Unija Srbije i Crne Gore bi imala nekoliko nadležnosti, ostavljajući dovoljno prostora republikama članicama da upravljaju sopstvenim poslovima

      Protekle decenije su duboko promenile lice Evrope. Integracija nije samo donela novi nivo prosperiteta, ona je umnogome ukinula granice i podele koje su vekovima obeležile naš kontinent. Jedinstveno tržište, evro, Šengen, zajednički zakonodavni prostor - samo su aspekti dinamičnog procesa evropskog ujedinjenja.
       Narod Crne Gore više puta je preko svojih lidera saopštio da je pridruživanje ovom procesu njegov najveći prioritet. To ne smatramo pustim željama. Još na Zagrebačkom samitu novembra 2000. EU je preuzela obavezu da regionu otvori šanse za puno učešće u evropskim integracijama. To neće biti lak zadatak. On će zatevati vreme, enormne napore ljudi u regionu i ogromnu pomoć EU. Mi smo spremni da preuzmemo naše odgovornosti u tom procesu. Imamo dužnost da pružimo ekonomsku i političku pomoć našim partnerima u rekgionu i mi smo opredeljeni da to uradimo. U svetlu tog opredeljenja, EU izražava svoj stav o budućem ustavnom aranžmanu između Crne Gore i Srbije.
       EU nije zaboravila ključnu ulogu Crne Gore tokom mračnih Miloševićevih godina. Zahvalni smo narodu Crne Gore i njihovim liderima, i brinemo za njih. Upravo zato, kada nudimo svoje poglede na pitanje budućeg statusa, to ne bi trebalo pogrešno shvatiti kao mešanje ili ometanje, već kao istinski izraz brige iskrenog prijatelja i budućeg evropskog partnera.
       Vrlo pažljivo pratim debatu koja se odvija u Crnoj Gori o budućem statusu republike. Moj utisak je da Crnogorci treba da uzmu u obzir novi razvoj događaja u Evropi. Prosperitet naroda Crne Gore biće utvrđen nivoom ulaganja u samog sebe a ne mestom u UN ili mrežom ambasada. Zapošljavanje i izgledi za karijeru mladih isto tako zavise od obrazovanja i obuke, a ne od sopstvene vojske. A dinamičnost ekonomije zavisiće od njene otvorenosti i nivoa regionalne integracije, a ne od posebne carinske službe.
       Sam koncept suverenosti duboko se promenio u novijoj Evropi. Države članice su odustale od dela svog suvereniteta kako bi uživale u punoj dobrobiti integracije. Međutim, pojavile su se nove perspektive za drevne države poput Škotske i Bavarske i za njihove narode. Oni danas nesumnjivo uživaju razvijen osećaj identiteta, ekonomskog dinamizma i značajne autonomije. Zašto to ne bi bila atraktivna perspektiva za Crnu Goru?
       Upravo me ovakvo razmišljanje podstaklo da predložim predsedniku Đukanoviću neke ideje o tome kako razrešiti ustavni problem. U to spada i koncept formiranja Unije Srbije i Crne Gore. Ova Unija bi imala nekoliko nadležnosti, ostavljajući dovoljno prostora republikama članica da upravljaju sopstvenim poslovima. Iako bi Unija imala samo jedno mesto u Ujedinjenim nacijama, ona bi omogućila značajnu međunarodnu ulogu Crnoj Gori. Postojaće zaštitni mehanizmi kako bi se obezbedilo da Srbija više nikad ne dominira Crnom Gorom kao u Miloševićevim danima. Postojaće garancija da nijedna republika ne može biti obavezana da vrati unazad već ostvarene reforme. Konačno, postojaće odredba koja omogućava svakoj republici - nakon nekoliko godina - da preispita ovaj aranžman i da odluči o svojoj budućnosti.
       Ovo je samo nekoliko osnovnih elemenata paketa sugestija čije je formulisanje pomogla EU u svojoj ulozi onoga koji pomaže. Ostaje, naravno, da se mnogi aspekti ovog paketa preciziraju u pregovorima između Podgorice i Beograda. Uveren sam da ono što je na stolu predstavlja obećavajući pristup za obe strane. To može pomoći da se premosti duboko ukorenjena podela u crnogorskom društvu po pitanju nezavisnosti. To može naići na široku podršku stanovništva i ponudilo bi dobru osnovu za brzi napredak ka učešću nove Unije u evropskoj integraciji.
      
       DR HAVIJER SOLANA,
       visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku