NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Benešovi dekreti

Zakoni na osnovu kojih je posle Drugog svetskog rata iz Čehoslovačke proterano 2,5 miliona Sudetskih Nemaca i nekoliko desetina hiljada Mađara, optuženih za saradnju s nacistima, ponovo su uzburkali duhove na relaciji Brisel - Budimpešta - Prag - Bratislava - Berlin

      Da nisu samo Balkanci - kako im zameraju drugi Evropljani - suviše opsednuti istorijom, nego i zemlje centralne Evrope, kad je u pitanju njihova prošlost, pokazuju ovih dana zbivanja na relaciji Brisel - Budimpešta - Prag - Bratislava - Berlin u vezi sa takozvanim Benešovim dekretima, dokumentima s kraja Drugog svetskog rata, koji su postali smetnja u izgradnji novih evropskih odnosa.
       Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta da se Češka i Slovačka odreknu Dekreta čehoslovačkog predsednika Eduarda Beneša, sačinjenih između 1940. i 1946, a potom ozakonjenih, po kojima je posle rata iz nekadašnje Čehoslovačke proterano 2,5 miliona Sudetskih Nemaca i nekoliko desetina Mađara, optuženih za saradnju sa nacističkom Nemačkom. Prognanici su bili lišeni građanskih prava, a njihova je imovina bila konfiskovana i nacionalizovana.
       "Benešovi dekreti nisu u skladu sa zakonima Evropske unije - rekao je Orban. - Otuda mi je vrlo teško da zamislim da zemlja u kojoj još važe takvi čudni zakoni može da bude primljena u Evropsku uniju."
       Iako je komesar za proširenje Evropske unije, Nemac Ginter Ferhojgen, odmah izjavio da "Benešovi dekreti ni bi trebalo da imaju odraza na odnose između Češke i EU, budući da su nastali mnogo pre nastanka EU", na Orbanovu izjavu, za koju se misli da su je podstakli desni političari iz Minhena i Beča, usledila je lančana reakcija. Otkazan je samit "Višegradske četvorke", jer premijeri Češke i Slovačke nisu hteli da dođu u Budimpeštu, a Poljak se s njima solidarisao, kancelar Šreder je otkazao posetu Pragu, pale su zapaljive izjave čeških i slovačkih političara, deo nemačke štampe je kritikovao Čehe, u samoj Mađarskoj šef diplomatije Janoš Martonji prekoreo je premijera što je svoju misao izrazio "u nezgodno vreme", dok su socijalisti Orbana nazvali "trapavkom". Mađare je, ima se utisak, posebno pogodilo otkazivanje samita "Višegradske četvorke" unutar koje četiri buduće članice Evropske unije grade zajedničku strategiju prema Briselu.
       Polemika o Benešovim dekretima počela je još ranije na relaciji Prag - Berlin ili, bolje reći, Prag - Minhen, pošto su Bavarci najglasniji u odbrani zahteva prognanih Sudetskih Nemaca za rehabilitaciju i povraćaju njihove konfiskovane i nacionalizovane imovine. Istovremeno, ova polemika je koincidirala sa zahlađenjem odnosa između Budimpešte i Bratislave. Slovačka, posle razlaza sa Češkom, takođe u zakonodavnom prtljagu nosi Benešove dekrete. Uz to, većina prognanih Mađara, optuženih za kolaboraciju sa nemačkim nacistima, prognana je iz Slovačke, a sećanja na ta vremena oživela su u jeku aktuelnih rasprava o tretmanu manjina u dvema zemljama.
       Češki premijer Miloš Zeman, pošavši od istorijske činjenice da su Benešovi dekreti bili sačinjeni uz tadašnju saglasnost antifašističkih velikih sila, pobednica u Drugom svetskom ratu, rekao je da su Sudetski Nemci bili "Hitlerova peta kolona", pa su shodno tome i proterani. Šef diplomatije Jan Kavan bio je nešto smireniji: bez obzira odakle dolaze zahtevi za poništavanje Benešovih dekreta - iz Beča, Minhena ili od mađarskog premijera - ti dokumenti su deo češkog pravnog ustrojstva i ticali su se proterivanja i konfiskacije imovine neprijatelja. Ali su dekreti sada "ugašeni" i ne primenjuju se.
       Revanšizam niko ne pominje i utisak je da Česi i ne strepe toliko od revanšizma u političkom smislu koliko od zahteva za vraćanje oduzete imovine ili drugih vidova obeštećenja Sudetskih Nemaca.
       Za slovačkog premijera Mikulaša Dzurindu "otvaranje prošlosti je kontraproduktivno i ne vodi nikuda", dok ministar spoljnih poslova Eduard Kukan sluti da ovakvi zahtevi mogu da vode "promenama u čitavom posleratnom sistemu, utvrđenom u Potsdamu". Slovaci strepe i od toga da mađarski premijer, sa istim tumačenjem prošlosti, ne spreči ulazak Slovačke u NATO.
       Iz pisanja nekih nemačkih listova ("Frankfurter algemajne cajtung", "Ziddojče cajtung", "Frankfurter rundšau") proizlazi da je primena Benešovih dekreta implicirala kažnjavanje cele jedne etničke zajednice za pretpostavljenu kolektivnu krivicu ili čak ozakonjenje etničkog čišćenja, što je, podseća se, Evropa odlučno osudila povodom ratova na Balkanu, u skladu sa principima ljudskih prava. Ima, doduše, i blažih ocena. Po jednoj od njih, Češka je dugo živela pod komunizmom i zbog toga je nedovoljno pravno emancipovana, pa je pitanje koliko je njeno zakonodavstvo zaista saobraženo sa zakonodavstvom u Evropskoj uniji, što je preduslov za prijem u članstvo.
       Sam kancelar Gerhard Šreder uzdržao se od komentara, pa čak nije objasnio ni zašto je otkazao posetu Pragu. Tumačenje je da on ne želi da Benešovi dekreti, odnosno Sudetski Nemci, budu jedno od pitanja za žučne javne rasprave u predstojećoj predizbornoj kampanji, u kojoj mu je politički protivnik prvak CDU-CSU i premijer Bavarske Edmund Štojber.
       Šreder je tako posredno dao svoj doprinos objašnjenju zašto je u četiri zemlje oživelo jedno pokopano istorijsko pitanje za koje sadašnjost nema novog rešenja, a koje svejedno, na različite načine, živi u svesti savremenika kao deo neiskazane politike. Izbori u Mađarskoj su u aprilu, u Češkoj u junu, a u Slovačkoj i Nemačkoj u septembru. A posle izbora obično slede druge priče.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu