Da li je do sukoba kapetana i prvog oficira došlo zbog homoseksualnih sklonosti Flečera Kristijana ili zbog šestomesečnog provoda na ostrvu koje još smatrju rajem na zemlji

      Pobuna na brodu "Baunti" 1789. godine već više od dva veka pleni pažnju pričom o surovosti nemilosrdnog kapetana Blaja i junačkom suprotstavljanju njegovog prvog oficira Flečera Kristijana. Zahvaljujući Holivudu, taj događaj je postao još poznatiji. Ekranizovan je nekoliko puta, a protagonisti su uvek bile prestižne glumačke zvezde tog vremena - Klerk Gebl i Čarls Loton 1935. godine, Marlon Brando i Trevor Hauard 1962, Mel Gibson i Entoni Hopkins 1984. godine.
       Međutim, postoji sasvim opravdana sumnja u istinitost te najpoznatije i najrasprostranjenije verzije događaja i okolnosti koje su dovele do pobune.
      
       Blaj i Flečer kao stari znanci
       Sajt renomiranog Bi-Bi-Sija u odeljku na adresi http://www.bbc.co.uk/radio4/ discover/archive_features/05.shtml iznosi nekoliko zanimljivih i malo poznatih činjenica. Prvo, kapetan Blaj uopšte nije bio "matorac" kako je prikazivan u filmovima - u vreme kada je dobio komandu nad "Bauntijem" imao je svega 33 godine. Flečer Kristijan ne samo da se s njim znao odranije, već su i plovili zajedno, te za njega Blajeva preka narav nije mogla biti nikakvo iznenađenje. Štaviše, autori Bi-Bi-Sijevog dokumentarca koji je poslužio kao predložak za ovu web stranicu, iznose jednu nesvakidašnje smelu tvrdnju - prema nekim indicijama, izlazi da je dvadesettrogodišnji Kristijan imao homoseksualne sklonosti i da je konflikt između njih dvojice nastao prvenstveno zbog toga. Nemili događaji koji su usledili bili su samo neminovna posledica Blajevog odbijanja.
       Bilo kako bilo, 28. aprila 1789. godine pobunjenici su smestili Blaja sa još 18 mornara u čamac, ostavivši im hranu za pet dana i prepustili ih otvorenom moru. Upravo u Blajevom podvigu, da krhkim čamcem i samo uz pomoć sekstanta tokom narednih sedam nedelja prevalili 4000 nautičkih milja do najbližeg mesta, ostrva Jave i luke Timor - ogleda se veličina ovog veštog pomorca. Ono što ovaj, naizgled, nemoguć poduhvat čini posebnim u istoriji pomorstva je i podatak da je Blaj sve to vreme pravio pomorsku kartu i to fantastično precizno i nepogrešivo.
       Šta je dalje bilo, može se saznati iz njegove iscrpne biografije na adresi http://www.sttudy.org.uk/Bligh/bligh.htm. Ukratko, po povratku u London i izlasku pred vojni sud, Vilijem Blaj oslobođen je odgovornosti za pobunu na "Bauntiju" i ponovo je vodio ekspediciju za Tahiti i transportovanje hlebnog drveta, što je bio cilj i prethodnog, neuspešnog putovanja. Tokom rata sa Francuskom isticao se hrabrošću u pomorskim bitkama za šta ga je lično hvalio i admiral Nelzon. Godine 1805. imenovan je za guvernera Novog Južnog Velsa gde je, neverovatno, još jednom doživeo pobunu - 1808. pokušao je da spreči korišćenje ruma kao platežnog sredstva, pa je u Sidneju izbila takozvana rumska pobuna a Blaj je proveo dve godine u tamnici. Kada je Kraljevstvo konačno uspostavilo red u koloniji, Blaj je u Londonu ponovo oslobođen krivice. Dobio je čin viceadmirala 1814. godine, a umro je na svom imanju tri godine kasnije ostavivši iza sebe, čak šest kćerki. Imanje je danas u posedu princa od Velsa.
      
       Ostrvo u XVIII veku
       A šta se desilo sa Kristijanom i pobunjenicima? Oni su "Bauntijem" doplovili do Pikern ostrvlja gde su osnovali sopstvenu koloniju i uspeli da ostanu skriveni sve do 1808. godine. Njihovi potomci i danas tamo žive. Priča o "Bauntiju" inspirisala je spisateljicu Deu Birket da poseti ostrvlje i dođe do više podataka. Lakše reći, nego učiniti. Naime, jedna od poslednjih britanskih kolonija u južnom Pacifiku meta je mnogih Britanaca koji zasipaju Forin ofis molbama za odlazak tamo, i svi redom bivaju odbijeni. Birketovoj je trebalo dve godine da dobije dozvolu i ode među ostrvljane koji i danas govore engleskim jezikom 18. veka - pištolj, recimo, nazivaju musketom itd... Dea je svoju avanturu opisala u knjizi "Zmija u raju" o kojoj se više podataka može naći na adresama http://www.jwebster.ic24.net/Backgr~1.HTM i http://www.dropbears.com/b/broughsbooks/bounty_mutiny.htm, gde je navedeno još literature o "Bauntiju".
       Ono čega Dea nije bila svesna kada je započela svoju avanturu, jeste reakcija Kristijanovih potomaka na njena istraživanja. Jedna od Flečerovih čukununuka, Brenda Kristijan je posle čitanja knjige u jednom intervjuu priznala da bi autorku rado videla na gubilištu. Uopšte, između porodica Blaj i Kristijan i dan-danas i posle dvesta godina, vlada veliko neprijateljstvo. Kada se Vilijem Blaj vratio u Englesku 1792. godine, Flečerov brat ga je izveo pred neku vrstu suda časti pokušavajući da unakrsnim ispitivanjima preostalih mornara dokaže da je Blajeva preka narav, grubost i nevešto komandovanje, prouzrokovalo pobunu i nateralo Flečera da mu se suprotstavi. Od tada i kruži ova najrasprostranjenija verzija događaja na "Bauntiju". Porodičnu tradiciju Kristijanovi nastavljaju i danas - čukununuk Glin je na 210- godišnjicu pobune, 28. aprila 1999. objavio novo, dopunjeno izdanje knjige "Krhki raj", u kojem nudi nove informacije o okolnostima koje su dovele do nemilog događaja, sa posebnim osvrtom na ulogu Tahićanki u celoj priči i njihovu zaslugu za opstanak pobunjenika na Pikern ostrvlju.
       Prema tvrdnjama izloženim na sajtu http://www.jeapes.ndirect.co.uk/hmss/ bligh.htm izgleda da su Tahićanke bile jedan od ključnih motiva pobune. Naime, suprotno raširenom mišljenju, kapetan Blaj je bio prilično uviđavan prema posadi, što je tada imalo nesagledive posledice. "Baunti" je do Tahitija doplovio u pogrešnom trenutku, van sezone hlebnog drveta koje je trebalo preneti do zapadnih Inda što je bio osnovni cilj ekspedicije. Umesto da nastavi da kruži po Pacifiku narednih šest meseci, iscrtava karte ostrvlja, ili uposli mornare na bilo koji drugi način, Blaj ih je pustio da se pola godine izležavaju u tropskom raju okruženi prelepim i nesputanim urođenicama. Nakon toga im se više nije vraćalo u sumorni i magloviti London...
       Blaju se iz istih razloga - nepotrebne uviđavnosti - stavljaju na dušu još neki propusti. Na brodovima su tada bile uobičajene samo dve smene, pa je mornar ili spavao ili krvavo radio. Blaj je, izgleda, hteo da bude human pa je organizovao tri smene, ostavljajući mornarima vremena da ne rade ništa, odnosno da se dosađuju i razmišljaju... što se, očigledno, loše završilo. Najčudniji je podatak autora ovog sajta, da se većina posade dobrovoljno javila u Blajevu službu, jer su već plovili s njim ranije. Ako je zaista bio nepodnošljivi gad, svakako to ne bi uradili.
       Ženama na "Bauntiju" bavi se i autor sajta http://www.lareau.org/bounty.html. Ovo je verovatno najiscrpnije čvorište vezano za "Baunti", odakle brojni linkovi vode na web stranice sa biografijama većine članova posade, genealogijom, mapama, argumentima u odbranu obe strane, analizom Blajevog zdravlja i mogućim posledicama po njegovo rasuđivanje i komandovanje, prezentacijom Pikern ostrvlja, tematski povezanim poštanskim markama i raznim drugim podacima.
       Rasprostranjena verzija priče o "Bauntiju" dobar je povod za razne sociološke i slične analize. Jedna od takvih predstavljena je na adresi http://www.motivation-tools.com/workplace/bounty_mutiny.htm. Objašnjavajući značaj timskog rada, motivacije za posao, socijalnih predrasuda... autori ovog sajta tvrde da je problem na "Bauntiju" bila šefova želja za kontrolom, opiranje službenika da budu bespogovorno podvrgnuti takvoj kontroli, kao i radno okruženje. Vrlo je zanimljivo videti kako se događaji na jedrenjaku iz XVIII veka izlažu savremenim "human resources consulting" rečnikom.
      
       Intelektualna surovost
       Blajev potomak Ronald Blaj-Ver, opsednut pomorskim umećem svog legendarnog pretka, rekonstruisao je do detalja plovidbu čamcem na otvorenom moru pokušavajući da se poistoveti sa poniženim dedom željnim osvete, koji je i pored toga uspeo da spase sebe i sedamnaest saputnika tokom šestonedeljnog putešestvija do najbliže luke. Ronaldova avantura deo je televizijske serije "Blaj sa 'Bauntija' - svetski navigator" Rolfa i Brusa Harisa. Na oficijelnom sajtu http://www.rolfharris.com/bligh.shtml dato je više detalja o seriji od četiri epizode koja je snimana duže od godinu dana. Prelazeći istu putanju kao i Blaj dva veka ranije, autori serije pokušali su da na raznim svetskim meridijanima pronađu svedoke ili zapise o tome šta se zaista dešavalo na "Bauntiju".
       Jedna od naizgled nepobitnih činjenica je statistički podatak po kojem je Blaj, za razliku od svih tadašnjih engleskih kapetana, najmanje koristio bičevanje za održavanje brodske discipline. Njegova pisma otkrivaju inteligentnog čoveka, savesnog pomorca i visprenu ličnost (već sa 22 godine pratio je kapetana Kuka prilikom njegove poslednje plovidbe). Autori serije ukazuju da je Blaj, umesto telesnog kažnjavanja, radije upotrebljavao svoj smisao za humor i duhovno "bičevao" neposlušne mornare, izlažući ih tako mnogo većoj poruzi i prišivajući im pogrdne nadimke koje je ostala posada zdušno prihvatala. Imajući u vidu da su to bili neškolovani i primitivni ljudi, često prisilno regrutovani, ponekad im je to duhovno kažnjavanje padalo i teže od telesnog, na koje su bili naviknuti i već pomalo i oguglali.
       Ako i pored svih ovih oprečnih informacija i gledišta želite da i dalje verujete samo u filmske verzije pobune na "Bauntiju" evo korisnih linkova: ostvarenje iz 1935. godine predstavljeno je na http://us.imdb. com/Title?0026752, ono iz 1962. na http://us.imdb.com/Title?0056264 a poslednje, iz 1984. godine na http://us.imdb.com/Title?0086993.
       NENAD VASOVIĆ