NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Suptilna osvešćenost

Kosta Bogdanović, vajar i profesor na postdiplomskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu

      Novo otkriće u oblasti arheologije koje je u svom istraživačkom radu pripremio za objavljivanje dr Milorad Stojić, obrađujući lokalitet u Belici kod Jagodine, najavio je na ovim prostorima i znatno šire, posle Lepenskog vira, izuzetno iznenađenje. Ono je izuzetno i po tome što je na sasvim malom prostoru pronađeno sedamdesetak skulpturalnih formi u kamenu, koštanoj materiji i u keramici čije najduže dimenzije pojedinih komada ne prelaze - nekoliko santimetara.
       U odnosu na moguća poređenja sa poznatim formama sličnog obeležja, poput oblika dvojne sekire i svedenih formi antropomorfnih naznaka u neolitskoj kulturi, ove male skulpture iz Belice, po svojoj svedenosti, na granici su opredmećenih kultnih simbola i donjoj granici subjektivne prepoznatljivosti atributa, najčešće, ženske antropomorfije i muških falusoidnih predstava.
       Kao takve, one imaju visok nivo osvešćenosti objedinjenih svojstava i značenja antropomorfije i antroposimetrije i sjajnu usklađenost u formama koje o tome nemaju skoro nikakvih spoljnih naznaka, jer se svi delovi podrazumevaju u veoma odmerenim dimenzijama mase i volumena kao odnos delova prema celini tela.
       Tu ubedljivu granicu kao sublim vidljivog i prepoznatljivog, čini samo poprečno urezana linija oko volumena. Donji deo je uvek kraći i u njemu se sažimaju atributi plodnosti. Obično na donjem rubu u vidu naglašenog zareza je ujedno i dominantno označeno mesto i oblik vagine, a ujedno lako shvatljivi razmak između nogu. Time se ukazuje na mesto, položaj i orijentaciju onoga šta je donje, a šta gornje na telesnom korpusu savršeno izglačanog kamena. Visok stepen poliranja ovde nije samo posledica već prirodno izglačanog volumena koji je kao takav i odabran za najminimalniju moguću doradu da bi od pljosnatog oblutka nastala izvanredno svedena telesnost lika ljudskog bića. Tu je i dodatni stepen uglačanosti kamena koji je proizišao, verovatno, iz posledica kultnih obrednih radnji, držanja figura u rukama u vidu nekog rituala, bliskog novijem običaju propuštanja brojanice kroz prste, čime su one dobile svoj kultni sjaj.
       Iako se ne može govoriti o pojmu estetizacije u to doba, u tragovima oformljenja ovih sjajno intuitivno stvorenih odnosa u telesnim zonama, donjeg i gornjeg dela tela, stvoren je na njima idealan arhetipski obrazac u značenjima sublimisano stvorene ženskolike forme, koja je prevedena u simboličko kultna obeležja, prvenstveno u značenje kulta plodnosti.
       Tradicija reinterpretiranja arhetipsko-kultnih formi ima svoje veoma osnaženo uporište i u savremenoj skulpturi, poput onih koje su u tim relacijama promišljali i stvarali: Pikaso, Modiljani, Brankuši, Arp, Barbara Hepvort, Olga Jančić, Vojin Bakić i drugi.
       Po svojoj sugestivnoj svedenosti u mogućnostima oblikovanja antropomorfne skulpturne forme, male i velike skulpture stvorene su na krajnjoj granici osmišljavanja i poređenja vidljivog, shvatljivog i opredmećenog, već zadatog oblika (okruglog kamena, oblutka) gde su sačuvani svi atributi i antropometrijski odnosi celine prema podrazumevanim detaljima. To je ujedno i krajnja granica mogućnosti preuobličenja lika odabranog oblutka u lik i karakter sugestivno oblikovane antropomorfne forme.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu