Ferdinand Porše je pred kraj Drugog svetskog rata konstruisao "folksvagen" a tek 1950. "porše" po kome je postao poznat

      Iako je Karl Benc dizajnirao prvi prototip modernog automobila još davne 1885. godine, prva samohodna vozila, ili vozila na parni pogon, napravljena su još stotinak godina ranije.
       Prvo drumsko vozilo na parni pogon dizajnirao je jedan francuski inženjer davne 1769. godine za potrebe francuske vojske. Pošto je to vozilo moglo da razvije brzinu od samo šest kilometara na čas, bilo je isuviše sporo za praktičnu upotrebu, pa je služilo samo za pokretanje topova.
       Početkom devetnaestog veka, tačnije 1807. godine, Švajcarac po imenu Isak de Rivaz dizajnirao je vozilo koje je imalo motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Pošto je paralelno radio i na njegovom dizajnu, vozilo je dostiglo dužinu od neverovatnih šest metara i težinu od jedne toe. Srećom, nije ih bilo puno u to vreme, pa tadašnji vozači nisu imali problema sa parkiranjem.
      
       Rad u četiri takta
       Polovinom devetnaestog veka belgijski inženjer Jan Jozef Etine Leno, dizajnirao je prvo vozilo koje koristi benzin kao pogonsko gorivo i ono je moglo da razvije brzinu od svega tri kilometra na čas. Da su Francuzi uvek težili komotnom životu, svedoči i podatak da je čak pet stotina takvih motora korišćeno samo u Parizu.
       Sedma decenija devetnaestog veka obeležena je pronalaskom četvorotaktnog motora. Pronašao ga je nemački inženjer Nikolas Oto, kome se kasnije priključio Gotlib Dajmler, poznat po izradi prvog automobila sa četiri točka, 1886. godine (http://www.cybersteering.com/trimain/history/ecars.html). Francuski inženjeri Emil Levasor i Rene Panhard još 1891. godine odredili su današnji izgled automobila sa motorom u prednjem delu. Sa svojim izumom, koji je razvijao brzinu od 24 kilometra na čas, Levasor je učestvovao u trci Pariz-Bordo-Pariz, ( 1170 kilometara).
       Prvi američki automobil konstruisali su Čarls i Frenk Dureja koji su 1893. godine osnovali u Springfildu i prvu američku kompaniju za proizvodnju vozila sa jednocilindričnim motorom na benzin, čija je cena dostizala sedamdeset dolara (http://www.aaca.org/history/cars_19th.htm). Automobil sa šestocilindričnim motorom i rezervoarom od devet i po litara konstruisao je francuski inženjer Pjer Dižon u Lionu 1904. godine, a godinu dana kasnije je jedan, od svega dva modela koja su napravljena, bio izložen na Pariskom salonu automobila. Kompanija se uspešno razvijala i usavršavala sve do tridesetih godina kada je svetska kriza uslovila njenu prodaju (http://cottindesgouttes.free.fr/en/index.htm).
       "Rols-rojs" oduvek je bio veoma luksuzan i skup automobil, a njegov šestocilindrični motor predstavljen je još 1906. godine kada je tzv. srebrni duh svojim dizajnom i mirnom vožnjom osvojio publiku.
      
       Automobil za mase
       Školovani inženjer Henri Ford svoj prvi automobil na benzin konstruisao je još krajem devetnaestog veka, ali je početak dvadesetog veka obeležio model "T", ili "automobil za mase", koji je proizvela Fordova motorna kompanija 1908. godine i koja je za deset godina rada postigla rekordnu proizvodnju od šesnaest miliona vozila.
       Tih godina usledio je i "kadilak", automobil čije je ime prisvojeno od francuskog vojnog komandanta koji je još 1701. godine otkrio Detroit. Nije moglo da se uzme bolje ime za najstarijeg industrijalca u Detroitu koji je prvi automobil sa električnim paljenjem i rasvetom godinama usavršavao i postigao da "kadilak stil" osvaja tržišta širom sveta više od devet decenija (http://www.geocities.com/MotorCity/Track/2582/cadillac/cadindex.html; http://www.toyota.co.jp/Museum/Tam/Car/Cadillac2/index.html).
       Luis Ševrolet, poznat kao učesnik u automobilskim trkama, bio je još dizajner i veoma uspešan industrijalac koji je 1911. godine projektovao i prvi automobil pod tim nazivom. Vodeći menadžer u čikaškoj železnici Volter Krajsler, sa mesečnom platom od 350 dolara, kupio je za pet hiljada dolara svoj prvi automobil, beli Locomobile Phaeton sa crvenim presvlakama. Pored toga što je tek tada naučio da vozi, ovaj automobil ga je zainteresovao da osnuje i sopstvenu autokompaniju 1925. godine (http://www.daimlerchrysler.de/history/epochen_e.htm), koja je još uvek jedna od vodećih u svetu.
       Dvadesete i tridesete godine prošlog veka, vreme čarlstona i fokstrota, obeležili su i veliki evropski proizvođači kao što su "Ostin", "Moris", "Singer", "Fijat", "Sitroen" i drugi koji su svojim malim automobilima osvojili tadašnje vozače (http://www.britannica.com).
       Da bi se oterale ružne uspomene na Veliku depresiju, Amerikanci su početkom tridesetih godina sve više pažnje polagali na dizajn i eleganciju automobila. Tih godina počeli su da se Upotrebljavaju i sigurnosni pojasevi, jer su medicinska udruženja apelovala na bezbednost tokom vožnje, pa su uz podršku policije izdejstvovala da svako krilo automobila mora da ima i svoj "kaiš" (http://www.stnonline.com/stn/occupantrestraint/seatbelthistory/).
       Četrdesete godine prošlog veka definitivno je obeležio nemački inženjer Ferdinand Porše koji je konstruisao "folksvagen", model koji je od završetka Drugog svetskog rata poznatiji pod nadimkom "buba". Reč je o daleko najprodavanijem automobilu u istoriji, a s legendarnim "poršeom" javnost je upoznao tek 1950. godine. Tada je usledila i proizvodnja "ferarija", najluksuznijeg sportskog automobila, potom "honde", "tojote", "takera", kao i "mišelin" guma koje i danas održavaju svoj kvalitet (http://vintagecars.about.com/library/weekly/aa051598.htm).
      
       Skupa "starudija"
       Iako se proizvodnja automobila usavršavala godinama, još postoje ljubitelji i kolekcionari ovih starih "oldtajmera". Na adresama http://www.oldtimer.ndirect.co.uk, http://www.winways.com/antique.html i http://www.autocollections.com možete učestvovati u prodajnoj izložbi i kupiti nekog od "ljubimaca" čija cena može da dostigne čak neverovatnih 235 hiljada dolara!
       Za sve one koji nemaju toliko novca, na svu sreću postoje muzeji, u kojima mogu da uživaju u nostalgičnom putovanju gledajući ova zaista lepa i romantična vozila. Lista svih svetskih muzeja čiji su eksponati upravo oldtajmeri nalazi se na adresi http://www.team.net/ http://www.museums.com, a jedan od njih je i Elingson muzej (http://www.ellingsoncar.com), koji ima stotinak vozila, uključujući automobile, kamione i motocikle iz perioda od ranih dvadesetih do sedamdesetih godina prošlog veka.
       Da se i Beograd smatra svetskom metropolom kada je istorija automobilizma u pitanju, svedoči Muzej automobila, zbirka Bratislava Petkovića, čiji su osnivači Skupština grada i sam kolekcionar, vlasnik zbirke istorijski značajnih automobila i arhivske građe o razvoju automobilizma u našoj zemlji. Sedište Muzeja je u zgradi koja je pod nazivom Moderna garaža proglašena za kulturno dobro i predstavlja karakterističan spomenik tehničke kulture vremena u kome je nastao. Izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža u centru grada, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. U njoj su bili smešteni i automobili učesnika prve beogradske međunarodne automobilske i motociklističke trke, održane 1939. godine. Zbirka sadrži pedeset vozila, od kojih je najstariji "maro gardon" iz 1897. godine. Predmet zaštite su i naprave, uređaji, naučna i stručna literatura, vozačke dozvole, prvi saobraćajni propisi i zakoni, registarske tablice, alat, filmski i fotografski zapisi, umetnička dela i dela primenjene umetnosti, koji doprinose izučavanju istorije automobilizma (http://www.mntnet.org.yu/Muzeji/M_automobila/Automob_s.html).
      
       VLADANA RAŠIĆ