Poslanici Skupštine Srbije shvatili su da bi, u "tranzicionim" društvenim okolnostima, davanje prvobitno najavljenih velikih ovlašćenja predsednicima opština moglo poroditi nove "Bidže". Ipak, nisu odustali i od rešenja da se, ubuduće, gradonačelnik bira neposrednim glasanjem

      Grotlo našeg sistema lokalne samouprave takođe se našlo na tapetu vladinog brzog, reformatorskog kursa. Krupan zalogaj, ali samo na početku puta ka željenoj decentralizaciji, sažvakan je donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi, čija je bit svedena na objedinjavanje upravne i izvršne vlasti u liku gradonačelnika, davanje širih ovlašćenja, kao i na neposredan izbor prvog čoveka opštine.
       Predlog Zakona usvojen je posle svega dva dana, da bi potom prispelo oko 300 amandmana, što od DOS-a, što od dvostruke opozicije u republičkom parlamentu. Uprkos prigovorima, Zakon je prošao u rekordnom roku, ostavljajući utisak da su poslanici, pred produženi vikend, uoči Sretenja, hteli što pre da se ratosiljaju pa i skraćene, trominutne rasprave "po glavi", bez obzira na složenost i dosadnost klupka pitanja za koje svi jasno znaju da se ne može tako brzo razmrsiti.
       Amandmani su mahom stigli na predviđeno davanje izuzetno velikih ovlašćenja gradonačelnicima, odnosno predsednicima opština u mestima gde nema više opštinskih jedinica. Pričali su oponenti, biće mnogo korupcije, nastaće autoritarna vladavina u lokalu i kako to, čudio se DSS, između ostalog, da se u parlamentarnoj Republici Srbiji, na nižem nivou, želi napraviti predsednički sistem. Dušan Vasiljević, projekt menadžer u Palgo centru (Centru za javnu i lokalnu upravu), odgovoriće na ovo poslednje da bi, prema toj logici, u Velikoj Britaniji trebalo da postoje mini-monarhije.
      
       Živa laboratorija
       Stručnjaci Palgo centra izradili su Predlog nacrta novog zakona koji su i evropski eksperti štriklirali (malo se bunili zbog nepromenjenog statusa opštinskog imetka), vlada donekle izmenila, skupština još više. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i, naravno, svet kao živa laboratorija, utkani su u novo zakonodavstvo, a Vasiljević kaže da je upravo "jak gradonačelnik" aktuelni trend u zemljama koje reformišu sistem lokalne samouprave. Ali, naši poslanici našli su da su domaći uslovi "specifični", teren klizav, pa su, ipak, amandmanima ograničili predviđena prava gradonačelnika. Dok traje tranzicija.
       Glavnu potku nove regulative čine uvođenje načela podele vlasti i to da će gradonačelnika građani birati - direktno. Dakle, briše se praksa partijskih kajmana i zvaničnih dopisa iz Beograda. Stručnjaci se slažu da je i ovo značajan pomak, pošto su, time, stranke pokazale spremnost da se odreknu dela političke moći. Na stranu što su poslanici (najpre amandmanima samog DOS-a i DSS-a) rešili da ograniče izvorno data široka ovlašćenja gradonačelniku. Rešili su da se uvede institucija opštinskog saveta: na predlog predsednika, skupština opštine biraće članove saveta koji bi donekle delio izvršnu vlast s gradonačelnikom i kontrolisao je; predsednik će imati i kabinet koji će birati - skupština; skupština će postavljati i razrešavati i načelnike opštinskih uprava, a ne predsednik opštine, kako je vlada odobrila.
       Vasiljević negoduje; kaže da se baš to "zamagljivanje odgovornosti" htelo izbeći. Isto smatra i bivši gradonačelnik Beograda u dva mandata (1974-1982) Živorad Kovačević: "Ne treba sada mutiti vodu, mešati institucije, ovlašćenja. Rizik je u tom slučaju veći, nego kada se daju široka ovlašćenja gradonačelniku."
       Iako su socijalisti obećali da nikako neće podržati novi zakon, predsednik opštine Vranje Miroljub Stojčić (SPS), kaže: "Dobro je što će predsednik odgovarati i donositi odluke, biti autoritet za grad, ali je loše što neće moći jedan čovek da bude upoznat sa svim problemima. Mi sad imamo izvršni odbor, savete i opet ne možemo da steknemo uvid u sve probleme,"
       Palgo centar je, pod jedan, naveo neophodnost uvođenja podele vlasti i na lokalnom nivou, da se onima koji imaju odgovornost dodeli dovoljno ovlašćenja da tu odgovornost mogu i da sprovedu (gradonačelnik neće biti odbornik, deo zakonodavne vlasti). Dosta je bilo prebacivanja loptice sa skupštine na vladu, to jest na gradonačelnika, i (ili) obrnuto. Dosta je bilo kvizova o tome zašto se u nekim opštinama na neki papir čeka 15 minuta, dok se u nekim drugim šalteri prstima maste i nekoliko dana. Gradonačelnik s novim imidžom i palicom u šakama praktično bi bio i šef opštinske uprave, lično bi odgovarao na prozivke. Tim pre što mu ponovni izbor ne bi bio ograničen, a što, podvlači Vasiljević, predstavlja ultimativnu kontrolu - mnogi će želeti da se dokažu, opravdaju poverenje i, konačno, iskoriste poziciju kao odskočnu dasku za eventualnu višu funkciju (Žak Širak, recimo, ključne poene stekao je vodeći grad Pariz).
       Kovačević se priseća perioda dok je bio "predsednik Beograda", perioda kada pljuvanje lokalnih vlasti, nelogično, nije bilo strano samoupravnom režimu. Podseća kako je i onomad postojao izvršni odbor, ali da je odgovornost u očima građana, "u dobrom, pogotovo u lošem", bila u gradonačelniku: "Ako je već tako, onda to treba i ozakoniti. I bolje je da ima veća ovlašćenja. Onda će biti pod duplom paskom, jer skupština neće propustiti nijednu priliku da ga propita i - biće pod pritiskom javnosti. Neće moći da se 'vadi' na mala ovlašćenja."
       Svesni, valjda, verovatnih posledica jakog gradonačelnikovanja, danas u Srbiji, poslanici su mu unapred skratili palicu, usput odbacili i predlog o povratku lokalne policije, na radost radikala, raspravljali o mogućnosti uvođenja institucije gradskog menadžera ("čista đinđićevština", rekli bi premijerovi suparnici), ostavili kontroverzne samodoprinose...
      
