NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tržište i valuta "tvrdi orasi"

Solana je posegao za novim oružjem - predložio je "evropsku ekspertizu" za ekonomsko ustrojstvo i sistem buduće Unije Srbije i Crne Gore

      (Beta specijalno za NIN iz Brisela)
      
       Iz prve ruke obavešteni zvaničnici EU u Briselu uveravaju da su poslednji razgovori Solane s čelnicima SRJ, Srbije i Crne Gore, u Beogradu, pokazali da "skoro nema spora o političko-institucionalnim rešenjima" za preustrojstvo federacije. To bi značilo i da se referendum u Crnoj Gori i svi drugi "ishitreni jednostrani koraci", na šta su stalno upozoravali Evropska unija i ostali svetski činioci, stavljaju ad akta...
      
       Neoborivi nalaz
       To, doduše, ne isključuje načelnu pogodbu da se delotvornost nove države proveri kroz nekoliko godina, možda i referendumom u jednoj ili drugoj republici. Ali je računica Evropske unije, a pre svega Evropske komisije, da će tad možda referendumi ispasti izlišni. Jer dotle će mnogo vode proteći Moravom i Moračom - privreda i demokratske ustanove proraditi, strana ulaganja stići, standard naroda skočiti, cela zemlja se već postepeno uključiti u strukture Evropske unije, uz uporedo obaranje granica u regionu i stvaranje velikog balkanskog ekonomskog prostora...koji neće biti vaskrsavanje nekadašnje Jugoslavije!
       "Petarda" koja je pukla na TV B92 je, međutim, pokazala i da u "naporima za olakšavanje dijaloga Beograda i Podgorice", kako sve snažnije posredovanje nazivaju u Evropskoj uniji, još uvek postoje "najmanje dva tvrda oraha", objasnili su Solani bliski izvori u Briselu.
       U stvari, to su pravi koštunci i svi akteri ovih mukotrpnih pogađanja oko ustrojstva buduće države, moraju dobro paziti da neko na njima i zube ne polomi. To bi bio onaj ko prenebregne činjenicu da bi čisto politička nagodba o preuređenju federacije ne samo ostala kula od karata, već i kao bumerang se okrenula ka njenim tvorcima, ako ne bi bila utemeljena na čvrstim ekonomskim temeljima. Jer samo tako i može zaista delovati, biti ubedljiva i privlačna za strane investitore(bez kojih nema boljitka) i omogućiti uključivanje u strukture Evropske unije kroz proces stabilizacije i asocijacije. To je ne samo mišljenje, već i "neoborivi nalaz" Evropske komisije, kako to kažu u njenom sedištu u kvartu Šuman u Briselu.
       Dva "koštunca" su zapaljivo pitanje jedinstvenog tržišta i jedinstvene valute. Tu su se koplja Beograda, tačnije potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, i crnogorskog vođstva potpuno ukrstila. Naknadno će se bliže razjasniti i kako je na sve to gledao treći važan akter - jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, jer je on izjavio da se "iz DOS-a već dugo vodi anticrnogorska i antijugoslovenska kampanja" i da je na delu "transparentna opstrukcija preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore".
      
       Dva "koštunca"
       Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, Solana je, imajući sve to u vidu, posegao za novim oružjem - predložio je "evropsku ekspertizu" za ekonomsko ustrojstvo i sistem buduće Unije Srbije i Crne Gore.
       Diplomatski izvori EU i krugovi Saveta ministara Unije su poverili da je Solana to predložio pošto se ispostavilo da Podgorica želi da zadrži poseban carinsko-spoljnotrgovinski režim i evro, kao svoju valutu...a Labus za to neće ni da čuje.
       Funkcioneri u Briselu nisu hteli da pruže više pojedinosti o tome na koji bi način bila obavljena ta "evropska ekspertiza" i koji predstavnici i stručnjaci Evropske unije bi to trebalo da obave.
       Kažu samo da ne bi trebalo da budu isključivo eksperti Evropske komisije. Jer su oni već jasno stavili do znanja, i to potkrepili argumentima i iskustvom unutrašnjeg ujedinjenja same evropske petnaestorice i približavanja zemalja-kandidata za članstvo u Uniji, da su jedinstveno tržište, valuta, carinsko-poreski i trgovinski režim preduslov za postojanje funkcionalne države i njeno uključivanje u Uniju.
       Zvaničnici u EU su primetili da iza Labusovog stava stoje "svi reformisti, uključujući Dinkića i Đelića, a očigledno je da to u potpunosti podržava i srpski premijer Đinđić".
       Eksperti Evropske komisije su, 4. Februara u Briselu, stručnjacima iz SRJ, Srbije i Crne Gore izneli sve argumente u prilog jedinstvenom tržištu, jednom carinskom i spoljnotrgovinskom režimu i jedinstvene valute - uz izričito protivljenje zadržavanju evra u Crnoj Gori. Tad je ukazano na činjenicu da "preuranjeno uvođenje evra" može izazvati štetu nacionalnoj privredi i da je zato i Sloveniji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i ostalim kandidatima za ulazak u članstvo petnaestorice izričito savetovano da sa uvođenjem evra sačekaju. U stvari, moraju se uklopiti u zonu evra, a to znači ispuniti uslove smanjenja budžetskog deficita i inflacije, pre svega, na za sve zemlje evra utvrđeni minimum. To znači i emisiju novca i monetarnu politiku preneti na Evropsku centralnu banku i Evropsku komisiju...
       Ove stavove su visoki funkcioneri i stručnjaci Evropske komisije ponovili i na sastanku Radne grupe SRJ-EU, prošlog četvrtka u Briselu, upozorivši da bi "dalje komadanje zajedničkog ekonomskog prostora" jugoslovenske države bilo "protivno evropskoj integraciji i procesu stabilizacije i pridruživanja evropskoj petnaestorici. A za to bi se morala platiti i zamašna ekonomska cena i troškovi".
       "Evropska unija ponovo stavlja do znanja", upozorili su, "da će, kad je reč o posebnoj situaciji u SR Jugoslaviji - i bez obzira na buduća ustavna rešenja - sa Evropskom unijom usaglašene reforme, morati da budu sprovedene u celoj SR Jugoslaviji, a isto tako i u zemljama celog regiona". Oni su, u stvari, ponovo ukazali na to da je besmisleno rasturati saveznu državu kad će ne samo oba njena dela, već i zemlje celog regiona, ubrzo morati da sprovedu iste mere i reforme da bi se ukrcali u vagone za Evropu.
       Funkcioneri u Briselu su bili i zabrinuti i ocenili su da će Solana imati muke da približi stavove Beograda i Podgorice i preseče one ekonomske čvorove. Ali je, tvrde, "ostalo što je izneseno u Solaninim preporukama i zamislima koje su predočili sami čelnici SRJ, Srbije i Crne Gore, izgleda prihvatljivo". Naveli su da su pojedinosti dijaloga "poverljive" i još ne mogu biti objavljene i da tek treba sve da se do kraja uobliči u neki suvisli predlog od više tačaka i vrlo jasnih načela.
      
       Moć ubeđivanja
       Oni su objasnili da su Solanini dosadašnji predlozi, u stvari, bile "zamisli, nije bilo nekog čvrstog, zaokruženog plana", iako su o tome uveliko kolale glasine i "curile poverljive informacije".
       Zamoljeni da objasne ono što je potegao i srpski premijer Zoran Đinđić, a to je da li su dosadašnje "usmene preporuke" Solane njegovi lični predlozi, ili su to "i obavezujući predlozi Evropske unije", odgovor zvaničnika EU bio je da "Evropska unija predočava svoje poglede i težinom svojih argumenata nastoji da doprinese i utiče na konačni dogovor. U završnici pregovora će i stavovi EU biti mnogo 'naglašeniji'. Skica mogućeg rešenja je već u dobroj meri postavljena", kažu ovi obavešteni izvori, i ponavljaju da još treba "razmrsiti i glavni krupan čvor, a to su ekonomski odnosi".
       Jedan sagovornik u Evropskoj komisiji zaključuje: "Možda je neko u decembru ili januaru još i bio u zabludi ili je verovao da će stvari moći da se završe drugačije. Sad svi dobro znaju, to im je argumentima potkrepljeno, da svako političko-institucionalno rešenje mora počivati i proizilaziti iz ekonomskog temelja. Potpuno je zaludan posao praviti državu koja ne funkcioniše. Privredni sistem i reforme su temelj na kojem počiva celokupna saradnja s Evropskom unijom. Zato je Evropska unija i naložila u decembru Solani da čelnike u Beogradu i Podgorici ubedi da moraju promeniti logiku i filozofiju pregovaranja - početi od suštinskih stvari... od ekonomije. Zato je sad, konačno, i neko rešenje ipak na vidiku."
      
       DRAGAN BLAGOJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu