U nedostatku čvrstih dokaza za nalogodavce i počinioce zločina kada je reč o masovnim grobnicama širom Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova je optužilo Tužilaštvo da usporava istragu

      Devet meseci posle otkrića masovnih grobnica na području Beograda, Bajine Bašte i Kladova, umesto rezultata istrage i imena krivaca za smrt nekoliko stotina lica, usledilo je verbalno prepucavanje između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i pravosudnih organa Srbije.
       Uočljivu nervozu prvo je ispoljio MUP Srbije saopštenjem da još nije obavešten o rezultatima ekshumacije, identifikacije i uzrocima smrti žrtava pronađenih početkom prošle godine u masovnim grobnicama u Srbiji i da bez tih podataka "objektivno, nije moguće potpuno utvrditi činjenice vezane za mesto, način izvršenja i identifikaciju počinilaca zločina". MUP podseća da je tokom prošle godine redovno informisao javnost o "odmah preduzetim opsežnim merama iz delokruga svoje nadležnosti", što je naišlo na određene kritike pravosudnih organa, a Okružni sud u Beogradu i pismeno mu je sugerisao da činjenice vezane za masovne grobnice ne iznosi u javnost.
       "Priče, informacije i zaključivanja su jedno, a konkretni podaci protiv nekog sa imenom i prezimenom su drugo", reči su Milana Sarajlića, zamenika beogradskog okružnog javnog tužioca. "Da bi se pokrenuo krivični postupak, potrebna je krivična prijava sa dokazima, a nama MUP nije dostavio ništa od toga", upozorava Sarajlić, demantujući saopštenje MUP-a Srbije.
       Još prilikom otkrića prve grobnice, na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ), u MUP-u su saopštili da bi u istrazi o masovnoj grobnici "ključni svedok" mogao da bude bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Naime, leševi kosovskih Albanaca su preneti u Srbiju u okviru akcije "asanacije" terena Kosova i Metohije, kako bi se uklonili svi tragovi ratnih zločina nad civilima. Sve se dešavalo u vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i general-pukovnik Vlastimir Đorđević slučaj su proglasili državnom tajnom i povodom njega pokrenuli akciju "Dubina 2" o kojoj nema podataka, rečeno je tada u MUP-u Srbije.
       Dalji postupak je bio u nadležnosti stručnjaka sudske medicine, čiji zadatak je da izvrše ekshumaciju, obdukciju i identifikaciju posmrtnih ostataka u pronađenim grobnicama. U Beograd su doputovali i haški istražitelji koji su prisustvovali otkopavanju grobnica u Batajnici, sve pažljivo snimili i sačinili beleške. Iskopavanja su prekinuta jesenas, grobnice zatrpane a nastavak radova i analiza očekuju se uskoro, čim vremenske prilike dozvole. Preciznije podatke treba da omogući i nabavka neophodne opreme za DNK analizu, naročito za utvrđivanje identiteta pokopanih, njihove nacionalnosti kao i mesta odakle su doneti. Uzimanje otisaka zuba i DNK jedini su čvrsti dokazi u ovakvim slučajevima, što je dug i mukotrpan posao. To je povereno Institutu za sudsku medicinu u Beogradu a razgovaralo se i o ispomoći stranih ustanova sličnog tipa.
       "Pre okončanja ovih analiza nema ni govora o okončanju istrage, a ponajmanje podnošenju krivičnih prijava za eventualnu odgovornost. Tek kada patolozi završe svoj posao, može se očekivati značajniji pomak. Rezultate o tome do danas nismo dobili, a bez njih objektivno je nemoguće utvrditi činjenice vezane za mesto zločina, način izvršenja, ili eventualnog počinioca", tvrde u republičkoj policiji. Više od toga u policiji nisu bili spremni da saopšte.
       To ne spore ni u Tužilaštvu, ali se čude i osećaju iritirani saopštenjem MUP-a koje se pojavilo u nedelju, kada Tužilaštvo ne radi. "U maju prošle godine smo dobili informaciju MUP-a na osnovu koje smo kod suda inicirali određene istražne radnje, koje obavljaju stručnjaci sudske medicine. U isto vreme smo MUP-u prosledili naš zahtev za utvrđivanje činjenica vezanih za smrt tih lica kao i okolnosti od značaja da li je neko odgovoran za to", objašnjava beogradski okružni javni tužilac Rade Terzić, uz konstataciju da, za razliku od MUP-a, Tužilaštvo nije operativni organ i ne može da radi policijski posao. Terzić posebno ukazuje na prošlogodišnje javne istupe čelnika MUP-a i njihovo upiranje prsta u nekadašnji srpski vrh i njegove čelnike, a da sada očekuju da im Tužilaštvo za to pruži dokaze. "Neprimereno je da postoji neka priča, da u priči postoje lica za koja se sumnja da su počinila krivična dela, a da se ništa ne preduzima kako bi se to potkrepilo i dokazima. To ne može da obavi Tužilaštvo, već policija."
       Nije sporno da Tužilaštvo i MUP, u stvari, rade na zajedničkom zadatku, na otkrivanju i gonjenju počinilaca krivičnih dela, što sve treba da dobije valorizaciju pred nadležnim sudovima. Sporna je, izgleda, podela tog posla. I hoće li ga obaviti do jula ove godine kada ističe rok za okončanje kosovske optužnice protiv Slobodana Miloševića.
      
       SLOBODAN IKONIĆ