       Državna fotelja
       U celoj priči, međutim, izgleda da će suštinske promene sačekati taj kraj tranzicije. Naime, republički ministar za pravdu i lokalnu samoupravu Vladan Batić, već pri samom predstavljanju novih zakonskih formula, priznao je da nema specijalnih novina u sistemu finansiranja. Opštine neće biti vlasnici fiskalne autonomije. DSS-ov predlog da 30 odsto sredstava od privatizacije nepokretnosti čiji je vlasnik država, odnosno opština, ostane u budžetu lokalne zajednice i upotrebi se za kapitalne investicije, održavanje i uvećanje imovine lokalne zajednice - odbijen je. Obrazloženje: te nepokretnosti su u vlasništvu države i novac od njihove prodaje ide u budžet Republike.
       Fotelja gradonačelnika u Srbiji i dalje neće biti njegova, opštinska, nego državna fotelja. Reč je, ponavljaju eksperti, o prvoj zamerci na račun našeg modela lokalne samouprave. Uostalom, prvo što je Rodoljub Šabić (Socijaldemokratija) izjavio kao kandidat za novog ministra za lokalnu samoupravu, jeste da je apsurdno govoriti o lokalnoj samoupravi "kada je svaka čaša, ili olovka vlasništvo države, a ne samouprave". "Nažalost, u ovom trenutku, nijedna verzija to nije mogla da reguliše, jer se radi o problemu sadržanom u članu 73. saveznog Ustava, u kome piše da sva imovina i sredstva koju koriste savezni, republički i organi lokalne samouprave predstavljaju državnu svojinu", objašnjava Vasiljević.
       Posebna šteta napravljena je Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine čime su podržavljeni i opštinski putevi, vodovodi, cevovodi... "Ovo je sistemski zakon, ne ulazi u te pojedinosti. Ideja je bila da sledeći korak na putu ka decentralizaciji - a ovo je zaista samo jedan korak, ali važan - bude izmena zakona o sredstvima u svojini Republike." Vasiljević veruje da će reforme u međuvremenu ići u pravcu pružanja maksimalno odrešenih ruku opštinama za upravljanje svojinom (možda i toliko da opština može da otuđi delove državne imovine koje koristi), dok će, svejedno, krajnji titular ostati vlada. (Do sada je Republika mogla da otuđi bilo koju imovinu opštine i da opština od toga ne dobije ništa.)
       Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je, znači, bez većih trzavica, mada se radi o zamarajuće kompleksnoj materiji. Zbog velikog broja usvojenih amandmana koji su "narušili osnovnu koncepciju zakona" (DSS) i "napravili ogromnu pravnu zbrku" (opozicija), predstavnici vlade i nadležni skupštinski odbori dužni su da problem razreše. Biće primenjen od narednih lokalnih izbora i već ga zovu "tranzicionim", što će reći da će biti dopunjavan i usklađivan i s najavljenim ustavnim promenama. Pitanje, ukoliko je pitanje, jeste zašto su vlasti toliko žurile s njegovim usvajanjem (i šta bi s "hitnošću" drugih zakona, o univerzitetu, o radio-difuziji), kada je izvesno da će ga uskoro menjati. Ministar Batić nudi odgovor saopštenjem da je ovaj akt pravljen po mustri modernog evropskog zakonodavstva i da je jedan od preduslova za prijem naše zemlje u Savet Evrope. A Savetu Evrope se ne žuri. Žuri se nama. Stoga se nameće i pretpostavka da smo poranili, u stvari duplirali posao, te pomalo nespretno zagrebali izrazito ambiciozno i nadasve dugoročno menjanje atrofiranog sistema lokalne samouprave i njegovo odvlačenje od izvitoperenog epiteta Alajbegove slame.
      
       ANA VUČKOVIĆ