroditi. Izvor moći, a po tome i moć sama, zato je televizija tako očaravajuća za političare, ambiciozne, biznismene, sve one nalik podzemnim čudovištima iz Tolkinovih priča, nekad ljudi, koje je izopačila jaka želja.
       Eto, baš to (ne znam zašto) podseti me na čudan slučaj kome sam prisustvovao - na TV-u. Željko Mitrović, gazda jedne televizije, optužio profesora Čedu Čupića da nije baš kompetentan da sudi o tome kako je on, gazda, napravio svoju poslovnu zgradu, jer eto, profesor ima nekretnine u inostranstvu, radio je na nekakvom "prijemu studenata", a k tome je i "lažni profesor".
       Kasnije se ispostavilo da Čeda nema i nije to što mu Željko spočitava, a njemu, Željku, ostade 'nolka zgradurina. I nikom ništa, a svetina će poverovati Željku, on je poznatiji od tamo nekog profesora. U stvari, sve je zbog toga što profesor Čupić, kao poznati antikorupcionaš, hoće da oduva Željkovu kućicu. Samo jedno od mnogih, pitanje je kako je to Pink došao do materijala o profesoru, čak za dokumentarni film, u kome će, kako su najavili, da razotkriju Čedu, koji u stvari i nije Čeda. E, to jedva čekam da vidim!
       Kao i svi ovisnici, znam kad nešto nije dobro, ali ponekad, pokleknem. Međutim, odlučio sam - umesto televizije, stvarnost ću posmatrati kroz prozore, na ulici, među ljudima. Proverio sam, životnije je i - ne boli toliko.
      
       P.S.
       Kao i svi voajeri, i TV gledaoci vole da zavire u tuđu intimu. Zato, otkriću bar deo onoga što gledam na domaćim TV stanicama: Simpsonovi, Kraljevići, emisije o kompjuterima i informacionim tehnologijama, Ćirilov, ponekad Velja Pavlović, "Kasno uveče sa Džulsom Holandom", Muzička televizija Balkan, Brendomanija, a volim i humorističke serije sa ANEM televizije, nepretenciozne i pitke (osim preglupe "Lige džentlmena", zaboga, skinite je s programa!).