Posle 11. septembra prošle godine transformacija nije pošteđen ni Internet

      U poslednjih sedam-osam godina, kada je World Wide Web doživeo enormnu ekspanziju, Internet je bio viđen kao osnovna demokratizujuća snaga globalnog društva. U svojoj osnovi difuzan i teško upravljiv, Internet nije poznavao nikakve granice, uključivši i državne. Smatran za mesto gde niko ne treba da zna gde se zapravo nalazite i ko ste to zapravo vi, on doživljava suštinsku metamorfozu, uporedo s nastojanjima vlada i transnacionalnih kompanija da iscrtaju granice tamo gde ih ranije nije bilo, kako bi na taj način udovoljili svojim pravnim, ekonomskim i antiterorističkim ciljevima. Time svetska Mreža počinje polako da liči na "prostor" gde su svi akteri političko kontrolisani.
       Barijere niču jedna za drugom: jedna bira osobe koje imaju pristup nekom kompjuteru ili komunikacionom čvorištu, druga sav sadržaj koji dolazi do nje diferencira na poželjan ili nepoželjan, po unapred zadatim kriterijumima, prilikom čega će onaj potonji biti u najmanju ruku odbijen za pristup, a može da se proveri njegovo poreklo. Jedan od najpopularnijih tipova softvera je onaj kojim se može tačno locirati realno geografsko mesto sa kojeg je usmerena određena informacija.
      
       Od slobode do kontrole
       Vremenom, ključna pitanja postaju ko i zašto stvara prepreke slobodnom protoku informacija na mreži. Sada to čine vlade najrazvijenijih zemalja sveta želeći da steknu kontrolu nad "problematičnim" sadržajima koji cirkulišu Mrežom. A pojam "problematičan sadržaj" je krajnje elastičan od države do države i od režima do režima.
       Nove granice su pokušaj vlada zemalja sveta da steknu kontrolu nad "problematičnim" sadržajima koji cirkulišu Mrežom, gde je taj epitet krajnje elastičan i relativan, u zavisnosti od države do države i od režima do režima.
       U slučajevima progona pornografije, pedofilije ili terorizma postignuta je gotovo apsolutna saglasnost. Ali, velike dileme izazivaju fenomeni kao što su on-line kockanje, sloboda govora i izražavanja ili autorska prava i njihov obim. Tako se u Kini, na primer, po chat-sobama presreću poruke koje daju tvrdnje o autoritarnoj prirodi tamošnjeg režima i sprečavaju da dođu do onih kojima su namenjene, uz identifikovanje njihovog autora. Da apsurd bude veći, kinesku cenzuru tehnološki grade najmoćnije zapadne firme, koje stižu iz zemalja najžešćih kritičara stanja ljudskih prava u Kini...
       "Balkanizacija Interneta" najnoviji je izraz kojim se izražava bojazan od njegovog deljenja. U grupama orijentisanim ka očuvanju i unapređenju mrežnih sloboda tvrde da će naposletku glavne "žrtve" biti upravo sloboda govora, mogućnost samostalnog promišljanja i zasnivanja ličnih i kolektivnih stavova, kao i privatnost.
      
       Zakonski problemi
       Jedno od najkontroverznijih pitanja na Internetu je pitanje prostornog važenja nacionalnih zakonodavstava i mesne nadležnosti nacionalnih sudova. Vlada Hongkonga razmatra mogućnost da usvoji zakon kojim bi se mogao goniti strani sajt koji nudi on-line kockanje građanima te kineske pokrajine. Sud u Đenovi je nedavno osudio operatera jednog neitalijanskog web sajta za krivično delo klevete. Francuski sudija je naložio Yahoo-u da prestane sa oglašavanjem za prodaju nacističkog propagandnog materijala, jer je to u suprotnosti sa francuskim pravom. O aferi povodom hapšenja i suđenja Dimitriju Skljarovu, ruskom državljaninu koji je na teritoriji Ruske Federacije počinio krivično delo kažnjivo po američkom zakonu pred američkim saveznim sudom, da i ne govorimo... Sve ove odluke su, doduše, uglavnom bile nesprovodive u praksi, što nije sprečilo zemlje da nastave sa donošenjem akata kojima se vrši ograničavanje Interneta u širem smislu reči. Prema trenutno raspoloživim podacima, najmanje 59 država sveta ograničava čovekovu slobodu izražavanja!
       Osnovni alat u podizanju barijera na Internetu je softver kojim se može tačno odrediti geografska lokacija nekog lica na osnovu njegove IP adrese (jedinstvene numeričke vrednosti koja se svakom korisniku Interneta dodeljuje u momentu ulaska na njega) - softver za geolociranje. Vodeće firme za razvoj u ovoj oblasti procenjuju da se već danas može locirati bilo koji korisnik i to sa frapantnom preciznošću od 98 posto, kada je u pitanju država i oko 85 posto, ako je u pitanju neki veći grad u kojem pristupa Mreži! Istini za volju, sve barijere se mogu preskočiti, pa i ove, ali njihova nesavršenost ne znači da one nemaju jak uticaj na prirodu mrežnog saobraćaja. Posebnim "antisoftverom" moguće je zaobići "kontrolni punkt", ali je za većinu ljudi to nepoznanica ili oni jednostavno ne žele da se zamaraju time.
       Prvi koji su postavili tehnologiju za filtriranje sadržaja i korisnika su renomirani kockarski sajtovi. Svaka osoba koja im pristupi sa namerom da se kocka, biva ispitana i, ukoliko se ispostavi da "dolazi" iz zemlje u kojoj je kockanje zakonom zabranjeno, biva izbačena ili joj se onemogućava sam čin stavljanja uloga.
      
       Geolociranje
       Srodnu tehnologiju koriste i neke web televizijske stanice, koje reemituju program nacionalnih stanica preko Interneta, ograničavajući prijem onim licima koja se nalaze na teritoriji zemlje iz koje potiče određen reemitovani program, jer bi se na taj način kršile radiodifuzne licence.
       Prvi ozbiljan test koji je na probu stavio "klasične" nacionalne granice desio se 2000. godine za vreme održavanja Letnjih olimpijskih igara u Sidneju. Međunarodni olimpijski komitet je zabranio većinu prenosa i izveštaja za (re)emitovanje preko Interneta. Motiv je bio jasan - samo kuća NBC je platila MOK-u 3,5 milijarde dolara za ekskluzivna televizijska prava na televizijske prenose za područje Sjedinjenih Američkih Država i bila je s razlogom zabrinuta za svoj profit ukoliko bi se pojavili piratizovani ili čak legalni on-line prenosi olimpijskih događaja, dostupni američkim gledaocima. Iskustvo stečeno pre dve godine bilo je dragoceno. Prema navodima zvaničnika iz NBC-a, tehnologija je bila uspešna, ali - delimično.
       Da bi tehnologija za geolociranje subjekata mogla da bude adekvatno primenjena, potrebno bi bilo da odgovorni na web sajtovima koji vrše distribuciju sadržaja budu upoznati sa pravnim poretkom svake zemlje sveta, kako bi mogli da postupaju u skladu sa njima, što je, naravno, neizvodljivo. Teško je i zamisliti koliki bi to bio teret za kreatore sadržaja da udovolje svakom pravnom sistemu ponaosob. Upravo je to pitanje bilo kamen spoticanja na suđenju u Francuskoj protiv kompanije Yahoo.
      
       Yahoo i nacisti
       Prošle godine, dve francuske organizacije, Liga protiv rasizma i antisemitizma i Unija jevrejskih studenata, pokrenule su sudski postupak protiv kompanije Yahoo Incorporated, zbog toga što je omogućila da se nacistički materijali prodaju na njenim aukcijskim web stranicama, jer je takva prodaja u suprotnosti sa francuskim zakonodavstvom. Pariski sudija Žan-Žak Gomes doneo je odluku kojom je naložio kompaniji da onemogući korisnicima Interneta i njegovim posetiocima iz Francuske da vide inkriminisani materijal, uz pomoć tehnologije za geolociranje.
       Yahoo je odbio takav nalog i obratio se američkom Okružnom sudu u San Hozeu sa zahtevom da ovaj odluku francuskog sudije oceni neprimenjivom, s obrazloženjem da strani sud ne može da ispostavlja takve uslove kompaniji sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Sedmog novembra, savezni sudija Džeremi Fogel doneo je odluku u korist Yahoo-a, na šta su francuske organizacije uložile žalbu Apelacionom sudu koji je, međutim, potvrdio prvostepenu odluku.
       Njihov pravni zastupnik je, vidno ogorčen odlukom po žalbi, najavio nastavak pravne borbe sve do Vrhovnog suda, ako je neophodno, tvrdeći da slučaj nema veze sa pitanjem slobode govora, već sa nacionalnim suverenitetom i da Yahoo želi da iskoristi odluke američkih sudova kao obznanu da Amerika kontroliše Internet.
       Sve više stručnjaka misli da bi upravo podizanje brarijera za pristup Internetu (dobrim delom iniciran od strane Amerikanaca) moglo da snažno ugrozi američku dominaciju na Mreži. Međutim, oni koji su na vrhu, tamo su upravo zato jer umeju da planiraju svoju strategiju bar nekoliko koraka ispred svojih takmaca. Uostalom, sam predsednik SAD izjavio je povodom debate o drastičnom povećanju američkog vojnog budžeta da je sledeći mogući masivni sukob sa teroristima i drugim neprijateljima Amerike na - elektronskom, a ne pustinjskom ili kakvom drugom terenu.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